Ilustracija, Foto: Printscreen/Fejsbuk/Kendyl Culpepper

jezivo

PROVELA JE LEP DAN SA OCEM, A ONDA JE SHVATILA DA JE ON MRTAV: Priča od koje će vam se ZATRESTI svaki kost

Ovako izgleda život obolelih od šizofrenije

Objavljeno: 21.09.2023. 09:39h

Kalpeperin doktor je objasnio da je smrt njenog oca, zajedno sa brakom za koji je rekla da je postao nasilan, najverovatnije izazvala početak bolesti

Jedne septembarske večeri 2017. Kendil Kalpeper se družila u dvorištu sa svojim ocem i njegovim psom Torom. Razgovarali su o tome kako će tako velikog psa ugurati u svoj mali automobil.

Dan je bio lep onoliko koliko je mogao da bude - osim što zapravo nije.

Njen otac je bio mrtav, a sahranjen je samo nekoliko dana ranije. Tek kada se vratila u njegovu kuću i videla svoju porodicu kako pregledava njegove stvari, shvatila je da je cela njihova interakcija bila halucinacija. Bilo je tako stvarno da je sledećeg dana Kendil nazvala svog oca da pita za Torovu hranu. Nekoliko propuštenih poziva kasnije, ponovo je shvatila da je on preminuo.

I opet i opet i opet. Kalpeper je provela naredne tri nedelje halucinirajući slične interakcije.

foto: Profimedia

Ponavljajući slom doveo je Kalpeper do samopovređivanja i misli o samoubistvu. Pozvala je svog doktora, koji je u roku od 15 minuta prepisao antipsihotik koji i dalje uzima svakodnevno. Lek dramatično smanjuje njene halucinacije - ali u stresnim danima, ona bi i dalje mogla da vidi svog oca, druge strance ili nasumične scene poput stotinu plavih ptica u svom dvorištu.

Tokom naknadnog pregleda nekoliko dana kasnije, dobila je dijagnozu: šizofrenija, hronični neurorazvojni poremećaj koji se može lečiti i koji utiče na to kako osoba gleda na stvarnost, izazivajući zablude, paranoju, halucinacije i iskrivljene misli.

Kalpeperin doktor je objasnio da je smrt njenog oca, zajedno sa brakom za koji je rekla da je postao nasilan, najverovatnije izazvalo početak bolesti. Iako je tačan uzrok šizofrenije nepoznat, većina naučnika veruje da kombinacija genetskih faktora i faktora životne sredine igra ulogu. Prvi znak koji je ukazivao na to da bi Kalpeper mogla biti u opasnosti od ovog stanja desio se kada je bila dete; halucinirala je da voda teče sa plafona Volmarta kada je imala samo 10 godina.

Iako dijagnoza nije mnogo promenila u njenom životu (osim svakodnevnog uzimanja lekova), ljudi oko nje su počeli da se menjaju. Članovi njene crkve rekli su joj da je opsednuta demonom, a bliski prijatelji su počeli da se ponašaju drugačije prema njoj.

- Kako me ljudi mogu poznavati godinama, a onda samo pretpostaviti da sam luda jer sam prošla kroz traumu i moj mozak nije znao kako da to obradi? Radim 40 sati nedeljno. Ja sam vlasnik kuće. Posedujem auto. U potpunosti sam sposobna da živim život kao i svi drugi, iako mi je dijagnostifikovano nešto što svetu zvuči užasno - priča za "BuzzFeed".

Što su ljudi više komentarisali, Kalpeper je više shvatala koliko malo svi znaju o šizofreniji.

Ali možda to nije njihova krivica. Većina ljudi saznaje za bolest putem filmova koji skoro uvek prikazuju ljude sa njom kao nasilne, nepredvidive, nekompetentne i neizlečive. Uprkos velikom napretku koji je napravljen u svesti o mentalnom zdravlju uopšte, o šizofreniji se još uvek ne govori ni približno tako često kao o drugim mentalnim bolestima.

Tako je ona otvorila "TikTok" nalog i odlučila da uradi ono što mnogi drugi sa bolešću ne žele ili ne mogu: pričaju o tome. Sada više od 800.000 ljudi prati njeno putovanje.

Ljudi koji osećaju da je njihova šizofrenija stigmatizovana, pokazuju istraživanja, mogu imati lošiju depresiju, socijalnu anksioznost i kvalitet života, kao i niže samopoštovanje, društveno funkcionisanje i podršku voljenih. Stigma takođe može dovesti do socijalne isključenosti, manje mogućnosti za obrazovanje i zapošljavanje i lošijih uslova stanovanja. Na kraju, oko pet odsto ljudi sa šizofrenijom umire samoubistvom; rizik je najveći kada osoba tek počinje da ima simptome i još nije dijagnostikovana i lečena.

foto: Profimedia

Njena šizofrenija ju je zbližila sa sadašnjim suprugom, koji takođe ima to stanje. Živeo je preko puta i ponudio joj je da joj pokosi travu jednog popodneva. Nekoliko sastanaka kasnije, Kalpeper je shvatio da Džonatan nastavlja da priča sam sa sobom.

- Nije dugo trajalo pre nego što smo oboje shvatili da imamo šizofreniju. Moj muž čuje stvari, a ja vidim stvari, tako da pomažemo jedno drugom da razlikujemo šta je stvarnost, a šta nije.

Sada oboje rade na istom mestu i u stanju su da budu tu jedno za drugo tokom stresnih vremena. Kada se uznemiri, Džonatan joj pomaže da se smiri; kada razgovara sa ljudima koji nisu tamo, ona daje do znanja mušterijama da to radi ponekad.

- Zapravo smo pravi par - rekla je Kalpeper, koja jednog dana planira da ima decu, iako je ljudi na mreži mole da to ne čini.

- Čak i ako moje dete ima šizofreniju, to neće promeniti ništa, jer bih očigledno podsticala lekove, terapiju, sve te stvari. Samo ću pokušati da im budem svetlo i da im pomognem da vide da nisu ludi. To je ko su oni i to je u redu.

Bez lečenja, međutim, ona ne bi bila tamo gde je danas, kao što je slučaj sa mnogim ljudima koji imaju šizofreniju.

Koktel antipsihotičnih lekova, edukativni programi, kognitivna bihejvioralna terapija i drugi neophodni programi za lečenje potencijalnih problema sa zloupotrebom supstanci, na primer, mogu pomoći ljudima sa šizofrenijom da upravljaju svojim simptomima i postignu svoje ciljeve kao i svi ostali.

Bonus video:

JELENA KRUNIĆ OŠTRO: Majo treba ti psihijatar, ISKULIRAJ MALO ONU STVAR! Taki šta sve nečeš uraditi za rejting? SRAM TE BILO!

(Espreso/Telegraf)