OTIŠLA U PARIZ IZ SELA KOD PARAĆINA, PA SE POSLE 22 GODINE KASNIJE VRAĆA U SRBIJU: Pazite samo ZBOG ČEGA

U Srbiji može više da mi ostane…“, S.M. dobila premeštaj iz Lidla iz okoline Pariza u Lidl u Srbiji.

Došlo vreme da se više naših ljudi vraća i planira da se vrati u Srbiju nego što ih iz Srbije dođe u Francusku. Razlika je kvalitet života. A kvalitet života nije samo finansijska situacija pojedinca mada to možda igra presudnu ulogu.

Presudna uloga novca je možda kod mlađih ljudi a kad čovek zagazi u neke ozbiljne godine, više od novca mu je potreban mir i da bude okružen ljudima koji mu prijaju, piše sajt Svi Srbi u Parizu, koji već godinama okuplja naše ljude koji žive i rade u Francuskoj.

S.M. je 2001. godine došla u Francusku u 22. godini života. U istoj godini je dobila i svog sina. Krenula je trbuhom za kruhom, posle godina ratova koje su zahvatile Balkan, devedesetih prošlog veka. Teška situacija u Srbiji je primorala na ovakav korak. Nije bilo lako u početku, godine prilagođavanja svemu što je strano. Počev od jezika, svakodnevnih navika pa sve do navikavanja na velegrad.

Ona je došla u Pariz iz jednog sela pored Paraćina. Godine su prolazile, a ona je živela ko i većina naših. Radila je i uživala u plodovima svog rada tokom godine da bi odmor leti koristila da ode do svog zavičaja gde se samo tamo oseća svoj na svome. A ne kaže se džabe da se čovek može da promeni mnogo kuća u životu ali se samo jednoj vraća.

Poslednjih godina je trend da se naši ljudi vraćaju definitivno u Srbiju. I to je činjenica. Ovu odluku je donela i S.M. Pre nekoliko godina ona se zaposlila u čuvenom lancu prodavnica „Lidl“ u jednom od pariskih predgrađa gde živi veliki broj naših ljudi ali i oni poreklom vanevropskog kontinenta. Svakodnevni rad i stres na poslu doveli su je na razmišljanje da se vrati u Srbiju. Ali S.M. to priprema planski. Evo i kako.

Tačna računica: pošto stan, pošto hrana i komunalije na ovu platu

„Ovde u Francuskoj imam prijatelje i poznanike ali porodica i pravi prijatelji su mi dole. Ako sagledam situaciju sa finansijske strane stvari izgledaju ovako. Ja ovde zaradim minimalno 1.500€ može i malo više ako imaš višak sati. Svakog meseca platim stan 850 evra. Tu su još osiguranje za stan, voda, struja, internet i grejanje…sve to izađe meni oko 1200€ bez da imam neki veliki komfor. A kada tu dodam hranu i ono osnovno, na kraju ti ostane jedno veliko ništa.“, rekla je S.M. za SSUP.

A zatim nastavila: „Meni takav život ne treba. Radim od ponedeljka do subote, veoma je teško a i raspravljam se sa svakojakim nacijama i ljudima. Nije Francuska ista kao i pre deset godina. Plašim se kad se posle posla uveče vraćam kući a kako je krenulo biće sve gore i gore. Svi zaposleni u Lidlu imaju mogućnost promene prodavnice u bilo kojoj zemlji na kugli zemaljskoj tako da zaposleni su prioritet. Ja sam zatražila da to bude Lidl u Paraćinu ili Ćupriji i moj zahtev je prihvaćen.

U Srbiji u Lidlu obični radnik ima platu 70.000 dinara a šef kase 90.000. Tamo sam svoj na svome. Imam svoj dom, svoju rodbinu, svoje prijatelje i kako sam videla letos, mnogo je manje stresa na poslu nego ovde. Čak i kad odbijem sve troškove, u Srbiji može i nešto da mi ostane. Čekam samo decembar mesec, pa kada produžim papire na deset godina krenuću sa realizacijom mog plana. Ne želim da izgubim papire jer imam 15 godina radnog staža u Francuskoj“.

S.M. je zahvalna Francuskoj za sve što joj je pružila. Ali kako kaže, vremena su se malo izmenila i Srbija nije više ista Srbija kao pre 20 godina a i Francuska nije ista Francuska kao pre 20 godina.

Bonus video: Deniz Dejm u Urgentnom centru čeka pregled ortopeda

(Espreso/Kurir/Svi Srbi u Parizu)