AZERBEJDŽAN PRETI DA ĆE IĆI DO KRAJA, POSTAVILI ULTIMATUM: Ne planiraju da stanu, krvoproliće je tek počelo?

Azerbejdžan je pokrenuo „antiterorističku" operaciju u regionu Nagorno-Karabaha, koji je pod kontrolom Jermena, prete da će „ići do kraja".

Iz Bakua je saopšteno da se njegove vojne mere u Nagorno-Karabahu nastavljaju drugi dan i poručuju da neće prestati sve dok se etnički-jermenski separatisti ne predaju.

Napestosti u Južnom Kavkazu rastu već mesecima oko otcepljene enklave, međunarodno priznate kao deo Azerbejdžana.

Azerbejdžan i Jermenija su poslednji put ratovali pre tri godine.

Baku je jasno stavio do znanja da će se najnovija ofanziva zaustaviti samo predajom.

„Ilegalne jermenske vojne formacije" bi morale da podignu belu zastavu, predaju sve oružje i razbiju „nelegalni režim", navodi se u saopštenju azerbejdžanskog predsedništva.

Vlasti u Bakuu zahtevaju predaju i povlačenje jermenskih trupa iz tog regiona.

Jerevan tvrdi da nema jermenskih snaga u Karabahu i kaže da „Azerbejdžan sprovodi agresiju velikih razmera" sa željom da zauzme najnaseljenije centre Nagorno-Karabaha.

Ruske mirovne snage organizovale su evakuaciju civilnog stanovništva Nagorno-Karabaha.

Rusija je pozvala obe strane da zaustave krvoproliće.

Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva da prekine vojne operacije u Nagorno-Karabahu, saopštio je Stejt department.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) u četvrtak bi trebalo da održi sednicu o Nagorno-Karabahu, javila je novinska agencija Tas pozivajući se na izvor u UN.

U Karabahu, koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, živi pretežno jermensko stanovništvo i on nije pod kontrolom Bakua od devedesetih posle rata Jermenije i Azerbejdžana.

Azerbejdžan je ponovo zauzeo delove teritorije Nagorno-Karabaha i oko njega u ratu 2020. godine.

Azerbejdžan i Jermenija su prvi put zaratili početkom 1990-ih, posle raspada Sovjetskog Saveza.

Zatim je 2020. Azerbejdžan ponovo zauzeo oblasti u i oko Nagorno-Karabaha pre nego što je potpisano primirje uz posredovanje mirovnih misija Rusije.

Etnički Jermeni u Karabahu pozvali su u utorak na prekid vatre i početak mirovnih razgovora.

Ali je iz ultimatuma Azerbejdžana jasno da je cilj Bakua da zauzme planinsku enklavu.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio je Azerbejdžan da su na terenu započeli operaciju „etničkog čišćenja".

Stotine Jermena, nezadovoljnih zbog odgovora njihove zemlje, protestovalo je, sukobivši se sa policijom ispred parlamenta u Jerevanu.

Optužili su lidera da je izdajnik i zatražili njegovu ostavku.

Azerbejdžan je rekao da razgovori mogu da počnu u gradu Jevlaku, nekih 100 kilometara severno od prestonice regiona Karabaha Kankendi, koji Jermeni zovu Stepanakert.

Od kraja 2020. godine, 3.000 Rusa je nadziralo krhko primirje, ali je Moskva od prošle godine zaokupljena invazijom na Ukrajinu.

Približno 120.000 etničkih Jermena živi u ovoj planinskoj enklavi.

Rusija je saopštila da njeni vojnici evakuišu civile iz Karabaha i da su prebacili skoro 500 iz najugroženijih područja.

U proteklih devet meseci, Azerbejdžan je efikasno blokirao jedini put u enklavu iz Jermenije, poznat kao Lačinski koridor.

Azerbejdžan je saopštio da je pokrenuo operaciju kao odgovor na smrt šest osoba, među kojima su i četiri policajca, usled dve eksplozije mina u utorak ujutro.

Tada su se oglasile sirene za vazdušni napad i začuli pucnji artiljerije u glavnom gradu Karabaha. Stambene zgrade su oštećene, a novinarka Siranuš Sargsjan opisala je da je videla kako je pogođena zgrada pored nje.

Zvaničnici Karabaha rekli su da je pet osoba ubijeno, a na desetine ranjeno, među kojima su i žene i deca.

Predstavnici vlasti u otcepljenom regionu rekli su da je azerbejdžanska vojska „prekršila prekid vatre duž cele linije raketno-artiljerijskim udarima".

Iz Karabaha su govorili i o „vojnoj ofanzivi velikih razmera", iako se u kasnijim izveštajima navodi da je intenzitet vatre smanjen.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je insistiralo da nije gađalo civile ili civilne zgrade, i da se „samo legitimni vojni ciljevi onesposobljavaju upotrebom visokopreciznog oružja".

Optužila je jermenske snage za „sistematsko granatiranje" položaja njihove vojske i saopštila da je odgovorila pokretanjem „lokalnih, antiterorističkih aktivnosti... kako bi razoružali i obezbedili povlačenje formacija oružanih snaga Jermenije sa naših teritorija".

U kratkom televizijskom obraćanju, jermenski premijer je odbacio ove navode da je njihova vojska bila uključena.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su dobili upozorenje samo nekoliko minuta pre ofanzive Azerbejdžana i pozvalo obe strane da poštuju primirje potpisano posle rata 2020. Regionalni izvestilac Evropske unije Toivo Klar kaže da je „hitno potreban prekid vatre".

Analitičar sa Južnog Kavkaza Lorens Broers u utorak je napisao da su Jermeni u Karabahu oslabljeni blokadom.

„Kao što se očekivalo, Azerbejdžan je pokrenuo sopstvenu verziju hrvatske `operacije Oluja` kako bi ponovo zauzeo čitav Karabah sa jermenskim stanovništvom", napisao je Broers na Iksu.

Nikol Pašinjan je nedavno rekao da Rusija „spontano napušta region". Azerbejdžan je u međuvremenu imao snažnu podršku saveznika Turske.

Hikmet Hadžijev, specijalni savetnik predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, pozvao je separatističku etničko-jermensku administraciju da se „raspusti".

„Azerbejdžan je uvek govorio da smo spremni da obezbedimo prava i bezbednost Jermena iz Karabaha prema ustavu", rekao je on za BBC.

Azerbejdžan je negirao povećanje broja trupa u regionu. U ponedeljak je dozvolio pomoć Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Karabah dva puta, jednom preko Lačinskog koridora iz Jermenije i drugom na azerbejdžanskom putu Agdam.

Pre nego što je počela ofanziva u utorak postojale su nade da bi tenzije mogle da splasnu.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je slike vozila za koje je rečeno da ih je uništila nagazna mina, ali su zvaničnici etničkih Jermena rekli da je azerbejdžanska vojska ta koja je prekršila primirje.

Bonus video:

(Espreso/ BBC)