JESEN JE KLJUČNA ZA LISNATO POVRĆE: Evo šta da radite sa zelenom salatom, spanaćem i blitvom

Jesen je posebno važan period za lisnato povrće, a ovo su pravila koja treba slediti za dobar rod lisnatog povrća, piše "Agromedia".

Zelena salata

S obzirom da je salata skromnih zahteva prema uslovima uspevanja, biljka kratke vegetacije (35-90 dana) i visoke biološke nutritivne vrednosti, vrlo često je upravo ona odabir organskih proizvođača za gajenje u jesenjem i zimskom periodu na otvorenim parcelama a još više u zaštićenom prostoru, gde je vodeća povrtarska kultura.

U plodoredu dolazi na drugo mesto i najbolje uspeva posle kultura obilno đubrenih stajnjakom kao što su paradajz, paprika i kupusnjače. Odgovaraju joj srednje teška do teška zemljišta, plodna, pH reakcije 5,8, piše portal Agromedia na kojoj možete naći detalje i za sadnju i setvu ostalih kultura.

Na otvorenom polju setva salate za jesenju proizvodnju rasada obavlja se u julu i avgustu mesecu, rasađivanje u septembru a za berbu pristiže u novembru. U zaštićenom prostoru setva i sadnja salate obavlja se sukcesivno, sa razmacima 10-20 dana što zavisi pre svega od zahteva, potražnje na tržištu i želje potrošača.

Sukcesivna setva/sadnja omogućava kontinuitet u isporuci koji je propraćen svežinom i kvalitetom glavica, što osigurava dobre finansijske rezultate.

Koliko se proizvodi u tunelima i plastenicima bez grejanja, setva semena obavlja se 20.08. , 30.08. i 10.09. , sadnja rasada 15.09. , 25.09. i 5.10 a berba je 20.10., 10.11. i 25.12.

U tunelima i plastenicima sa dodatnim zagrevanjem setva se obavlja 5-10.09. i 10-25.10. , rasađivanje 5-10.10. i 25.11. – 25.12. , dok za berbu pristiže 25.11. – 24.12. i 15.01. – 15.02. Tipična ozima sorta zelene salate je Nansen, i ona se preporučuje za jesenju i zimsku proizvodnju na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru.

Podnosi temperature do -13°C, te se zbog toga može gajiti sa ili bez pokrivanja agrotekstilom. Vrlo često se gaji u združenoj setvi, a najbolje ide uz praziluk, luk, kelerabu i radič. Razmak sadnje je 10-20cm između biljaka i 20-40cm između redova, dok se u plasteničkoj proizvodnji koriste specijalne folije sa razmakom 30x30cm koje se postavljaju na razmak jedna od druge dovoljno za nesmetano obavljanje poslova i prolazak radnika.

Spanać

Za uspešno gajenje spanaća najbolja su laka do srednje teška, plodna i propustljiva za vodu zemljišta čija je pH reakcija 6,5-7.

Ne đubri se direktno stajnjakom i dolazi na drugo mesto u plodoredu posle kultura đubrenih ovim organskim đubrivom. S obzirom da ima kratku vegetaciju, ne bi dobro iskoristio hranljive materije iz stajnjaka a obilna azotna ishrana dovodi do nakupljanja štetnih materija – nitrata i nitrita.

Spanać treba gajiti u jesenjem periodu pre svega zbog njegovih malih zahteva za toplotom i zbog toga što je spanać biljka kratkog dana, jer u suprotnom, pri visokim temperaturama i dugim danima, spanać brzo formira cvetno stablo i sazreva, što se, takođe, dešava i zbog nedovoljnih količina vode. Spanać izdrži mraz od -6 do -8°C a dobro ukorenjene biljke podnose temperature i do -20°C.

Proizvodi se isključivo direktnom setvom semena u više navrata (sukcesivna setva), a rok setve za jesenju proizvodnju je avgust – septembar. Seje se sa rastojanjem između redova od 20-25cm ili u trake od pet redova sa razmakom između traka 40-50cm i međurednim razmakom 15-20cm.

Rastojanje između biljaka u redu treba da iznosi 10-15cm. Neposredno nakon setve obavezna mera nege je zalivanje, a ovu meru je neophodno često praktikovati i u toku vegetacije, jer zbog slabo razvijenog korenovog sistema koji se najviše rasprostire u površinskom sloju, spanać zahteva puno vode. U uslovima nedovoljne vazdušne i zemljišne suše, biljke se sporo razvijaju, brzo stare i nakon formiranja 3-4 lista pri višim temperaturama obrazuju generativne organe.

Blitva

Blitva se najčešće gaji u uslovima zaštićenog prostora ali i na otvorenim poljima. Laka je za gajenje, nema velike proizvodne zahteve i kratke je vegetacija – od sejanja do berbe potrebno je 8-12 nedelja. U pogledu zemljišta najviše joj odgovaraju srednje teška, plodna zemljišta, pH reakcije 6,5-8.

Gaji se na drugom mestu u plodoredu, ređe iz rasada, najčešće direktnom setvom semena i to u septembru mesecu za ranu prolećnu potrošnju. Razmak između biljaka je 15-20cm i između redova 25-30cm. Seje se sukcesivno, odnosno u određenim vremenskim razmacima.

Bonus video:

(Espreso/Agromedia)