DA LI STE VI NORMALNI I ODAKLE VAM PRAVO DA URADITE OVO? Priča o komšijama deli Srbiju na pola, detalji su BIZARNI

Odavno smo svi upoznati sa činjenicom da su naši najbliži - u ovom slučaju bukvalno najbliži, dakle komšije - barem malo zainteresovani za način na koji vodimo svakodnevni život.

To često zna da prevaziđe uobičajena normativna pitanja o zdravlju ili brizi za ukućanje, pa nekad postaje prosto, po srpski - zabadanje svog velikog nosa u tuđa posla.

Da li ljudi zaviruju u "tuđe dvorište" iz dosade, preterane brige ili čiste radoznalosti, zaista nije skorz poznato, ali uprkos razlozima, ne postoji opravdanje kojim biste nekome objasnili zašto su vam nečija posla zapravo bitnija od sopstvenih prioriteta.

A, koliko bitnija mogu biti i koliko daleko sve može da ode, pokazuje nam primer čitateljke koja se javila našoj redakciji i ispričala nam svoje, u najmanju ruku, nesvakidašnje iskustvo.

Odmah na početku naglašava da za 37 godina, koliko živi u Beogradu, nikada nije imala neprijatnosti ili problema sa komšilukom, što se potpuno promenilo pre samo nekoliko dana.

- Ja sam, vidite, jedna odrasla žena, kojoj ne treba nadzor. Zato mi je sve ovo toliko nerealno i čudno, da isprva nisam ni poverovala da se zaista desilo - Priča nam Lana N. koja sa roditeljima živi u Novom Beogradu.

Ona objašnjava da su njeni otac i majka otputovali, kao što to čine svake godine i da je ona nakon toga ostala sama u svom stanu.

- Ništa nije bilo drugačije nego inače. Osim što sam te večeri ostala duže budna i vreme provela u svojoj dnevnoj sobi, koja gleda tačno na zgradu preko puta. Svetlo sam držala upaljeno, jer se prosto tako osećam bezbednije.

Lana priča kako je nakon mirne večeri otišla na spavanje oko pola 3 ujutru ali, sutradan ju je dočekao poziv koji ju je zaista iznenadio:

- Majka me zove u 8 ujutru da me pita gde sam i da li sam u stanu. Javila sam se zbunjeno, a prvo što mi je palo na pamet je da se desilo nešto strašno. Panično sam joj objasnila da sam u stanu i pitala šta nije u redu, na šta mi je ona ispričala da je primila poziv od komšinice koja joj je prenela kako je svetlo u celom našem stanu gorelo celu noć.

Devojka, kako kaže, pomislila je da je u pitanju šala, ali ubrzo se uverila da to nije slučaj:

- Upitala sam majku da li se šali, ali ona je ozbiljnim tonom odgovorila negativno. I dobro, šta onda ako je bilo upaljeno svetlo? Ne razumem?! Odakle nekome pravo da zvera u moj stan i narušava mi privatnost i to CELU NOĆ? Ljudi, da se razumemo, čovek kada je sam, zna da se prošeta u majici i gaćama, ili pidžami i sada ja treba da se okrećem ka prozorima kad god sam opuštena u svom domu.

Ono što našoj sagovornici takođe nije jasno je to što je komšinica jasno rekla da je svetlo u celom stanu bilo upaljeno, a njen prozor gleda samo na dnevnu sobu:

- Kako je mogla da vidi preostale dve sobe? Za to je morala da pređe sa potpuno suprotne strane zgrade. Na stranu što je izrekla laž, jer je svetlo gorelo samo u jednoj sobi i to pola noći, ovde se javlja veliki problem ugrožavanja tuđe privatnosti. Zamislite da vama neko kruži oko zgrade i bulji vam u prozore.

Ona je istakla da sledeći put neće čekati već da će obavestiti policiju.

- Ovakav bezobrazluk je zaista poprimio neviđene razmere. Da se ja pravdam za svoje svetlo u svom stanu, sa 37 godina, da me neko nadgleda i zabada nos gde mu nije mesto...nema šanse! Prijaviću je ako se išta slično ponovi, pa ćemo videti šta će biti.

Lana za kraj savetuje ljudima da zaista nema potrebe da se mešaju u tuđe živote ukoliko nisu pozvani da to urade, jer samo mogu da stvore veliki problem, čak iako nemaju lošu nameru.

Bonus video

(Espreso/Dunja Čavić)