BIOMETEOROLOŠKA PROGNOZA
EVO ZAŠTO IMATE NESNOSNE GLAVOBOLJE OVIH DANA: Izdržite još MALO, sledi PREOKRET VREMENA!
Ovih dana se mnogo ljudi žali na glavobolje koje traju danima, ali i na povišen krvni pritisak
Svedoci smo neverovatnih meteoroloških prilika i neprilika, koje najčešće prvi osete hronični bolesnici, ali je sve više zdravih i mladih osoba koje se žale na tegobe uzrokovane promenama vremena.
Miholjsko leto ove sedmice nije neuobičajena pojava, ali ovogodišnji fenomen lepog vremena u jesen prate izrazito visoke temperature, iznad proseka. Problem je što su jutra hladna, a u toku dana temperature raste do neverovatnih 28-30 stepeni Celzijusa. Već u poslepodnevnim časovima dolazi do novog zahlađenja i tako u krug, a od nedelje nas očekuje drastična promena uz jako celodnevno zahlađenje, kišu, pljuskove i hladan i jak vetar.
"Kad bi pala prva kap kiše sve bi bilo u redu"
Ovih dana se mnogo ljudi žali na glavobolje koje traju danima, ali i na povišen krvni pritisak.
- Imam strašne glavobolje danima koje ne prestaju ni nakon što uzmem lekove. Mnogi moji prijatelji se takođe žale na slične probleme, a neki imaju i probleme sa povišenim pritiskom i sinusima. Pretpostavljam da to ima veze sa toplim vremenom u jesen, a ranije kada sam imala slične probleme, sve bi nestalo kada bi pala prva kap kiše - kaže Nikolina iz Beograda za "Blic".
Meteoropate na muci
Tegobe koje ona oseća su najavljene i u biometeorološkoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
- U subotu 14. oktobra biometeorološke prilike uticaće nepovolјno na hronično obolele, a najizraženije tegobe mogu osetiti kardiovaskularni, cerebrovaskularni bolesnici i astmatičari. Meteoropate mogu osetiti nervozu, glavobolјu i bolove u kostima. Učesnicima u saobraćaju se savetuje povećan oprez – navodi se u biometeorološkoj prognozi RHMZ.
Uzrok su nagle promene u atmosferi
Kako su ranije iz RHMZ objasnili za “Blic”, iako je to odavno poznato, naučna istraživanja potvrđuju da vreme snažno utiče na naš organizam u celini. Atmosferski uslovi povećavaju osetljivost organizma i uslovljavaju brojne psihofiziološke reakcije.
Pored hroničnih bolesnika i kod zdravih osoba koje su osetljive na promenu vremena – meteoropata, moguća je pojava glavobolje koja je uslovljena upravo naglom promenom temperature i njenim izraženim dnevnim hodom – velikom razlikom između minimalne i maksimalne temperature, prolaskom fronta i značajnom razlikom vazdušnih pritisaka, naglog smenjivanja visokog i niskog vazdušnog pritiska, pojačanog hladnog vetra.
Razdražljivost i promena raspoloženja se javlja usled prolaska frontalnog sistema, pojačanog južnog i jugoistočnog vetra. Bolova u mišićima su izraženi pred prolazak hladnog fronta, pri povećanoj vlagi u vazduhu. Umor i malaksalost osećamo pri toplom i vlažnom vremenu i pred promenu vremena, pri niskom vazdušnom pritisku.
Pozitivni i negativni joni
Pri svakoj promeni vremena, u atmosferi se stvaraju elektromagnetni impulsi koji bez izuzetka utiču na ljudski organizam i podstiču ga da reaguje i da se prilagođava.
- Na taj način, elektromagnetnim talasima, nagle promene temperature - ekstremno niske ili visoke, atmosferski pritisak i vlažnost vazduha opterećuju svaki organizam. Davno je dokazano da atmosfera naelektrisana negativnim jonima izuzetno dobro deluje na naš organizam, dok ga ona sa pozitivnim jonima razara. Odatle i dolaze neprijatnosti vezane za atmosferske prilike. Pred nevreme vazduh se naglo ispunjava pozitivnim jonima. Porast pozitivnih jona u vazduhu upozorava organizam da su promene sve bliže. To naročito osećaju oni koji boluju od astme, bronhitisa, srčani bolesnici. Posle kiše atmosfera je puna negativnih jona, pa se obično osećamo dobro – objasnili su u RHMZ.
Pošto se bliži promena vremena, već u nedelju, a istovremeno u toku dana imamo izražene temperaturne oscilacije, jasno je zašto mnogo ljudi ima sada glavobolje i problem sa pritiskom, ali i druge tegobe. Naime, organizam reaguje na promene od 4 do 48 sati pre, a da bi se prilagodio novonastaloj promeni neophodno je da prođe 2 do 4 dana.
Zapitajte se kako živite!
U subotičkom Zavodu za javno zdravlje, u Centru za promociju zdravlja, kažu za “Blic” da ljudi koji su zdravi, ili misle da su zdravi, nemaju otkrivenu hroničnu bolesti, često ne žele da odu kod lekara na kontrolu, na proveru zdravstvenog stanja i nalaze razloge da ne odu na pregled, a tegobe koje ih prate pripisuju isključivo promeni vremena.
- Ne treba unapred da kažu da je to zbog vremena, već treba da nađu uzrok. Naravno, promene vremena utiču, ali svako treba da se zapita kako živi. Da li noću dovoljno spavaju? Da li su pod stresom? Da li su popili previše kafe? Da li su kvalitetno doručkovali ili su prvi put danas jeli u podne kada je već šećer pao i počela je da ih boli glava? Kakvi su međuljudski odnosi na njihovom poslu i kod kuće? Na te stvari treba obratiti pažnju, a vremenske prilike neka ostave samo kao rezervu – kaže specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš.
Vodite računa o sebi, nismo na dugme!
Napominje da je glavobolja i promena pritiska povezana sa promenom vazdušnog pritiska i oscilacijama temperature, ali su to imali nekada samo stariji ljudi zbog toga što su u sebi nakupljali uticaje životne sredine i uticaje na svoje zdravlje.
- I danas je toplo i sunčano, a već u nedelju nas očekuje hladno vreme, a da ne pričamo o noćnim i jutarnjim temperaturama, a vremenski uticaj je stresogeni faktor koji izaziva stres u organizmu. Ali, to nije kao kada se iznerviramo, već on izaziva da se prilagodimo na promenu. Zato nije loše stresogeni faktor izjednačiti sa promenom. Promena može biti pozitivna i negativna, a organizam treba da ima kapacitet da se na najbolji način prilagodi na taj stresogeni uticaj. Uvek imajte u vidu da ceo naš raniji život utiče na sposobnost organizma da se tome prilagodi – kaže dr Dragaš.
Kako ističe, zato treba voditi računa o stilu života, jer su jedino zdravi stilovi života korisni.
- Ljudi smo, ne radimo na dugme i ne možemo se isključiti da bismo se uključili u nešto drugo, nego trpimo takozvane kumulativne uticaje. Dakle, sve na nas utiče i zato je važno da znamo šta utiče na naše zdravlje i na šta smo posebno osetljivi kao osobe, ali i kao porodica. Postoji mogućnost nedirektnog nasleđivanja, to je porodična sklonost ka nečemu. Tako da ako je neko godinama imao dobar krvni pritisak može da se desi da postane varijabilan, zato ne treba zapustiti redovne kontrole, ali ne treba ni postati hipohondar ili umišljeni meteoropata. Zapitajte se šta ste uradili da vam bude bolje ili lošije! – zaključuju u Centru.
Bonus video:
(Espreso / Blic)