"CESARICU" SVI SRBI ZNAJU I PEVAJU NA SVADBAMA, A NAJBITNIJU STVAR NI NE SANJAJU: Pesma je NASTALA samo zbog NJE

faze još u vreme bivše Jugoslavije. Prekretnicu u Oliverovoj karijeri predstavlja pesma "Cesarica". O tome u biografskoj knjizi "Splitska dica - od zidića do vječnosti" opširno piše novinar i muzički kritičar Zlatko Gall.

U nastavku prenosimo isečak iz knjige.

- "Cesarica" je bila prekretnica i dala svemu što sam kanio raditi poseban timbar. Nakon toga su me počeli slušati mladi, naprosto me je otkrila jedna potpuno nova publika. "Cesarica" je učinila i da se iz naftalina izvade stare snimke, da se mladi koji me nikada nisu slušali okrenu klasici: "Malinkoniji“, "Papi", "Galebu"... Svojim san zaokretom učinio da postanu svesni da ja postojim, ali i da san postoja pre novih pesama. Očito su ih otkrili, jer kad sam nastupao u diskotekama, one su bile pune nove publike, koja je znala sve moje stare pesme napamet - kaže Oliver Dragojević.

"Cesarica" je izvedena na Melodijama hrvatskog Jadrana, festivalu koiji je te godine utemeljio Zdenko Runjić kao odgovor na prepore oko valjanosti njegove 'koncesije' za Splitski festival. Zbog ratnih neprilika festival nije bio održan 1992., a njegov novi početak godinu dana kasnije s Runjićevom Skalinadom kao koncesionarom i organizatorom, pratile su pravne zavrzlame... Runjić je, držeći da nikakva fuzija dveju posvađanih strana, "zbog moralnih i profesionalnih razloga", ne dolazi u obzir, odlučio da pokrene novi festival na plivalištu Jadrana u Zvončacu. Melodije hrvatskog Jadrana, zahvaljujući Oliveru i "Cesarici", malo poznatog Džibonija, nisu mogle imati bolji početak. Zlatan Stipišić Džiboni je u manje od deset godina prošao put od lepuškastog tinejdžerskog frontmana grupe "Osmi putnik" - iza koje je ostalo par albuma i tek pokoji uspešan singl poput obrade Metkova standarda "Da mi je biti morski pas" - do najuspešnijeg predstavnika 'autorske pesme' hrvatskog mainstreama.

Pre nego što je i sam kao pevač zakoračio na pozornicu, stekao je - kao i Oliver - gastarbajterski staž. Doduše, umesto u boljim hotelima, američkim klubovima i na kruzerima, gde je Oliver kovao zanat, Džiboni je nastupao s opskurnim nemačkim hevi metal bendovima u mračnim klubovima. Album prvenac "Sa mnom ili bez mene" objavio je pak 1991., u ratno nevreme. Karijeru mu je srećom s mrtve tačke pokrenuo trijumf na Melodijama hrvatskog Jadrana izvedbom "Dobri ljudi" te "Cesaricom", skladbom za koju je, tvrdi, dok ju je još pisao, vidio samo jednog izvođača: Olivera. Kao i mnoge skladbe koje su postale "javno dobro", i ova ima zanimljivu priču.

- Zdenka sam upoznao ranije, na Splitskom festivalu 1990., a kada sam čuo da pokreće Melodije hrvatskog Jadrana, ponudio sam mu dve pjesme koje sam napisao. Jedna je bila "Cesarica", a druga "Dobri ljudi". Zdenko me pitao koja mi je draža, koju bih sam radije izvodio... Odgovorio sam bez razmišljanja: 'Dobri ljudi. Bolja je za mene sto puta od ove druge." Zdenko je pristao da ja pevam "Dobre ljude", a za "Cesaricu" je kazao kako mu se čini da bi se mogla svideti Oliveru. Nadao sam se da hoće... Sutradan sam otišao do Olivera doma, on je čuo "Cesaricu", svidela mu se, a ja sam hemijskom na komadu papira ispisao tekst. Ostavio sam ga na klaviru, a nas smo dvojica seli u dnevnom boravku, ćakulali i pili vino... Nismo ni videli da je njegov pas Luna za to vrieme prožvakao papir s tekstom pesme. Jedva sam je ponovno napisao po sećanju - seća se Džiboni.

Čudo zvano "Cesarica"

I samo snimanje "Cesarice" bilo je različito od uobičajenih Oliverovih snimanja, koji bi najčešće bili odrađeni u jednome dahu.

- Oliver je otišao u studio da snimi "Cesaricu", ali je pre toga pitao Džibonija kako bi želeo da je otpeva, jer – rekao je – pesma mu je super al' je čudna. Džiboni mu je rekao neka je otpeva po svom, kako već on zna. Oliver je snimio nekoliko verzija i na kraju su i on i Džiboni bili veoma zadovoljni... Došao je doma sa snimkom i mi smo je nekoliko dana slušali, jer bila nam je doista izvrsna. No, drugima se baš i nije sviđala na prvo slušanje. Sećam se da je u dane pre festivala k nama u posetu došla i moja mama. Čuvši 'Cesaricu', ona mi je poverljivo, da Oliver ne čuje, rekla: "Ajme, Vesna, od svih pesama Oliver je za festival izabra najgoru!" Čini mi se zapravo da mnogi na prvu nisu tu pesmu shvatili, ali kad je "krenula" negde nakon leta, samo se nju čulo - priseća se Vesna Dragojević.

I Džiboni dobro pamti snimanje "Cesarice" u Zagrebu. Dok je Oliver bio u studiju Rokoko, Džiboni ga je nervozno iščekivao u obližnjem kafiću. Oliver i on nisu tada još bili bliski, Džiboni se ustručavao da ga gnjavi, no setio se zajedničkog poznanika: Nenada Šarića Brade, bivšeg bubnjara Novih fosila i supruga Sanje Doležal, kojoj je pak Džiboni bio napisao neke tekstove. Zamolio je Bradu da Olivera sa snimanja dovede u kafić. Nakon pića svi su se zajedno vratili u studio, gde je Oliver Džiboniju pustio snimku i upitao ga sviđa li mu se ili bi želio da je otpeva na neki drugi način.

Oliver je, kaže Džobini, "Cesaricu" snimao iduća dva sata. Bilo je to pravo čudo jer, poređenja radi, celi prethodni album, "Teško mi je putovati“, snimio za samo četiri sata.

- Kao autoru koji je tek počinjao, to mi je puno značilo i užasno imponovalo. Oliver je naprosto pokazao da mu je do moje pesme stalo - kaže Džiboni.

I on sam je nakon "Cesarice" i "Dobrih ljudi" te još nekoliko hitova s festivala, poput zadarske "Ove dvije duše" te uspeha na Melodijama "Ako me nosiš na duši" i "Projdi vilo"... i sam postao velika zvezda. Ipak, "Cesaricom" su više profitirali i Runjić i Dragojević.

Cesarica" je postigla neverovatan uspeh, a Oliveru su se širom otvorila vrata prema novoj, mlađoj publici.

- Istina je da Oliver sve do "Cesarice" nije bio velika zvezda, koja može rasprodati sportske dvorane i imati više od pet hiljada ljudi na koncertu. Zapravo, nakon 'Cesarice' kao da se konačno "naplatio" za sve što je radio od Batala naovamo - tvrdi Vesna.

Bonus video: PESMA GOVORI O FLERTOVANJU I NAMIGIVANJU Sara ZAPALILA sa vrelim plesom i trubačima: Radi me to, vrckava je numera!

(Espreso/Srbija Danas)