KOLIKA ĆE BITI RATA POSLE OGRANIČENJA KAMATE? Oglasili se iz Narodne banke Srbije sa novim informacijama

Narodna banka Srbije na 15 meseci je ograničila kamatu na stambene kredite do 200.000 evra, pa tako ona neće moći da bude iznad 4,08 odsto. Ova odluka mnoge je iznenadila, a korisnici stambenih kredita na koje će se odluka odnositi najviše interesuje računica - odnosno koliko će njihove rate biti manje od oktobra kada mera stupi na snagu. S druge strane, banke deluju zatečeno, mada se ne oglašavaju.

Konkretna mera NBS jeste da je obavestila domaće banke kako nominalna kamata na stambeni zajam uzet do kraja jula prošle godine, ne sme da iznosi više od 4,08 odsto. Za kredite uzete posle tog datuma, međutim, primenjivaće se inicijalna kamata ugovorena sa dužnikom, preneo je RTS.

Kako su iz NBS objasnili, za korisnike stambenog kredita, u zavisnosti od toga kada su uzimali stambeni kredit, pa do preostalog roka dospeća rate, ona će biti smanjena od 10 pa do, u nekim slučejevima više od 35 odsto. Na primeru kredita od 100.000 evra sa fiksnim delom kamate od tri odsto, plus šestomesečni euribor, trenutni anuitet je 694 evra, a kamata gotovo sedam odsto. Od oktobra kamata se spušta na 4,08 odsto, a rata na 532 evra, dakle 162 evra manje.

U Srbiji se inače otplaćuje 158.000 stambenih kredita, a naloženo smanjenje kamate obuhvatiće oko 100.000, kažu u centralnoj banci.

Željko Jović, Viceguverner NBS, dodatno je pojasnio za Euronews Srbija da će oni koji su uzeli kredit posle jula imati ratu koja će biti jednaka onoj prvoj, a da, kada istekne period od 15 meseci, građani neće morati da dodatno plaćaju nijednu od ovih umanjenih kamata.

- Od juna prošle godine, kako smo ušli u period rasta euribora, imamo konstantan izražen rast kamatnih stopa. Rate kredita su, usled rasta kamatnih stopa, rasle i do 55 odsto. Ova činjenica nametnula je potrebu za reakcijom. Sa druge stane, u poslednjih godinu dana je glavni pokretač rasta profita banaka bio rast ovih kamatnih stopa. Na osnovu obračuna, efekat ukupni mera je oko 14 milijardi dinara, to je svega deset odsto profita banaka koji se očekuje ove godine, rekao je Jović.

Na pitanje da li ova odluka zadire u obligacione odnose, što smatraju neki analitičari, Jović ističe da će svakako nakon stupanja na snagu ove odluke, u oktobru, banke morati da revidiraju i svoje anuitetske planove, da ih prilagode ovoj odluci.

- Dokumentacija koja prati kredit moraće da se menja, ali ova odluka doneta je zbog finansijske stabilnosti, da se preventivno deluje kako bismo izbegli mogućnost da zbog ovolikog porasta rata ne dođe do problematičnih kredita, rekao je Jović.

Šoškić: Posledica može biti rast neizvesnosti

Međutim, Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS, nazvao je ovu odluku o ograničenju kamata "krajnje neobičnom", i dodao da "svako državno zamrzavanje cena nije dobro u tržišnoj privredi".

- Kada govorimo i o običnim robama i uslugama, kada se cene zamrzavaju, to treba da bude u situaciji izuzetnih okolnosti. Ovde imamo korak dalje, a to je menjanje ugovornih odnosa između dve strane, u smislu da ranije potpisani ugovori trpe izmene. Dve ugovorne strane koje su slobodnom voljom ušle u ugovorni odnos, sada imaju izmenjene uslove ugovaranja. Rekao bih da je to vrlo ozbiljan presedan, ozbiljno zadiranje u uslove ugovaranja, i da posledica može biti rast neizvesnosti po pitanju svih ugovora u zemlji koja primenjuje takve propise, istakao je Šoškić.

- Pre nekoliko godina imali smo nešto slično u Mađarskoj, banke su takođe imale štete, ali se onda stvar vrati na to da će banke, i ako se zvanično ne budu bunile, podizati druge naknadne troškove, dodao je on.

Kaže da će verovatno biti lakše onim dužnicima koji ispunjavaju potrebne uslove, ali da bi trebalo imati u vidu, kako je rekao, da kamatne stope nisu visoke, i da se vraćaju na istorijski normalan nivo.

- Trebalo je da postoji puna informisanost kada se uzimaju stambeni krediti sa fleksibilnošću vezani za euribor, da je on promenljiva kategorija, i mislim da su svi toga bili svesni. Poslednjih deset godina smo živeli u nenormalno vreme po pitanju kamatnih stopa. Otišle su u zonu negativnog, i sada se vraćaju u neke normalne nivoe, kaže Šoškić.

Na pitanje može li ovo uticati na stabilnost finansijskog sistema, Šoškić kaže da "utiče na vrstu pravne nesigurnosti", i da je osnovna karakteristika normalnog tržišnog privrednog miljea, između ostalog, sposobnost države da štiti svojinu i ugovor.

Bonus video:

(Espreso/ Blic Biznis/Euronews/RTS)