GRADI SE PRVI VETROPARK U SRBIJI: Evo koliko će domaćinstava imati STRUJU iz zelene energije

Elektro privreda Srbije (EPS) gradi prvi vetropark koji će biti završen u septembru 2024. godine, a godišnja proizvodnja biće dovoljna za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava, na­ja­vio je Pre­drag Đor­đe­vić, glav­ni ru­ko­vo­di­lac ovog po­du­hva­ta u EPS-u.

- Vetropark će se sastojati od od 20 vetroturbina, snage po 3,3 megavata. Planirana godišnja proizvodnja je 184 miliona kilovat-časova godišnje. Fi­nan­si­ra se iz kre­di­ta KfV ban­ke u vred­no­sti od 80 mi­li­o­na evra, a cilj je da se po­ve­ća uče­šće či­ste ener­gi­je u ukupnom ener­get­skom mik­su Sr­bi­je - objasnio je Đorđević.

Detalji projekta

Ve­tro­park će se pr­o­sti­ra­ti na lo­ka­ci­ja­ma Drm­no, Pet­ka, Ći­ri­ko­vac i Kle­nov­nik na me­stu iscr­plje­nih po­vr­šin­skih ko­po­va i od­la­ga­li­šta ter­mo­e­lek­tra­ne i ko­po­va "Ko­sto­lac". Isporuka glavne opreme kreće u januaru i trajaće četiri i po meseca. Vetrogeneratori biće visoki 179 metara, stub će biti visok 117 metara na čijoj je kruni vetrogenerator, a razliku od 62 metra čini veličina lopatice.

Pilot projekat "Elektroprivrede Srbije" finansira iz kredita KfW banke u vrednosti od 80 miliona evra sa ciljem da se poveća učešće čiste energije u skladu sa strateškim ciljevima naše zemlje.

Kako navode iz EPS-a, u toku je izrada projekata za izvođenje za temelje i platforme, a završena je izgradnja četiri interne pristupne saobraćajnice. Za deo koji se odnosi na stalne priključke na državne puteve, u toku je dobijanje neophodnih dozvola za izvođenje radova. U skladu sa potpisanim ugovorima za isporuku i ugradnju opreme i za izvođenje radova, rok za završetak radova na izgradnji VE "Kostolac" je septembar 2024. godine, a priključenje na mrežu do kraja 2024. godine.

Solarna elektrana "Petka"

Osim ve­tro­par­ka u EPS planira i gradnju so­lar­ne elek­tra­ne "Pet­ka”, pr­vo fo­to­na­pon­sko postro­je­nje koje će se graditi na spoljašnjem odlagalištu Površinskog kopa "Ćirikovac". Imaće instalisanu snagu od 9,75 megavata i planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 gigavat-časova. Pla­ni­ra­na vred­nost in­ve­sti­ci­ja je 1,3 mi­li­jar­de di­na­ra i fi­nan­si­ra se nov­cem EPS-a, ka­že Želj­ko Ilić, di­rek­tor za pr­o­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je u Ko­stol­cu. Pred­vi­đe­ni rok za re­a­li­za­ci­ju je 15 me­se­ci i oče­ku­je se da "Pet­ka" bu­de na mre­ži kra­jem 2024. go­di­ne.

Prema navodima stručnjaka iz EPS-a, ra­ču­ni­ca po­ka­zu­je da je investicija u izgradnju solarne elektrane elektrane ekonomski isplativa. Proračunato je da je period povrata uloženih sredstava 12 godina, dok je period eksploatacije elektrane 25 godina. Posle toga, menjaju se samo paneli, dok ostaju konstrukcije, putevi i infrastruktura, koji čine značajan deo ukupnog ulaganja. Zamenom panela elektrana se revitalizuje za novih 25 godina eksploatacije.

Kao su objasnili, pa­ne­li­ma ne od­go­va­ra ja­ko sun­ce, već im najviše pogoduje trenutna tempe­ra­tu­ra od 24 do 25 ste­pe­ni, a čak i ka­da je oblač­no stru­ja mo­že da se pr­o­iz­vo­di.

Ter­mo­e­lek­tra­na pr­o­iz­vo­di gips i pe­peo

Ter­mo­e­lek­tra­na "Ko­sto­lac B" već go­di­na­ma pr­o­iz­vo­di i iz­vo­zi pe­peo i gips, a interesovanje za ovaj proizvod dolazi čak i iz EU zemalja.

- Kao nus­pro­i­zvod sa­go­re­va­nja uglja go­di­šnje se pr­o­iz­ve­de 350.000 to­na gip­sa, a pe­pe­la oko mi­li­on to­na. Veći deo količine pepela ide na deponije, a za njim postoji veliko interesovanje iz Nemačke. Gips se prodaje po ceni od 1,5 evra po toni, dok je i za pepeo simbolična, jer je najvažnije da ga ima manje i na deponiji - kaže Željko Ilić, direktor TE Kostolac B.

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis/Marica Jovanović)