PREŽIVEO MASAKR NA FESTIVALU U IZRAELU, PA OTVORIO DUŠU: Njegove reči RAZARAJU, trčali da spasu GOLI ŽIVOT!

Sagi Gabai (28) je bio na muzičkom festivalu Supernova u blizini granice sa Gazom, kada je došlo do iznenadnog napada Hamasa. Ubijeno je najmanje 260 posetilaca festivala, a Sagi je imao sreću da preživi.

Kako je izgledao horor kroz koji je prošao, opisuje u razgovoru za Telegraf.rs.

"Oko dva sata ujutru stigao sam na festival Supernova, a onda sam oko 6, 6.30 sati otišao na parking sa prijateljima. Tada sam pogledao u nebo i video sam jedan od najluđih izlazaka sunca do tada. A onda sam primetio i neka svetla na nebu, za koja nisam shvatao odakle su", kaže na početku razgovora Sagi.

Tek onda je shvatio da su u pitanju eksplozije raketa, baš iznad njihovih glava.

"Legli smo na zemlju, svi su počeli da trče i mi smo bili u fazonu - okej, prekinuće žurku. To je bila naša prva briga u tom trenutku. Vratili smo se na žurku, gde su ljudi samo stajali. Smešno je reći, ali mi smo se nekako navikli na rakete ovde i imamo Gvozdeni štit koji dovodi do eksplodiranja raketa iz Gaze. Ljudi su se, kao, osećali bezbedno. Međutim, ja sam imao loš predosećaj, bio sam sa bivšom devojkom i rekao sam joj da idemo. Ona je vozila moj auto, bilo je gužva jer su svi krenuli u isto vreme. Vozilli smo oko pola minuta i videli smo puno vozila koja se vraćaju iz suprotnog smera, sa puno metaka na prozorima i svuda po vozilu, ljudi su bili krvavi", prepričava početak haosa naš sagovornik.

Ističe da je video ljudi kako trče pored puta, kada je rekao devojci da zaustavi automobil. Izašli su i ušli u jedan bunker sa strane puta.

"Unutra je bilo oko 15 ljudi, bili su prestravljeni, nisu znali šta se dešava, čula se pucnjava. Posle jednog minuta osetio sam da ne bi trebalo da budem ovde. Ne znam zašto, ali rekao sam prijatelju da mi da ključeve od auta, otrčali smo do auta dok se oko nas čula pucnjava", priča on.

Vozio je auto dok put nije bio blokiran, a onda video ljudi koji mu govore "ne, ne idi tamo". Kako kaže, i oni su bili krvavi, sa rupama od metaka na vozilima.

"Sa strane su bili upucani ljudi u kolima. Izgledalo je kao da su teroristi opklolili celo područje i čekali da ljudi krenu kolima i počnu da pucaju u njih. Bilo je raznih oružja - kalašnjikova, neke stvari koje bacite i one samo eksplodiraju. Tada sam zaustavio vozilo i izašao iz njega, počeo sam da trčim ka polju, otvorenom području. Video sam kako su ljudi upucani dok su trčali. Vodila me je intuicija, prvo smo trčali u jednom pravcu, a kada smo čuli pucnjavu, počeli smo da trčimo u drugom pravcu", prepričava strašno iskustvo.

Sagi dodaje da su oko njih sve vreme letele rakete, ali da nisu brinuli o njima, jer su trčali da spasu svoj život. Sve vreme su gledali da sa strane nema terorista sa puškama.

"Išli smo ka otvorenom području oko četiri sata, nismo znali gde da idemo, čuli smo da su mnoga naselja oko nas okupirali Hamasovci. Mislim da je u grupi bilo oko 300 ljudi, svi su paničili, razgovarali telefonom, neki su se opraštali od porodice, slali im svoje lokacije. Razgovarao sam sa mamom, rekao sam joj da se osećam kao da sam u lošem filmu, ali da me pusti da izađem iz njega, ljudi su mi pisali poruke. U jednom trenutku smo čuli helikoptere iznad nas, verovatno su bombardovali teroriste koji su išli za nama", dodaje on.

Posle četiri sata prave drame stigli su u Patiš, gde su im ljudi pomogli, dali im vodu.

"Osećali smo se kao izbeglice u rođenoj zemlji. Bili su to napeti sati, rakete su se stalno čule, znali smo da teroristi mogu da dođu svakog trena. Posle dva sata po nas je došao autobus, na putu smo videli puno vojnika, policiju, ali smo mi uspeli da preživimo", kaže sa olakšanjem.

On dodaje da u početku mnogi ljudi na festivalu nisu shvatali šta se dešava, i ostali su tamo i nakon sirena i alarma.

"Neki su čekali da se raščisti saobraćaj, čekali su da se otrezne ili šta već, nisu shvatali opasnost u kojoj su se našli. Bilo je ljudi koji su ostali na prostoru gde je bila žurka do sedam, osam sati ujutru, kada su teroristi već stigli", ističe on.

Prema njegovim rečima, bunker u koji se sakrio prvi put, ali izašao iz njega, bio je bombardovan i svi koji su bili u njemu poginuli su.

Naš sagovornik kaže da je dobio puno ponuda i pomoći od volonterskih grupa i običnih ljudi koji su ponudili da kupe stvari, da doteraju njegov auto sa festivala. Ponuđena mu je stručna pomoć u vidu terapija, dok ljudi govore da im se obrati za sve što mu je potrebno.

Na pitanje koliko misli da će rat trajati, on odgovara da to zavisi od više faktora, ali da očekuje da će trajati mesecima.

"Nakon toga će uslediti period, možda dve, tri godine, ne mogu da kažem Hladnog rata, ali takvih događaja. Biće potrebno vreme da se uklone sve strane Hamasa, ali će posledice trajati duže", zaključuje naš sagovornik.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs)