EVO GDE MOŽETE ULOŽITI SVOJU UŠTEĐEVINU: Srbi veruju samo u nekretnine i štednju u banci, ali to NIJE SVE

Poslednjih godine je sve teže odvajati novac za štednju zbog rastućih troškova, ali oni koji mogu, biraju tradicionalne "sigurne" oblike kao što su nekretnine i štednja u banci. Za one hrabrije stručnjaci preporučuju berzu, pa je zato možda vreme da se razmisli i o hartijama od vrednosti.

- U svetu su trend te državne dužničke hartije, odnosno atraktivnije su građanima u razvijenijim zemljama u odnosu na depozite, ali kod nas se još uvek nije prelio ovakav stav, rekao je za "Blic Biznis" jedan renomirani srpski broker.

- Naši ljudi najviše ulažu u nekretnine i depozite u bankama, to su dve dominantne vrste ulaganja, ali proteklih deset godina za razliku od nekretnina koje su donele prilično dobre zarade, možemo reći i više nego duplo, depoziti su bili izuzetno slabi, odnosno prinosi su bili nekih desetak procenata koji su faktički brisani jednogodišnjom inflacijom objasnio je on.

Istakao je da je došlo do promene i dodao da je prošle godine Fed je počeo da podiže kamatne stope zbog visoke inflacije, što su sledile i druge centralne banke i postepeno su počele da rastu i kamate u bankama.

- Vi sada imate situaciju da su te realne kamate i dalje niske, ali da je to mnogo bolje nego što je to bilo u ovom desetogodišnjem periodu - kaže sagovornik.

- Zato građani mogu oročiti sredstva u valuti po nekim kamatama koje su oko tri odsto, čak i nešto preko, kada govorimo o većim iznosima. Ono što naši građani slabo praktikuju su dužničke hartije od vrednosti, državne obveznice, to je najmanje rizična vrsta ulaganja - naglašava broker.

"Trend bega iz depozita na novčano tržište obveznica"

Ovaj period, kako kaže, pogoduje obveznicama jer nose mnogo veće prinose i zarade nego štednja, ali zbog slabog znanja i edukovanosti naši građani nisu previše uključeni u taj proces za razliku od građana širom sveta. Navodi da je u razvijenim zemljama aktuelan izuzetno razvijen trend bega iz depozita na novčano tržište obveznica iz prostog razloga što su tu zarade mnogo bolje.

- Na primer, vi imate situaciju da u Americi imate veliko povlačenje depozita iz banaka i ljudi kupuju hartije, jednogodišnje i višegodišnje, koje nose prinose i nekoliko procentnih poena bolji nego što je štednja u banci - objašnjava sagovornik.

Povezao je tu situaciju sa stanjem kod nas, navodeći da u Srbiji evroobveznice nose prinos preko 6 odsto, ali su naši o tome građani slabo informisani.

Prvi korak - naći brokera

S obzirom na tu slabu edukovanost naših građana o ulaganjima na berzu, logično se postavlja pitanje kako uopšte započeti trgovanje ne berzi, pa naš sagovornik kaže da treba poći od izbora brokera.

- Prvo moraju da nađu brokera i da potpišu ugovor, pa zatim da deponuju novčana sredstva. To nije ništa toliko strašno i komplikovano, ali za naše ljude koji su navikli na depozite ili nekretnine jer im je to tradicionalno i prilično poznato, za ovo bi ljudi trebalo da imaju minimalan nivo znanja, odnosno trebalo bi da budu koliko-toliko stručni, ali ne previše - objasnio je.

Istakao je i činjenica da je taj "gep" između depozita i obveznica prilično visok, što su prepoznale pojedine države, pa su one emitovale obveznice koje su namenjene samo građanima.

Dodao je da su to uradile i neke zemlje u okruženju kao što su Hrvatska i Mađarska da bi malo pomogle građanima i podstakle ih da te obveznice kupuju.

- Belgija je pre nekoliko sedmica prodala obveznice na preko 20 milijardi evra što je veliki iznos za tako malu zemlju i učestvovalo je nekoliko stotina hiljada građana. Recimo da bi takva neka akcija mogla malo pokrenuti naše građane jer je ovako je sve na pojedinačnim slučajevima onih koji su malo edukovaniji o tome.

- Jasno je zašto banke ne rade tu kampanju. Oni od istog tog štediše uzmu dva-tri odsto i one kupe obveznice, pa zato i ne nude obveznice klijentima.

Prednosti ulaganja u obveznice

To su niskorizična ulaganja, ali su i depoziti niskorizični jer su osigurani na 50.000 evra. Kada kupite državnu obveznicu, 100 odsto iza njih stoji država.

- Prednost je što nema poreza za razliku od depozita u valuti koji nose porez od 15 odsto na zaradu. Tako da u tom nekom smislu, obveznice imaju prednosti, a glavno je da u ovom momentu, odnosno čitave ove godine, a verovatno će to potrajati još neko vreme, nose dosta bolje prinose i to je jedan od razloga zašto su banke počele malo da dižu kamate jer se situacija na tržištu obveznica promenila.

Jedan od načina popularizacije ovih oblika "sigurne zarade" bi bio kada bi država emitovala obveznice namenjene isključivo građanima, kao što rade ove zemlje u regionu, ali naš sagovornik dodaje da nije čuo čuo da je neko kod nas to uopšte razmatrao.

Minimum 1.000 evra za trgovanje na berzi

Iako se na berzi novčani prometi meri u milijardama, ovom tržištu se može pristupiti već sa 1.000 evra ili dolara:

- Berza je napravljena tako da ima finansijske instrumente koji su dostupni građanima od 1.000 evra/dolara pa naviše. Kada govorimo o obveznicama, to su hartije koje su namenjene krupnim investitorima i tu minimalni iznos 100.000 nominalne vrednosti. I to može da se predupredi, jer na tržištu te veličine, treba da stoji nalog, a iza toga naloga može da stoji i veći broj investitora, to je već tehnika - objašnjava broker sa kojim je razgovarala ekipa "Blic Biznisa".

On pojašnjava da na berzi ne možete da se pojavite baš sa 100 ili 200 evra. Teoretski možete, ali nema previše smisla zbog visine ostalih troškova.

- Neko optimalno ulaganje na berzu je oko 10.000 evra pa naviše, dok se kod nas pojavljuju građani sa po nekoliko hiljada evra, što je legitimno, može da se kupi finansijski instrument koji iza sebe ima široku korpu akcija, tako da i sa malom količinom novca može da se napravi investicija koja nije rizična.

Bonus video: PEVAO SAM VOKALE ZA ALBUM LEPE BRENE, U DŽAKOVIMA SMO NOSILI PARE Đorđe David nema dilemu: Oni su mašina za novac!

(Espreso/Blic)