RUŽICA SE IZ BEOGRADA VRATILA NA DEDOVINU: Uživa u SRPSKOJ TOSKANI, a tek da čujete priču o NJENOM PRETKU! (VIDEO)

Inspirisana životom gde se spajaju priroda i turizam, poljoprivreda ali i briga o životinjama, Ružica Jokić Žujević nakon 40 godina uspela je da povrati svoju dedovinu u Krćevcu, selu u opštini Topola gde se nedavno preselila i započela nešto drugačiji život, koji kako kaže, okrepljuje.

Još od vremena Karađorđa imanje porodice Jokić u Krćevcu, selu u opštini Topola, na oko 70 km od Beograda, uvek je bilo obrađivano i nikad zapušteno. Davni predak ove familije bio je Karađorđeva desna ruka - Petar Jokić Topolac, buljubaša, starešina lične Voždove garde. Od prošlog leta turiste u ovom selu ugošćava Ružica Jokić Žujević, ekonomistkinja za turizam.

Od životinja ima ovce, kokoške, psa i papagaje, a tu su i bašta, vinograd, šljivik, voćnjak i zasad lešnika.

"Imanje sam nasledila od oca. U vreme kada se teško živelo, pradeda je odlučio proda jednu našu njivu i podelio je na placeve ljudima koji su želeli da zidaju vikendice. Prvi plac je kupio pukovnik pilot Vojske Jugoslavije i vojni ataše Jugoslavije u Londonu u dva mandata", priča Ružica.

"Kuća mirne duše" sa četiri zvezdice

Želja za obnavljanjem dedovine Ružici se javila 2020. godine.

"Kada je čika Dragan je umro, jedno vreme niko nije dolazio na imanje, a njegova supruga je pokušavala da ga proda, ali bez uspeha. Onda se 2020. u meni rodila ideja da bih mogla da ga kupim, obnovim kuću i ostvarim svoju viziju" ispričala je ona za "Priče sa dušom".

Ružica je na tom placu sagradila "Kuću mirne duše", seosko turističko domaćinstvo kategorizovano sa 4 zvezdice. Kuća ima 110 kvadrata, dve spavaće sobe sa četiri mesta za spavanje, kuhinja, kupatilo i udoban dnevni boravak. U dvorištu su bazen dimenzija 10 sa 4 metara, moderne ležaljke i tuš.

"Pred turiste iznosimo ono što smo sami proizveli, kao i sir od žene koja u našem selu ima farmu koza i vino iz obližnje vinarije. Turisti kažu da im se posebno dopada naš vruć hleb i način na koji ga serviramo. Na prvo mesto kada je reč o utiscima stavljaju mir koji vlada u kući i oko nje, odnosno energiju koju osete na imanju", iskrena je Ružica.

Šumadija kao Toskana

Želja joj je bila da na svojoj zemlji u Šumadiji počne da se bavi agroturizmom koji je decenijama popularan u Italiji, Španiji i Francuskoj.

"Završila sam srednju turističku školu i nakon toga Višu turističku školu. Gledajući neke lepe stvari na internetu i na društvenim mrežama istraživala sam sve: od bazena i dvorišta do enterijera i smeštaja. Počela sam da pratim šta se dešava u tom domenu u Toskani, Provansi i Šampanji i to i danas radim", objašnjava ona za "Priče sa dušom".

Imala je viziju kako sve to treba da se primeni u Šumadiji, za nju, kako tvrdi najlepšem kraju Srbije, kraju koji je bogat poljoprivredom, voćarstvom, stočarstvom i hektarima vinograda još iz vremena čuvene Venčačke zadruge.

Na imanju je sve posađeno kao nekad, s tim što su na njenu inicijativu posađeni lešnici i nov zasad autohtone šljive crvenjače, odnosno crvene ranke od koje se pravi kaže Ružica, najbolja rakija.

Sve što raste u bašti i u voćnjaku namenjeno je podjednako za njenu porodicu i za turiste.

"U turističkoj sezoni cela porodica je ovde, a od septembra pa do leta deca su zauzeta školskim obavezama i na imanju su vikendom. Sinovi Ilija i Miloš vole da mi pomažu, da dočekuju i ispraćaju goste, dok je muž najviše angažovan oko održavanja bazena. Ilija sam ume da ispeče rakiju, deda ga je naučio kako da naloži vatru, da napuni i isprazni kazan i sad može da sedi sa unukom i da uživa. Miloš vodi računa o životinjama, hrani ih, zaliva baštu i prska vinograd. Baštu ne tretiramo nikakvim pesticidima i fungicidima, već koristimo samo plavi kamen i kozju surutku", pojašnjava ona.

Selo i bašta je okrepljuju

Na pitanje šta je pokreće da se na dedovini bavi turizmom Ružica odgovara da je inspiriše spoj života na njenom imanju, priroda i rad sa turistima kojima može da pruži ugođaj i komfor. Kako kaže, selo i bašta je okrepljuju.

"Ovde se osećam slobodno još od kad sam bila dete. To vidim danas i kod moje dece. Iz detinjstva provedenog u Krćevcu pamtim bakinu kuhinju i druženje. Imam drugarice sa kojima se družim već 43 godine. U selu imam širinu, slobodu i kontakt sa prirodom koji je neprocenjiv. Ima dana kada radimo od ujutru do uveče, ali kad radite za sebe ništa nije teško. Na kraju smo ipak mi krojači svog vremena", jasna je ona.

Kao i u Italiji i Francuskoj, Ružica i njena porodica i u selu Krćevcu nude dosta aktivnosti.

"Masovan turizam više nije u modi. Savremeni turista traži drugačije uslove za odmor. Kao i u Italiji i Francuskoj i mi možemo da ponudimo dosta aktivnosti. Kod nas može da obiđe Oplenac koji se vidi iz 'Kuće mirne duše', zatim Rudnik i rudničke manastire, Bukovičku banju, Orašac, brojne vinarije u Lipovcu, Vinči, Orašcu, Banji, Raniloviću. Mogu da se bave biciklizmom, hajkingom, šetnjom, a opet da budu u seoskom ambijentu i da ga dožive, da im bude komforno i da nađu vreme za sebe“, rekla je Ružica na kraju.

Bonus video:

(Espreso / Priče sa dušom)