SVE CRNO NA BELO
ŠTA KRIJE ČELIČNA LEJDI? Voditelj RTS otkrio sve o Oliveri Kovačević, ISTINA ISPLIVALA NA VIDELO
Ekskluzivno za Espreso.
Voditelj RTS-a Stefan Popović voli košarku, u Austraiji je trenirao ovaj sport, ali nikada nije želeo da bude profesionalni košarkaš. Voli sport, ali ne želi da bude sportski komentator.
Kako je za Espreso otkrio, ne može da zamisli košarkaške utakmice reprezentacije ako ih ne komentariše Slobodan Šarenac, koji mu je omiljeni komentator. Ali nije to jedino što je voditelj javnog servisa otkrio za naš portal.
Pre nekoliko godina njega je na RTS dovela urednica na RTS-u Olivera Kovačević i njoj je veoma zahvalan na prilici koju je dobio, ali i na svim savetima koje mu je ona davala otkad je on angažovan na RTS-u.
– Olju i mene je upoznao jedan kolega, oni su tada tražili voditelja za jednu drugu emisiju i tada nije bio trenutak, mislim da nisam bio za tu emisiju koja se tada planirala, ali ostali smo u kontaktu i kada se pojavila ta prilika za "Pesmu za Evroviziju" da traže dva voditelja iz dijaspore, srpskog porekla, setila se mene, jer sam tada bio viđen na tenisu kada je Novak Đoković igrao finale na "Australia Open"-u.
Popović je otkrio da je ranije glumio u predstavama u Australiji i da je tada shvatio da će košarka uvek biti njegova velika ljubav, ali da se nikada neće profesionalno baviti košarkom
– Ja sam počeo tada da se bavim stendap komedijom, glumio sam u predstavama u školi, i mislim da me je privukla ta komedija, ta kreativna strana i kada sam to okusio, znao sam da će košarka uvek biti mog života, ali da neću biti profesionalac.
Šta si ti inače po profesiji?
– Ja sam završio novinastvo. Ja sam diplomirani novinar od 2006. godine.
Šta se za tebe na RTS-u promenilo otkad vam je glavna urednica Zabavnog programa Sandra Perović?
– Nije se ništa promenilo. Ja sam neko ko voli da uči od svojih kolega, pa i od svojih šefova. Sandra mi je neko ko mi uvek daje dobar savet. Ja sam imao sreću da radim sa njom i sa Oljom. Sandra je neko ko zna šta ja mogu da radim i u skladu sa tim mi pruža priliku da odradim neke prilioge, neke priče...
Šta pomisliš sve kada se pomene Olivera Kovačević?
– Autoritet, iskustvo, vrlo fer, vrlo korektna. Ona mi je mentorka. Ja sam mnogo naučio od nje. Ako mi neko posle toliko godina bude rekao da moram da se vratim u Australiju, ja ću znati da se vraćam kao bolji čovek i bolji voditelj zbog toga što sam mnogo naučio od nje. Ona je tu da ti pomogne, neće da te slaže, tu je da ti bude vetar u leđa, pored toga da ti čuva leđa ako misli da si u opasnosti. Kada sam došao u Srbiju, iako sam mislio da znam sve, za neke stvari se ispostavilo da sam bio naivan. Uvek je imala neki dobar savet, čak i kada nisam mislio da mi je to potrebno. I sada kada pogledam unazad pomislim: "Vao, dobro da mi je to rekla!"
Najviše radiš emisije sa koleginicom Kristinom Radenković. Neki smatraju da je ona teška osoba i da nije baš lako raditi sa njom. Kakva je ona zaista? Kakvu si je ti upoznao za sve ove godine koliko sarađujete?
– Kristina i ja smo slični. Možemo da se šalimo, možemo da budemo ozbiljni. Kris je divna. Ona je prvo meni draga koleginica. Ona je meni puno pomogla. Ona mi je tu uvek da mi da savet i kada su privatni ili ljubavni život u pitanju. Ona mi je kao najbolja drugarica, starija sestra, neko ko može da ti da savet bez ikakvog interesa, samo zato što te voli.
A je li dobro prođeš kada poslušaš Kristinu?
– Iskreno, da sam je poslušao u nekim situacijama, deset puta bi bolje prošao. Više puta je ona bila u pravu nego što nije.
Voliš da putuješ po Srbiji i radiš i emisiju "Svadba iz mog kraja". A šta misliš, kako bi voleo da izgleda tvoja svadba?
– Nešto opušteno, nešto na otvorenom, da je toplo, da je priroda oko nas, bilo da je to pored mora ili da smo na planini nekoj, da budu tu najbliži prijatelji, ne mora to da bude velika svadba od 300 gostiju. Neka bude i 100 ljudi, ali da budu ljudi koji su mi najdraži. S jedne strane voleo bih da mi svadba bude ovde, ali s druge strane voleo bih i da mi je svadba u Australij, pa da pozovem koleginice Olju, Draganu Kosjerinu, Kristinu, Sandru, Jelenu Simić i voleo bih da i oni imaju neki odmor i da vide i Australiju. Evo, nikada nisam razmišljao o tome, a sada kada sam krenuo da pričam o tome baš me je krenulo, shvatio sam da imam neku jasnu viziju.
Tvoj dolazak u Srbiju se vezuje za Đokovića i meč u Melburnu. Tebi je ta utakmica donela sve. Ima i onih koji kažu: "On, budala, napravio je haos na utakmici i dobio je priliku da bude voditelj!" Kako gledaš na sve to?
– Ma, meni je sve to simpatično. Naravno da sam privukao pažnju kada sam gledao da budem vođa navijača, da teram ljude da navijaju. Neki su se pitali: "Ko je ovaj što nas tera da navijamo?" Neki su bili mirni. A poenta priče je da su ljudi nakon mene počeli da navijaju. Pa je ona cela masa krenula. Poštovao sam protivnika, nisam pričao tokom poena.
Je li tebi u tim trenucima bila želja da skreneš pažnju ljudi na sebe?
– Ne, nego taj koji viče da ljudi treba da navijaju je taj koji uvek privuče pažnju.
Da li si u tim trenucima očekivao da ćeš tada privući toliku pažnju?
– Nisam očekivao. To nije bilo prvi put da sam ja navijao za Đokovića u Melburnu. Ja sam bio u publici i na finalu kada je Đoković prvi put osvojio "Australia Open", a tada kada su me primetili, to je bio osmi put. Meni je plan bio da idem tamo i da navijam.
Bonus video:
(Espreso/M.V.)