NESVAKIDAŠNJU PETICIJU POTPISALO 45.000 GRAĐANA, A TIČE SE ŠKOLE: "Jedan dan da ne radimo, dva da se pripremamo"

Peticiju u kojoj se predlaže da škola traje četiri dana nedeljno kako bi đaci pored školskih obaveza imali vremena i za druge aktivnosti potpisalo je do sada 44.479 građana.

U tekstu peticije, objavljenom na sajtu change.org, navodi se da učenici pored pet dana škole imaju samo dva dana odmora, koje moraju da iskoriste za učenje za kontrolne i odgovaranja, kao i za domaće zadatke.

- Da bi imali vremena da se posvete i drugim stvarima trebalo bi uvesti četiri dana školovanja. Nadam se da će se i drugi složiti - piše u peticiji, ali nije moguće utvrditi ko je njen autor.

"Prođe mi pola života u školi"

Potpisnici peticije su naveli različite razloge zbog kojih su podržali ovaj predlog, od kojih su neki zabrinjavajući. Tako jedan od potpisnika kaže da mu "škola daje suicidne misli i bira sa kog mosta da skoči", a drugi razmišlja "da li da se umije ujutru ili da ubije".

"Nisam robot, imam i ja dušu", "Duže smo u školi nego kod kuće", "Zbog samo dva dana odmora ne mogu da se posvetim drugim obavezama osim škole i moram da učim i preko noći da bih sve postigla", "Prođe mi pola života u školi", "Previše nas umori i nemamo vremena ni za domaći, a kamoli za bilo šta drugo", piše u komentarima.

"Meni treba treba više vremena da bi se spremao za muzičku i da bi svirao klavir", jedan je od komentara. Kao razlog za potpisivanje, jedna korisnica je napisala "da bismo mogli više vremena da provodimo sa prijateljima".

Što više odrasli ne slušaju decu, to će ona biti drastičnija u svom ponašanju

Nastavnik Borko Petrović, koji je poneo titulu najboljeg predavača na svetu, rekao je za N1 da peticija znači da potcenjujemo decu.

Psiholog Goran Tomin upozorava da što više odrasli ne slušaju decu, to će ona biti glasnija ili drastičnija u svom ponašanju.

Dodaje da peticiju ne treba posmatrati iz ugla da li je zahtev da radna nedelja traje četiri dana realističan ili ne, već kao vapaj dece koja su viknula da im nije dobro.

- Peticija je jedan od načina da to izađe iz dece, ja bih je vrlo ozbiljno shvatio. Kao da ne učimo iz sopstvenih lekcija iz prošlosti. Kao da ništa iz toga ne učimo - upozorio je psiholog.

Deca su preopterećena školskim obavezama

Nastavnik engleskog priznaje da su deca preopterećena školskim obavezama i kao primer navodi svoju ćerku, koja je krenula u prvi razred gimnazije i koja je morala da se odrekne svih vanškolskih aktivnosti da bi ispratila nastavu.

Dodaje da za domaći zadatak ima po 15 ili 20 zadataka iz matematike, fizike i hemije, kao i da se dešava da danas rade novo gradivo, a da ih već sutra profesor to gradivo ispituje.

Tomin objašnjava da je dobro što se ta peticija desila, jer su se deca sama organizovala i kazala kako im je. Naglašava i da je slobodno vreme važno jer dete mora da se igra.

- Apsolutno mora. Mi se možda ne igramo, ali ako imamo neko vreme dokolice, vreme za refleksiju da svarimo događaje koji su se desili danas… ako ne stignemo da to uradimo to se samo gomila i mi smo u konstantnom stresu, a ne možemo da promislimo šta nam se dogodilo. Deca to rade igrajući se. Tu se svašta nešto dešava. Ako toga nema uopšte i sve je u obavezama dete gubi sebe. Mi gubimo sebe - rekao je Tomin, dodajući da podržava radnu nedelju koja bi trajala četiri dana.

"Toliko bespotrebnih i nejasnih definicija, da je to strašno"

Zanimljive su i reakcije prosvetnih radnika, budući da su i oni u svojim grupama na društvenim mrežama iznosili mišljenja o predlogu da se u školu ide četiri dana u toku nedelje.

Kako piše Danas, s jedne strane su oni koji smatraju da su današnja deca razmažena i da se ne bi bunili da sede po kafićima po ceo dan, te da je najbolje da svima odmah podelimo diplome. Veliki broj prosvetara ukazuje na realan problem preopterećenosti učenika.

- Naša deca nisu lenja, niti razmažena! Treba menjati planove iz korena! Moje dete je 5. razred, pokušavam da ispratim šta uče! Toliko bespotrebnih, nejasnih definicija da je to strašno! Na primer geografija prve dve lekcije preko 20 novih pojmova atmosfera, hidrosfera, litosfera, biosfera, fizička geografija, društvena geografija, meteoriti, meteoridi, meteori, asteroidi, sunčev sistem, sazvežđa, kosmos, zvezde… Da ne nabrajam za ostale predmete… - glasi jedan od komentara.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Miljana Kljajić)