OMOGUĆIO JE NACISTIMA DA SE NASTANE U NJEGOVOJ ZEMLJI, A "MIR" NIJE NAŠAO NI NAKON SMRTI: Znate li o kome je REČ?

Nakon državnog udara izvedenog 19. septembra 1955. godine - tokom njegovog drugog predsedničkog mandata - proćiće osamnaest godina pre nego što će ponovo kročiti u domovinu.

Huan Domingo Peron je rođen 8. oktobra 1895. godine u Lobosu u Argentini. Tokom života je u tri navrata biran za predsednika latinoameričke države u kojoj je rođen - 1946, 1951. i 1973. godine, iako je od 1955. do 1973. godine bio u izgnanstvu. Razlog njegove popularnosti je bio veoma jednostavan: favorizovao je radničku klasu. Veliku ulogu u njegovoj popularnosti igrala je i njegova druga žena Eva Peron.

Vojnička karijera i uspon

Lobos je grad u blizini prestonice Buenos Ajresa, međutim avanturistička priroda njegovog oca uticala je na to da Huan svoje detinjstvo ne provede pod svetlima grada već u divljini Patagonije. Ovo je možda bilo presudno da sa 16 godina upiše Nacionalnu vojnu školu i započne svoju profesionalnu vojničku karijeru.

Paralelno sa Akademijom je odlučio da se posveti i porodici. Sa učiteljicom Aurelijom Tizon se oženio 1929. godine, ali ona je, nakon samo osam godina braka, umrla od raka. Za razliku od privatnog života, karijera je išla dobrim putem. On do kasnih 1930-ih napreduje na lestvici, zbog čega je poslat u Evropu kao vojni posmatrač.

Nekoliko meseci je lutao starim kontinentom i posetio brojne države, uključujući i Italiju gde je razvio posebno divljenje prema Benitu Musoliniju i njegovoj retorici. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, rešio je da se vrati u svoju domovinu, koja se nalazila u raslu.

Ambiciozan i harizmatičan, rešio je da situaciju preokrene u svoju korist i kao pukovnik, 1943. godine, podrži puč generala Edermila Farela protiv aktuelnog predsednika Ramona Kastilja. Ovo je rezultiralo njegovim postavljanjem za vojnog sekretara i sekretara za rad. Ubrzo sprovodi liberalne reforme i stiče veću naklonost naroda - ali i zvanje potpredsednika Argentine.

Kao što je već spomenuto, njegovoj velikoj popularnosti doprinela je njegova druga žena. Marija Eva Duarte je 1945. godine svom imenu pridodala de Peron. U vreme kada je na dobrotvornoj svečanosti upoznala pukovnika Perona, već je imala koliko toliko uspešnu filmsku karijeru. Ipak, ona nikada nije zaboravila dane provedene u siromaštvu. Stoga je žestoko podržavala prava radničke klase, a kada su u oktobru 1945. godine protivnici uhapsili Perona, ona je povela masu od oko 300.000 ljudi kako bi ga oslobodila.

Ispostaviće se da je ova žena, od milja nazvana Evita, bila presudna figura za uspeh svog muža. Empatija koju je gajila prema potlačenima, govori koje je držala u ime žena i za njihova prava, donele su im toliku popularnost da je Peron postao i predsednik Argentine. A koliko je bila voljena najbolje svedoči činjenica da je nakon njene smrti 1952. godne, papa primio nekoliko stotina pisma da se proglasi sveticom.

Predsednički mandati

Izabran za predsednika početkom 1946. godine, Huan Peron se brzo pokazao kao sposoban političar. Socijalna pravda mu je bila imperativ, a uspeo je i da nacionalizuje banke i železnice, otplati dugove, kao i da stekne međunarodni suverenitet stvaranjem "trećeg puta" koji je imao za cilj dobre odnose i sa SAD-om i sa SSSR-om.

Međutim, njegovi problemi počinju tokom drugog mandata - stagnacijom privrede. Najveći udarac je bila smrt Evite 1952. godine. Sa njenom smrću je počela da opada i Huanova popularnost, opozicija je iskoristila priliku i nakon pokušaja legalizacije prostitucije on je ekskomuniciran.

U znak protesta organizovao je mitinge, a njegovi protivnici su odgovorili državnim udarom i preuzimanjem vlasti 19. septembra 1955. godine. Usledile su godine izgnanstva, precizno rečeno njih osamnaest. Njegov uticaj je i dalje bio snažan u matici, a kandidat kog bi podržao i sa velike udaljenosti je obavezno dobijao izbore. Međutim, on nije očajavao, a ni dangubio, širio je svoj uticaj po svetu i ubedio svoje zemljake 1973. godine da je on najbolji izbor za predsednika.

Povratak, smrt i zaostavština

Dolaskom iz Španije 20. juna 1973. godine, u Argentinu, Huan Peron je napravio pravu pometnju iako je na kraju preuzeo vlast. Naime, njega je na aerodromu sačekalo 3 miliona ljudi, ali su tokom tog događaja desničarski peronisti otvorili vatru na levičarske peroniste - ubijeno je najmanje 13 ljudi, a borbe za vlast među frakcijama su nastavljene.

Situaciju je uspeo da održava pod kontrolom, ali je izložen pritiscima 1. jula 1974. godine doživeo srčani udar. Sahranjen je na jednom od groblja u Buenos Ajresu, a nakon nepunih deset godina od tog trenutka u nju je provaljeno i Huan Peronovo telo je oskrnavljeno. Ili bolje rečeno, motornom testerom su mu odsečene kosti ruke u znak osude na večni nemir. Počinioci nikada nisu uhvaćeni, iako su tražili otkup od 8 miliona amerikih dolara za ukradene delove tela bivšeg predsednika.

Tokom 2006. godine njegovi ostaci su prebačeni u mauzolej koji je napravljen u bivšoj predsedničkoj rezidenciji u predgrađu prestonice. Takozvani Peronizam i danas opstaje u Argentini, a podrazumeva nacionalizam, međunarodnu političku nezavisnot i jaku vladu.

Ipak, ne treba zaboraviti i da je on dozvolio nacističkim zločincima da se u istoj trajno nasele i prođu nekažnjeno za svoja zlodela u Evropi. Kao i da je svoju treću ženu Izabel Martinez sa kojom je bio u braku od 1961. godine postavio za potpredsednicu vlade, tokom trećeg mandata, što je nakon njegove smrti i Izabelinog postavljanja za predsednicu uvelo Argentince u tzv Prljavi rat i krvoproliće.

Bonus video:

(Espreso/National Geographic)