OVI DELOVI ZATVORA U SRBIJI NEMAJU FIZIČKO-TEHNIČKE PREPREKE ZA BEKSTVO: Saznajemo šta se desi ako POBEGNU

Osuđenici u Srbiji kaznu mogu služiti u nekoliko tipova zatvora u zavisnosti od toga koje delo su učinili. Postoje kazneno-popravni zavodi zatvorenog tipa, zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem i zavodi otvorenog tipa, zatim okružni zatvori koji su poluotvorenog tipa.

Zavodi otvorenog tipa fukncionišu prilično slobodno u odnosu na ostale, ali postoje određena pravila koja se striktno poštuju.

Zavodi otvorenog tipa su Kazneno-popravni zavod u Beogradu - Padinskoj Skeli, Kazneno-popravni zavod u Somboru, Kazneno-popravni zavod u Ćupriji i Kazneno-popravni zavod u Šapcu.

Više o tome koja lica kaznu služe u otvorenom tipu zatvora kao i kako funkcioniše sistem unutar tih ustanova saznali smo iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

"U ustanovama otvorenog tipa kazne izdržavaju lica koja su po prvi put osuđena i to za lakša krivična dela. U skladu sa zakonskom procedurom ovi zavodi nemaju fizičko-tehničke prepreke za bekstvo kakve postoje u ustanovama poluotvorenog i zatvorenog tipa", rekli su za Espreso iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Svaki zavod ima zatvoreno, otvoreno i poluotvoreno odeljenje

Osuđenici koji kaznu služe u poluotvorenom i otvorenom odeljenju imaju dosta pogodnosti, slobodne vikende, izlaske u grad, a čak i mogućnost da praznike provode s najmilijima.

"U poluotvorenom i otvorenom odeljenju zavoda se nalaze osuđena lica koja, u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija (ZIKS), imaju pogodnosti poput slobodnog izlaska u grad, posete porodicama i srodnicima za vikend, zatim posete porodicama u vreme praznika. Omogućeno im je da koriste i nagradna odsustva zbog dobrog vladanja koje su pokazali tokom izdržavanja zatvorske kazne. Kao što je i zakonom predviđeno, u poluotvorenom i otvorenom odeljenju zavoda se nalaze osuđenici koji su odslužili više od jedne četvrtine kazne i koji su napredovali u pogledu ostvarivanja programa postupanja. Kao što je i predviđeno ZIKS-om, izvršenjem krivičnih sankcija ostvaruje se opšta i individualna svrha njihovog izricanja u cilju uspešne reintegracije osuđenih u društvo", objasnili su nam.

Zatvorenici imaju mnoge pogodnosti koje su propisane zakonom, ali isto tako i mogućnost da pobegnu, odnosno da se udalje iz kruga zavoda, što se, kako saznajemo, često dešava.

"U poluotvorenim baš kao i u zavodima otvorenog tipa, ne postoje fizičko-tehničke prepreke za bekstvo kakve postoje u zavodima zatvorenog tipa. Isto kao i za ustanove otvorenog tipa, ukoliko lice napusti krug zavoda kaže se da se lice udaljilo, a ne da je izvršilo bekstvo. Praksa pokazuje da lica koja su radno angažovana na ekonomijama koje su smeštene u otvorenim i poluotvorenim odeljenjima koriste najčešće priliku da se udalje iz zavoda. Uprave zavoda o udaljenju obaveštavaju policiju i sud koji preduzimaju dalje korake iz svojih nadležnosti. Kada se lice pronađe i uhapsi, privodi se na izdržavanje ostatka kazne zatvora. Tada to lice biva smešteno u zatvoreno odeljenje zavoda", zaključili su iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović koji je godinama istraživao slučajeve silovatelja i pedofila u Srbiji tvrdi da su počinitelji ovakvih dela u 100 odsto slučajeva povratnici, te da bi njima trebalo strogo zabraniti prelaska u otvoreno odeljenje zavoda.

"Silovateljima je potrebno potpuno isključiti mogućnost prelaska u otvoreno odeljenje zatvora ili ih podvrgnuti nekoj vrsti hemijske kastracije odmah nakon počinjenog prvog krivičnog dela. Ni jedan, ni drugi slučaj ne daju stopostotnu zaštitu i zato bi stručnjaci trebalo da porade na prevenciji kod potencijalnih žrtava, a naravno, dame koje su pretrpele silovanje treba da prođu ozbiljne psihološke terapijske postupke", pojašnjava kriminolog za portal Espreso.

Radovanović se kroz razgovor prisetio i jezivog slučaja kada su serijskog silovatelja prebacili u otvoreno odeljenje jednog od zatvora.

"Sećam se jednog slučaja koji se desio davnih godina kada su silovatelja koji je bio osuđen na 15 godina zatvora, posle 13 godina prebacili u otvoreni tip zatvora. Pošto u takvom tipu zatvora nema straže, on je izlazio i onda se desilo da u okolini tog zatvora pronađu mrtvu ženu, nisu mogli da reše slučaj sve dok se neko nije setio da u blizini postoji zatvor i da treba da provere šta rade ti zatvorenici iz otvorenog dela. Tako je otkriveno da je to delo počinio serijski silovatelj i da je kobna greška bila što je prebačen u otvoreni deo zavoda", kazao je kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Sem toga, kada smo razgovarali sa Verom Janković, majkom Nikoline Janković koja je u trinaestoj godini nastradala na pešačkom prelazu kada se vraćala iz škole, saznali smo da i osuđenici koji počine teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja takođe kaznu služe u poluotvorenom ili otvorenom tipu zatvora.

Vera koja je nakon smrti ćerke oformila Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju kaže da je to još jedna od mnogobrojnih nepravdi s kojima se suočavaju porodice čija deca su nastradala u nesrećama jer pored toga što dobijaju minimalne kazne, imaju i niz drugih pogodnosti u zatvorima.

"Oni ne idu u tipičan zatvor, imaju svaki vikend slobodan. Osim toga ih i puštaju na uslovni otpust nakon odležane dve trećine kazne ukoliko imaju dobro vladanje. Bavila sam se tom tematikom i izračunala sam da onaj ko dobije tu minimalnu kaznu od dve godine ne odleži ni toliko već kada se oduzmu sva odsustva iz zatvora to bude nekih 220 dana", objasnila nam je Vera.

(Espreso/ Dijana Spasov)