BILJANA JE USRED TUŠIRANJA PRIMETILA NEŠTO NEOBIČNO NA SEBI I ZVALA DOKTORA: Plakala je kao KIŠA kad je saznala OVO

ada je Biljani Popović doktor u telefonskom razgovoru saopštio da nema lepe vesti i da boluje od karcionma, ona nije očajavala, nije kukala, već je uzela život u svoje ruke promenila se(be) iz korena. Većina nas se plaši promene jer nedovoljno veruje u sebe i nema hrabrosti da živi po svom. Ne živimo u sadašnjem trenutku jer nam je fokus na prošlosti i propuštenim prilikama.

I tako se godinama skuplja gorčina jer se nismo usudili da svoj život proživimo onako kako hoćemo, po svojim pravilima i merama. Biljanina ispovest je priča koja je promenila moj pogled na život. Možda će i vaš.

Biljana ima 43 godine i radi u finansijama i računovodstvu kao knjigovođa u jednoj privatnoj firmi. Kao i svaka bolno saznanje i njeno kreće slučajnim slučajno dok se tuširala.

- Pre tri godine prilikom tuširanja sam napipala kuglicu u levoj dojci. Pomislila sam da je možda u pitanju promena u teksturi dojke pred i tokom mesečnog ciklusa. Sačekala sam da se isti završi, međutim kuglica je i dalje bila prisutna i to je bio znak da nešto nije u redu i da treba nešto preduzeti. Zakazala sam pregled u jednoj privatnoj poliklinici u Novom Pazaru. Na ultrazvuku je uočena promena, doktor je bio stava da je verovatnoća 80:20% da je sve u redu i da se radi samo o fibroadenomu. Na moju sreću, tog dana u poliklinici je ordinirao i priznati specijalista hirurg-onkolog koji je takođe odradio pregled i savetovao da se odradi biopsija. Biopsija je odrađena istog dana, jer u ovakvim situacijama ne treba gubiti vreme već delovati odmah. Nedelju dana je bilo potrebno da stignu rezultati, čini mi se najdužih nedelju dana u mom životu - objašnjava ona na samom početku našeg razgovora za portal žena.rs.

U ovakvim čekanjima izlazimo iz zone komfora i stava "neće mene". Dok traje neizvesnost promišljanja su najdublja.

Kada je čula zastrašujuću dijagnozu - nije mogla da prestane da plače

- A onda je usledio poziv i reči doktora koje mi i dan danas odzvanjaju: "Biljana, nemam dobre vesti.". Nakon toga, uzorak je poslat na dalje ispitivanje na imunohistohemiju gde je ustanovljen invanzivan tumor Her2 pozitivan na hormone odnosno tumor dojke pozitivan na hormone. Kada sam čula dijagnozu, samo saznanje je bilo zastrašujuće, preplavio me je osećaj bespomoćnosti, suze su nekontrolisano tekle. Dozvolila sam sebi da me tog dana ponesu emocije, isplakala sam se, izbacila iz sebe teret. A već sledećeg dana rekla sam sebi: "Spremna sam, borba može da počne!". Usledili su dodatni pregledi, svaki taj lekarski izveštaj čekala sam sa strepnjom. Nekako je sve teklo glatko, rezultati su bili ohrabrujući, mesec je prošao brzinom svetlosti, već sam krenula sa lečenjem. Bilo je dana kada sam posle hemioterapije bila odlično, ali je bilo i dana koje bih rado zaboravila. U svemu tome upoznala sam neku drugu Biljanu, jaku i snažnu, spremnu na sve - uhvatila se hrabro u koštac sa bolešču.

Tada su pred njom bila dva puta: ili da se bori ili da se preda bez borbe i da odustane od sebe i života. Shvatila je da mora misliti i na svoje psihičko zdravlje koje uz jaku volju, pozitivan stav i misli, podršku porodice i prijatelja nosi pola izlečenja. Tako je druga opcija odnosno drugi put (p)ostao nezamisliv.

- Nakon hemioterapije i vidne progresije tumora, usledila je operacija. Oporavak je protekao bez komplikacija. Uz pomoć fizioterapeuta sam krenula sa vežbama kako bih uspostavila normalnu funkciju ruke. Bilo je bolno, ali odlučnost, dobra volja i istrajnost da pomognem sebi su bili prisutni svakog trenutka jer jedino upornim vežbanjem problemi sa rukom i ramenom su se mogli izbeći - kaže Biljana.

Od trenutka uspostavljanja dijagnoze, želela je da sazna šta može biti uzrok nastanka tumora. Sva ta saznanja navela su je da svoje životne navike, misli, stavove, ishranu, pristup poslovnim obavezama promenim iz korena.

- Svako ljudsko biće u sebi ima gen za malignu bolest. Ako u telu ne postoje preduslovi, gen se neće aktivirati. Stres, nezdrav način života, fizička neaktivnosti, neizbalansirana ishrana su faktori koji menjaju imunitet, a izmenjen i oslabljen imunitet idealna je podloga za aktiviranje raznih gena. Mnogi ljudi koji se nađu u sličnoj situaciji nemaju snagu za promenu i ostaju u istim životnim okolnostima koje su dovele do bolesti. Samo promena može napraviti novog, zdravog čoveka koji više ne treba da strahuje od pojave nove bolesti - ističe Popovićeva.

Biljana je sve vreme tokom lečenja - radila od kuće, nije koristila bolovanje, što joj je dodatno pomoglo da psihički ostane, kako kaže, stabilna i normalna. Slobodno vreme za neke "lude" misli bile su svedene na minimum.

Njena promena je kreunla promenom ishrane

- Moja promena je krenula korigovanje ishrane. Iz svog jelovnika sam eliminisala beli šećer, belo brašno, rafinisano ulje, mesne prerađevine, konzerviranu hranu, sve vrste grickalica, gazirane i negazirane sokove, alkohol... U svoju svakodnevno ishranu sam uvrstila što više voća i povrća, mogu reći da svaki moj obrok deluje kao duga u tanjiru. Speltino brašno, hladno ceđeno maslinovo ulje, beli i crni luk, limun, sve vrste sezonskog voća i povrća, orašasti plodovi, razne semenke su moji svakodnevni pomoćnici u borbi za jak imuni sistem. U prodavnicama kupujem isključivo voće i povrće i u kućnim uslovima uz pomoć blendera, mog najboljeg prijatelja kako znam da ga nazovem, stvaram najukusnija slana i slatka jela - kaže Biljana Popović i dodaje:

- Veliku zahvalnost dugujem jednoj divnoj devojci Mileni jer me je usmerila i kako ja to volim da kažem bila moj mentor i vodič kroz prve korake zdravog režima ishrane. I evo tri godine kasnije mogu reći da meni energije ne manjka, imam kvalitetan san, trudim se da u isto vreme odlazim na spavanje i to pre ponoći. Dan počinjem i završavam vežbanjem, pijem čajeve i prirodne napitke - meleme svakog dana. Na poslovne obaveze odgovaram smireno i u roku. I kada napravim paralelu između Biljane od pre nekoliko godina i Biljane sada, mogu reći da je promena ogromna. Nema loših misli, nema tenzije, sve zadatke obavljam lagano i bez većih teškoća, nema duboko stresnih situacija, toksičnih odnosa, sa sigurnošću mogu reći život je lep - ponosno i hrabro zaključuje.

I do dana današnjeg nije sebi postavila pitanje: "Bože, zašto je baš meni ovo moralo da se desi?". Naprotiv, zahvalna je Bogu što mi je poslao opomenu i što joj je dao drugu šansu koju je itekako iskoristila.

- Zahvalna sam svojoj porodici i prijateljima na nesebičnoj podršci i što nisu dozvolili da se osetim izuzetom iz svakodnevnih dešavanja. Hvala im što se nisu prema meni odnosili kao prema bolesnoj osobi i što su mi na taj način ulivali snagu i volju da preguram teške dane. I drago mi je da moje iskustvo ostavlja jak utisak na moje sagovornike - govori Bilja znajući kakav je utisak ostavila na mene i moju koleginicu sa kojom sam krenula na put promene životnih navika. Nekada je dovoljno da se ovakve priče čuju kako bismo se vratili sebi.

(Espreso/Najžena/Simona Stanković)