EVO KAKO DA IMATE DVOJNO DRŽAVLJANSTVO U NEMAČKOJ: Ove 4 grupe IMAJU PRAVO, uslovi su JASNI, a evo ŠTA je sa Srbima

Nemačka vlada odobrila je zakon o dvojnom državljanstvu. Nensi Fezer, nemačka ministarka rekla je da će ovaj zakon mnogo olakšati i pojednostaviti proces dobijanja dvojnog ili višestrukog državljanstva. Zakon je prvenstveno namenjen imigrantima, koji će sada moći da nakon 5 godina dobiju državljanstvo, što dosta skraćuje proceduru.

Ono što će zakon omogućiti imigrantima je da imaju dvojno ili višestruko državljanstvo. Prema predloženom zakonu imigranti će imati pravo na nemačko državljanstvo nakon 5 godina boravka u zemlji, a ne kao ranije, kada je trebalo najmanje 8 godina.

- Uvodimo moderan zakon o imigraciji koji bi bolje služio našoj modernoj i raznolikoj zemlji. Novi zakon o državljanstvu jedna je od najvažnijih reformi naše koalicione vlade. Veoma mi je drago što to sada implementiramo - rekla je Fezer na konferenciji za medije.

Odredbe i uslovi zakona o državljanstvu

• imigrantima koji žive u Nemačkoj biće dozvoljeno da podnesu zahtev za državljanstvo nakon 5 godina boravka (umesto 8), a postoji i način da se ono dobije za 3 godine (ukoliko pojedinac ima posebna dostignuća),
• deca rođena u Nemačkoj od roditelja koji 5 ili više godina legalno žive u zemlji automatski dobijaju državljanstvo,
• imigranti stariji od 67 godina polagaće usmeni test nemačkog,
• otvara se mogućnost posedovanja više državljanstava paralelno sa nemačkim.

Takođe, oni koji žive isključivo od pomoći države u Nemačkoj neće imati prava na državljanstvo, a ono će biti uskraćeno i ljudima koji su počinili krivična dela "nepomirljiva sa privrženošću osnovama slobodnog demokratskog poretka", npr. antisemitska, rasistička, ksenofobična i druga.

Protivljenje promenama

Opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU), partija desnog centra, koja je u prošlosti dosledno blokirala sve reforme u ovoj oblasti, protivi se najavljenim promenama. „Nemačko državljanstvo je nešto veoma dragoceno i prema njemu treba postupati veoma pažljivo“, rekao je lider Demohrišćana Fridrih Merc za javni servis ARD u decembru 2022, kada je objavljen prvi Nacrt zakona.

Krajnje desničarska antiimigraciona partija Alternativa za Nemačku (AfD), strogo se protivi planiranim promenama. Poslanik te stranke je u debati o državljanstvu koja je održana u Bundestagu maja ove godine, rekao da „dve trećine Nemaca ne žele da se procedura dodele državljanstva pojednostavi“ i da se baš u to vreme dešava „rasprodaja državljanstva“ koja prema njemu samo prikriva nedostatak integracije i „izmišlja“ statistiku.

Promene su kasnile

Dojče vele je više puta izveštavao o planovima vlade, a u decembru 2022. intervjuisao je nekoliko osoba kojih se lično tiče ovo pitanje.

Na primer, Mark Jang, koji je rekao da živi u Nemačkoj već 20 godina i da mu je odavno dosadila politička debata. „Tada bih bio najstrasniji nemački građanin kojeg ste mogli zamisliti“, rekao je on za DW. „Ali, odbio sam da dam svoj američki pasoš. Zadržavanje starog pasoša ne znači da imate podeljene lojalnosti kao što to tvrde mnogi nemački konzervativci. To samo odražava ko ste vi zaista. Promena je dosta zakasnila.“

- Zakon o nemačkom državljanstvu zasnovan je na principu izbegavanja više državljanstava, rekla je za DW u decembru Greta Agustini, nemačka pravnica specijalizovana za imigraciju. „Druge evropske zemlje, kao što su Italija, Švedska, Irska, Francuska i druge, dozvoljavaju dvojno državljanstvo i imaju manje birokratskih zakona u vezi sa ovim pitanjem“.

Mnogi klijenti koje je zastupala borili su se da pronađu način da dobiju nemačko državljanstvo. „Oni odbijaju da se odreknu državljanstva matične zemlje, ali žele i da steknu nemačko“, rekla je Agustini.

"Prekasno za generaciju gastarbajtera"

Grupa koja je osetila efekat nemačkih zakona o državljanstvu jače nego bilo koja druga jeste turska zajednica. Veliki broj Turaka došao je u Nemačku šezdesetih, kada su zemlji bili potrebni radnici.

U to vreme, Zapadna Nemačka koja se brzo razvijala potpisala je ugovore s nekoliko država o regrutovanju "gastarbajtera", uglavnom za nekvalifikovane poslove u industriji. Ubedljivo najviše ih je došlo iz Turske, a procenjuje se da sada u Nemačkoj živi oko tri miliona ljudi turskog porekla, od kojih 1,45 miliona još uvek ima tursko državljanstvo.

Aslihan Ješilkaja-Jurtbaj, jedan od lidera organizacije Turske zajednice u Nemačkoj (TGD), ocenio je da su reforme došle „prekasno“ za mnoge iz te prvobitne generacije - „ali, bolje ikada nego nikad“.

- Za generaciju gastarbajtera ova reforma znači priznanje i poštovanje njihovih života i njihovog rada u ovoj zemlji i za nju. Mislim da će se mnogi Turci druge i treće generacije osećati osnaženim zbog toga jer su uvek imali dilemu identiteta. Mnogi ljudi su ovo čekali i možda su izgubili nadu - rekao je Ješilkaja-Jurtbaj za Dojče vele.

Ješilkaja-Jurtbaj je rekao i da bi Nemačka bila drugačija zemlja da je do reforme došlo ranije.

- Ljudi bi se više identifikovali s Nemačkom da je postojala ta mogućnost - objasnio je on.

Srbi na vrhu liste odobrenih dozvola za rad u Nemačkoj

Prema podacima Savezne kancelarije inostranih poslova u Nemačkoj, tokom prošle godine izdato je 152.336 radne vize za strane državljane u Nemačkoj. Od toga, najviše je izdato građanima Indije, 17.379 dozvola, zatim Turcima (12.542 dozvole) i na trećem mestu našim ljudima, tj. Srbima koji su od države Nemačke dobili 11.729 dozvola za rad.

Bonus video:

(Esprseo/ Blic Biznis/DW)