ZNATE LI KO JE BILA PRVA DOKTORKA U SRBIJI? Ušla je u ISTORIJU, a smatrali su da joj NEDOSTAJE samo JEDNO!

U vreme kada je školovana žena kod nas bila retkost i kada su devojke težile da dostignu ideal tradicionalne domaćice s manirima evropskih salona, Srbija je dobila prvu ženu lekara, istovremeno kada i Velika Britanija. Iz Ciriha dolazi prava intelektualka i učesnica I srpsko-turskog rata počastvovana činom poručnika. U svoju domovinu vraća se mlada Draga Ljočić.

Rođena je u Šapcu 28. februara 1855. godine u kući bogatog trgovca. U sedmoj godini suočava se sa siromaštvom koje je pogodilo nekada uglednu porodicu, a nakon završene osnovne škole napušta rodni grad i odlazi na školovanje u Beograd, u Višu žensku školu. Uprkos nepovoljnim materijalnim prilikama, sa 17 godina odlučuje da iskorači iz okvira tadašnjeg skromnog obrazovanja rezervisanog za mlade devojke i odlazi u Cirih.

Draga je bila prva žena koja je u Srbiju donela diplomu doktora medicine

Godine 1872. bila je prva devojka iz Srbije na studijama medicine na ciriškom univerzitetu. Školovala se zahvaljujući pomoći braće Đure i Svetozara, koji su takođe stekli visoko obrazovanje, kao i stipendiji iz fonda trgovca Jevrema Panića za dobre šabačke đake i studente.

Kao što je I srpsko-turski rat doneo buru celoj srpskoj naciji, tako je uticao i na Dragin studentski život. Prekinula je studije 1876. da bi u ratu pomogla onako kako je najbolje umela – kao lekarski pomoćnik. Na fakultet se vratila sa činom poručnika. Diplomirala je 1879. godine.

Bila je prva žena koja je u Srbiju donela diplomu doktora medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti, a tek četvrta žena u celoj Evropi, koja je doktorirala iz te oblast.

Imala je 24 godine.

Pionir u obrazovanju žena, u svojoj zemlji postaje prva i u borbi za priznanje svoje profesije. Ne uspeva da nađe posao u zdravstvenim državnim institucijama, ministarstvo nekoliko puta odbija njenu molbu za licencu za rad. Veliki korak u borbi bilo je istupanje pred komisiju, koja je ocenjivala stručnost doktorke Ljočić. Međutim, potvrđeno znanje stečeno na univerzitetu u Cirihu bilo je dovoljno samo za dozvolu da pristupi privatnoj praksi, dok u državnoj nije mogla da stane ravnopravno s muškim kolegama. Suočena s trenutnim stanjem, posvećuje se privatnoj praksi koju je obavljala u kući svog brata Đure, u Jevremovoj ulici broj 6 u Beogradu. Nije imala mnogo pacijenata, što je takođe bilo posledica shvatanja tadašnjeg srpskog društva. U državnoj bolnici u Beogradu angažovana je 1882. godine, ali kao lekarska pomoćnica.

Muž joj je osuđen na smrt, nastavila je dalje sama, sa tek rođenim detetom

Privatnu sreću, brak s novinarom Aranđelom Rašom Miloševićem, jednim od osnivača Radikalne stranke, takođe pomućuju mnogi nemiri. Zbog učešća u neuspeloj Timočkoj buni suprug joj je uhapšen i osuđen na smrt. Istog dana stiglo je pomilovanje od kralja Milana Obrenovića i Raši je određena višegodišnja robija u požarevačkom zatvoru. Sama, sa tek rođenim prvim detetom, Draga je nastavila s privatnom lekarskom praksom i izdržavala je svoju porodicu, kao i roditelje svoga supruga. Sa promenom političkog režima, Milošević je nakon tri godine pušten iz zatvora, a sreća supružnika krunisana je rođenjem druge ćerke.

Ono što ne uspeva da ostvari u uslovima mira kao nužnost nameću ratne okolnosti. Tada je ravnopravna da s muškim kolegama spasava živote. Učestvovala je u srpsko-bugarskom ratu 1885, balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Tokom srpsko-bugarskog rata unapređena je u lekara sekundanta i radila je u tri beogradske bolnice: Opštoj državnoj, Infektivnoj i Bolnici za ranjenike. I dalje je imala manju platu od svojih muških kolega i nije ostvarivala prava na penziju. Diskriminisana, a makar podjednako stručna, ministarstvu šalje zahtev da joj se uvaže prava koja imaju svi lekari. U Srbiji nespremnoj za profesionalnu jednakost Draga dobija otkaz.

Draga je osnovala i Kolo srpskih sestara, a bila je majka petoro dece

Kao i uvek, posle mnogobrojnih životnih udaraca, dostojanstvena žena nastavila je da se bori ne napuštajući svoju profesiju. I dalje je negovala privatnu praksu, radila honorarno kao lekar u Upravi monopola i posvetila se humanitarnom radu. Osnovala je Materinsko udruženje, koje je imalo zadatak da smanji smrtnost novorođenčadi i zbrine napuštenu decu. Zahvaljujući Draginoj posvećenosti kao predsednice udruženja, ova ustanova dobija zgradu u Studentskoj ulici, Dom za nahočad, gde je radila kao lekar dobrovoljac.

Bila je i prva predsednica Društva beogradskih žena lekara, koje je osnovala 1920. godine radi prikupljanja sredstava za izgradnju bolnice za žene i decu, u kojoj bi radile isključivo žene lekari. Prva srpska doktorka za života nije doživela otvaranje bolnice, koja je ponela ime škotske doktorke Elsi Inglis.

Među njenim mnogim humanitarnim delima poznata je i pomoć koju je slala srpskim vojnicima u mađarskim i nemačkim logorima našavši se u Lozani zbog bolesti tokom Prvog svetskog rata. Kraj rata doneo je i smiraj osnovne Dragine borbe. Godine 1924. ostvarila je pravo na penziju.

Sa mnogim važnim imenima srpske kulture, kao što su Nadežda Petrović, Delfa Ivanić, Branislav Nušić i Ivan Ivanić, osnovala je čuveno „Kolo srpskih sestara“. Kao dobar poznavalac stranih jezika sa ruskog prevodi knjigu Marije Manasejine „Gajenje male dece“ i doprinosi edukaciji majki o njihovoj prirodnoj ulozi, što je u Srbiji tog doba bilo novina. U oblasti ginekologije i akušerstva prati savremena evropska dostignuća i predstavlja ih u časopisu „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“.

Sa stanovišta intelektualke koja se u Cirihu upoznala sa idejama socijalne i profesionalne ravnopravnosti, aktivno učestvuje u širenju feminističkih pogleda koji su Srbiju probudili iz kulturološke usnulosti. Bila je i prva srpska sifražetkinja – javno se zalagala za politička prava žena. Profesionalno marginalizovana, nepokolebljivo spremna da se izbori za ono što joj pripada, živela je kroz svoje ideje. Svojim životom dala je primer ćerki Radmili, koja se i pored majčine mukotrpne borbe opredelila za lekarsku profesiju.

Prva žena lekar u Srbiji i majka petoro dece, Draga Ljočić, umrla je 5. novembra 1926. u svojoj kući na Topčideru. Kao i posle mnogih velikih ličnosti, i posle Drage ostala je ulica u beogradskoj opštini Palilula, po kojoj hode mnoge generacije. Još važnije od toga, njenim stazama godinama nesputano stupaju naraštaji devojaka koje se ponosno zalažu za odgovorno i humano zvanje – žene lekari.

Bonus video:

(Espreso / Blic Žena, Olgica Kravljača)