VODITELJKA RTS-a ŽIVI KAO DA JOJ PARE PADAJU SA NEBA: Otišla iz SRBIJE sa ćerkom, MALO KO SEBI MOŽE OVO DA PRIUŠTI

Voditeljka RTS-a Ivona Pantelić u kubanskoj prestonici na plažu je išla oldtajmerom kabrioletom, kupala se u bazenu na vrhu hotela sa kojeg se pruža neverovatan pogled na grad i pila koktel daikiri napravljen po receptu Ernesta Hemingveja

- Na Kubu sam otišla sa ćerkom Mašom. Provele smo nekoliko dana u prestonici Havani i poznatom letovalištu Varaderu, udaljenom tri sata vožnje od glavnog grada.

Znala sam da je Kuba siromašna i da deluje kao da je u njoj vreme stalo, ali tek kada odete tamo, uverite se u to. Imala sam utisak da sam se vratila bar šezdeset godina unazad. Postoje i prastare telefonske govornice koje još uvek rade i ljudi odatle telefoniraju, što me je šokiralo.

Havana je neverovatna. Strancima je posebno zanimljiva arhitektura, pošto su većinu zdanja zidali Španci.

Zgrade u samom centru su impresivne, raskošne spoljašnjosti, s mnogo kitnjastih ukrasa, živih boja. Kako se udaljavate ka periferiji, primećuje se da su fasade oronule, da im je potrebna rekonstrukcija, ali to ne umanjuje njihov šarm.

Grad je inače izuzetno bezbedan, možete se svuda kretati i danju i noću bez bojazni da ćete doživeti nešto loše. Nema bandi i ubistava, džeparenja možda ima, ali i dosta policije koja brine o redu i miru.

Maša i ja smo uz grupne obilaske sa vodičem, koji je dosta dobro sve isplanirao, odlazile i same u šetnje. Za one koji vole sambu i taj karipski duh Havana je raj jer u nekim kvartovima muzičari sviraju gotovo na svakom ćošku i tokom dana i uveče.

Postoje i ženski orkestri, a česta sli :ka je da čim muzika zasvira, ljudi ustanu i počnu da igraju. Imali smo orkestar i u hotelu, koji je svirao za svaki obrok. Bilo je zanimljivo slušati živu muziku uz doručak, dok su mnogi članovi naše grupe uveče plesali.

Do najbliže plaže, Santa Marije, udaljene desetak kilometara od grada, stiže se autobusom ili taksijem. Maša i ja smo se do nje vozile neverovatno očuvanim oldtajmerom i to je bio pravi užitak.

Plaža nije namenjena samo turistima, videle smo i dosta meštana, a sačekao nas je i orkestar u punom sastavu, sa sve kontrabasom, koji je svirao čitav dan. Nestvarno beli besak deluje kao najfiniji puder i nekim čudom se ne zagreva, tako da se možete šetati bosi.

More je tirkizno, kao sa razglednica. Ukoliko ogladnite, u obližnjem restoranu uz naručivanje obroka dobijate kompletnu uslugu koja uključuje i sto, stolice i suncobran.

Jedno veče provele smo u čuvenom hotelu “Nacional”, koji je stvarno impresivan. Otvoren još 1930. godine, čudesan je spoj najrazličitijih stilova, među kojima preovladava art deko.

Svojevremeno su u njemu odsedale najpoznatije svetske zvezde, od Frenka Sinatre do Marlona Branda, o čemu svedoče i apartmani nazvani po njima. Legenda kaže da su Sinatra i Ava Gardner tu proveli i medeni mesec.

Hotel ima predivan vrt sa starim bazenom koji gleda na okean, i u njemu se skoro svake večeri održava kabare “Parizijen” sa izuzetnim kubanskim balerinama.

Obavezan je i afterparti, kad i gledaoci mogu da se priključe balerinama na bini i uče korake, ali nisam se usudila na takvu avanturu.

Oduševilo me je što na krovovima gotovo svih hotela postoje bazeni, koji rade i noću. Odatle se vidi čitav grad, pogled je neverovatan. Moj je utisak da je Havana noću i lepša nego tokom dana.

Zanimljivo je da je u samom centru ogroman park, kroz koji vode i ulice. Zelenilo je bujno, neki delovi bukvalno izgledaju kao prašuma.

Klasične prodavnice, na koje smo mi navikli, ne postoje. Ako ih i ima, prodaju jedan ili nekoliko artikala, recimo paradajz sos kojim su popunjene čitave gondole.

Imaju radnje za lokalne stanovnike kojima se na šalterima izdaje mesečno sledovanje robe, parče mesa ili neka druga namirnica. Frapirala sam se kad sam čula da porodice dobijaju četiri jajeta mesečno i da samo deca imaju pravo na meso jednom ili dva puta za mesec dana. Ishrana im se uglavnom zasniva na pirinču, krompiru i ribi.

Voće i povrće se prodaje na uličnim tezgama, kojih ima u svakom kvartu. Većina kuća nema stakla na prozorima jer je stalno toplo, a od vetra i kiše štite se drvenim žaluzinama koje zatvaraju pred nepogodu.

Primetila sam da na celom ostrvu nema motornih čamaca i da meštani, čak i da imaju novca, ne mogu da ih kupe jer se strahuje da bi pobegli u Ameriku, koja je udaljena tek nešto više od stotinak kilometara.

Nezaobilazna je bila i poseta kući Ernesta Hemingveja. Njegovo imanje, udaljeno dvadesetak kilometara od Havane, dosta je veliko i nalazi se na brdu, odakle se pruža sjajan pogled na okolinu.

Kuća je jednostavna, prizemna, sa divnim vrtom i dosta posetilaca. U čast slavnog pisca, obližnja marina nosi njegovo ime.

Kubanci vole umetnost, u to smo se Maša i ja uverile šetajući. Videle smo mnogo malih muzeja u kojima su mahom izložena ulja na platnu.

U pitanju su veseli pejzaži jarkih boja i portreti, najčešće Kubanki, koje su izuzetno lepe, upečatljivih crta lica.

Bonus video:

(Espreso/Gloria)