PRETI LI SVETU "DIZELSKA KRIZA?": Međunarodna agencija za energiju izdala UPOZORENJE

Curenje gasa u ključnom postrojenju najveće evropske rafinerije nafte nije se moglo dogoditi u gore vreme. Nove cene goriva sada su važno pitanje. Naime, rafinerija "Šela" u Roterdamu bila je prisiljena da zatvori pogon “Haikon” (kapaciteta prerade 25.000 barela nafte dnevno) zbog pojave gasa u jednom delu proizvodnog lanca, objavio je “Bloomberg”, pozivajući se na lokalne vlasti. “Šel” inače ne komentariše događanja u svojim rafinerijama.

Energetskim berzama sada ostaje samo da nagađaju čeka li Evropa, uoči početka sezone grejanja i jesenjeg ekonomskog buma, višestruka energetska kriza i nove veće cene goriva. Istovremeno, nestašica dizela, koji je u Evropi sve skuplji, gotovo je verovatna, smatra Međunarodna agencija za energiju (IEA).

- Evropske rafinerije nisu bile u mogućnosti da nabave dovoljne zalihe ovog leta, mahom zbog brojnih neplaniranih prekida proizvodnje, zbog čega su skladišta bila jedva snabdevena za zimu za zimu”, upozorava IEA.

U međuvremenu, globalna potražnja za bačvama koje će se preraditi u gorivo za transport, poljoprivredu i ekonomoju, donosi neobične rezultate pre jeseni. Tako je, na primer, ruska naftna mešavina ESPO (akronim za gasovod kojim se crno zlato transportuje iz smera istočnog Sibira do obale Tihog okeana) ovih dana postala skuplja od barela Brenta. ESPO barel je inače mešavina lake sirove nafte s niskim procentom sumpora, što odgovara rafinerijama u Kini, a tržište je nesklono preraditi u dizel i druge naftne derivate (naročito mlazno gorivo). Ruska ESPO nafta, s rokom isporuke u septembru za kinesko tržište, koštala je početkom nedelje 0,5 dolara više od Brenta. Na berzama primećuju da je to najviša cena ESPO nafte otkako su G7 i EU uveli “plafon” na cenu ruskih barela.

U međuvremenu, Rusija – uz Saudijsku Arabiju ključna članica OPEC plusa – dodatno je ograničila količine nafte i derivata koje izvozi, ističući da je novi prioritet zadovoljavanje potreba domaćeg tržišta. Istovremeno, Kina, vodeći svetski kupac nafte i sve važnija rafinerija, već je uvela kvote za izvoz goriva odnosno dizela, prenosi Seebiz.eu.

Rekordni skok cene dizela u Evropi

Tržište dizela na Zapadu suočava se s rekordnim skokom cene tog naftnog derivata zbog brojnih drugih razloga. S jedne strane, odluka Saudijske Arabije i Rusije početkom meseca da produže dobrovoljno zavrtanje naftnih slavina (zajedno oko 1,3 miliona barela dnevno) do kraja godine pogurala je cenu barela Brent.

Dok je krajem juna merni barel brenta koštao oko 72 dolara, danas mu je cena oko 95 dolara. Barel nafte mogao bi i pre Nove godine da dostigne cenu od 100 dolara, složili su se ovih dana Majk Wirt, izvršni direktor američkog “Chevrona” i analitičari “Citigroup Inc”.

"Dizelska kriza" uslovljena mnogim faktorima

Osim paprene cene goriva, tačnije nafte, strepnju od nadolazeće “dizelske krize” podstiču i brojne druge nevolje rafinerija, počevši od velikih ljetnih vrućina, zbog kojih su mnogi naftni pogoni morali raditi sporije nego inače. Istovremeni rast potražnje za mlaznim gorivom i benzinom (tokom praznične sezone na severnoj hemisferi) pomerio je poslovne interese rafinerija.

S druge strane, danas na Zapadu nema toliko rafinerija kao pre pandemije. Naime, zbog pada potražnje tokom koronavirusa mnoge su starije rafinerije i rafinerije manjeg proizvodnog kapaciteta zauvek zatvorene. U međuvremenu, višenedeljni odlučni štrajk radnika na “Chevronovim” LNG terminalima u Australiji već je izazvao skok cene tog energenta za isporuke Evropi i nova strahovanja od daljih odlaganja ugovorenih isporuka za zimu.

Bonus video:

(Espreso/Bankar.me)