MALO KO ZNA ZAŠTO SE ZAPRAVO DVORI POKOJNIK, OVO JE PRAVA ISTINA: Veruje se da NEKOLIKO MUŠKARACA mora biti pored

U našem narodu postoji mnogo običaja vezanih uz kult mrtvih. Mnogi od njih prevazilaze pravoslavni kanon, ali kako su u narodu toliko utemeljeni, mnogi ni ne znaju da su takve radnje bliže paganstvu nego hrišćanstvu.

Ipak, svi ti običaji su i mnogo više od sujeverja, u njima se čuva trag prošlih vremena - naša tradicija. Mada se nekima značenje i svrha davno zamaglila i danas ih babe najčešće objašnjavaju sa "valja se", kod drugih je moguće rekonstruisati kako su nastali, a osnova im je najčešće humana (pomaganje sirotinji).

Jedan od takvih običaja je i dvorenje pokojnika. Istina, ovaj običaj postoji kod svih pravoslavnih naroda, ali se uz njega razvio čitav niz verovanja.

Kada neko premine u porodici se obično podele zaduženja kako bi se pokojnik ispratio kako dolikuje. Zaduži se neko odmah ko će se baviti mrtvacem (da ga obuče,obrije i pripremi po običaju). Kad se sve to završi, mrtvac se postavlja na određeno mesto u sobi (obično krevet), te mu se prekrste ruke, zatvore oči i vilica podveže maramom oko glave, kako bi ostala usta zatvorena. Odmah se organizuju, obično mlađi, da ponesu glas u selo, odnosno da obaveste rodbinu, prijatelje i kumove o tragičnom događaju.

Kada se sve neophodno nabavi i obezbedi sanduk, pokojnim se smešta u njega. Pre pristizanja naroda određen je neko od starijih ko će se brinuti o svim detaljima, od dočekivanja do drugih značajnih običajnih radnji u skladu sa starom tradicijom.

Sve ove pripreme su obavljali najbliži rođaci i komšije porodice pokojnika. Osoba određena za organizaciju daje i zaduženja mladićima iz redova rođaka, ali i komšija da nakon pristizanja naroda i izjavljivanja saučeća ponude rakiju, sokove i kafu.

Prvu noć je po tradicionalnom običaju noć kada se dvori pokojnik. Do pola noći je oko pokojnika prisutno dosta naroda iz sela, a nakon toga kod sanduka ostaju samo muškarci, najbliža rodbina i bliski krvni srodnici. U pola noći se sanduk pokriva poklopcem. Posle pola noći je posve tiho i mirno, nema plača. Za one koji su ostali pored mrtvačkog sanduka do zore priprema se večera.

"Običaji dvorenja mrtvaca je prastar i postoji kod svih pravoslavnih naroda, na jedan ili drugi način. Kod drevnih Hrišćana je već postojao običaj tzv. panihida "svenoćnica" i svenoćnih bogosluženja i molitava, za pokojne. Kod pravoslavnih Rusa taj izraz i danas postoji i odnosi se na ono što mi nazivamo "parastos", navodi se u knjizi "Posavetuj me, oče" u kojoj sveštenici rešavaju dileme iz hrišćanske svakodnevnice.

- Molitveno "dvorenje" pokojnika, predstavlja molitvu za pokoj njegove duše. Pri tome su za vernike čitani Psalmi Davidovi, tako i za upokojene monahe, a za sveštena lica - Evanđelja. U Crnoj Gori je i danas običaj čitanja nad pokojnikom, prvenstveno noću, tzv. Jovanovih glava, tj. odlomaka iz Novog Zaveta.

Majke i snajke

(Espreso/Srbija danas)