SVEŠTENIK OTKRIO VERNICIMA ŠTA ZNAČI HLEB NA KRAJU LITURGIJE: Mislili ste da znate, ali ovo je JEDINA ISTINA

Kada se Crkva radi određenog zadatka okupi kao narod Božiji radi molitve i blagodarenja (zahvalnosti) Gospodu, taj skup se zove Liturgija.

Reč "Liturgija" je grčkog porekla i znači "zajednička služba" ,"Služba Božija". Bogosluženje se često naziva i Evharistija, što znači blagodarnost. Sv. Liturgija je najvažnije bogosluženje Hrišćanske Crkve, zato što se na njoj, pod vidom hleba i vina, prinosi Bogu tajanstvena žrtva Tela i Krvi Gospoda Isusa Hrista, a kojom se mi pričešćujemo, radi našeg osvećenja i sjedinjenja sa raspetim i vaskrslim Hristom.

Na kraju Liturgije se vernicima služi osvećen hleb - nafora. Iako je ovo jedan od glavnih pravoslavnih običaja, mnogi vernici ne znaju ili se prave da znaju šta on znači. To naravno ne znači da su manje verujući, ali mnogi hrišćanski običaji se prihvataju mehanički i ne zadire se u njihovu suštinu. Danas otkrivamo neke od njih.

Liturgija je žrtva, koja se zasniva na Golgotskoj žrtvi Hristovoj, i ona se ponavlja u njenom beskrvnom obliku, žrtvujući posvećeni hleb i vino. Pored toga Liturgija je tajna i zasnovana je na rečima Hristovim, upućenim Apostolima na Tajnoj večeri: "Uzmite, jedite, ovo je telo moje… Pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova". (Mt. 26,28)

Pričešćujući se na Liturgiji Telom i Krvlju Hristovom, odnosno samim vaskrslim Hristom, mi ispunjavamo ovu značajnu Hristovu zapovest. Liturgija u ovom obliku, kako je mi danas služimo, nije nastala odjednom, već je izobražaj vekovnog razvoja. Da bi se sačuvala jednoobraznost služenja Liturgije, u 4. veku su Sv. Vasilije Veliki i Sv. Jovan Zlatousti zapisali činove (tekstove) Liturgije, a koji se i danas služe pod njihovim imenom. U 6. veku Sveti Grigorije Dvojeslov je zapisao u Carigradu tekst još jedne Liturgije, koja se danas služi u toku Vaskršnjeg posta, pod imenom "Liturgija pređeosvećenih darova".

Nafora je osvećen hleb koji se vernicima deli na kraju svete liturgije. To je podsećanje na prve hrišćanske večere ljubavi – agape, gde se posle Bogosluženja zajedno večeralo, pevale se duhovne pesme i delila milostinja.

Prema rečima prote Vasilija Tomića pred svetu Liturgiju sveštenik obavlja proskomidiju – pripremu za svetu Liturgiju. Iz pet hlebova, prosfora, vadi određene delove: iz prve uzima Agnec, što će biti samo Telo Gospoda našeg Isusa Hrista:

- Po izvađenom Agnecu u putir uliva vino i vodu – što će postati, pretvaranjem na svetoj Liturgiji, Krv Hristova. Iz druge prosfore se uzima 'u čast i spomen preblagoslovene slavne Vladičice naše Bogorodice'. Iz treće prosfore se vade čestice za devet činova svetiteljski. Iz četvrte za episkopa – vladiku – dotične eparhije i sve žive koje sveštenik u svojim molitvama ima, a iz pete, za pokojnike za koje se Bogu moli. Ostatak se deli, na kraju svete Liturgije, vernom narodu.

- Otkuda taj običaj? Rani hrišćani su živeli kao jedna porodica. 'U naroda koji poverova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko. Jer niko među njima ne beše u oskudici, pošto svi koji imadijahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce od prodanoga, i polagahu pred noge apostolima i davaše se svakome prema potrebi koju je imao'. (D.ap. 4, 32,34-35)

- Na Lomljenju Hleba, zajedničkim trpezama ljubavi, svetoj Tajni Evharistije, zasnovana je Crkva Hristova. To je danas hleb, nafora, koju uzimamo na kraju svete Liturgije, završava duhovnik.

Sveštenik Predrag Popović upozorava na praksu iznošenja nafore iz crkve koja se ustalila među ljudima. On kaže da je za iznošenje hleba koji je bio deo Liturgije potreban blagoslov sveštenika.

- Bilo je zloupotreba gde su ljudi hteli da opogane Pričešće, to satanisti rade. Recimo, dođu i stave u usta i ne progutaju pričešće, nego ga posle pljunu i posle sa njime rade obrede i sve ostalo. Oni jadni nisu svesni šta rade, ili možda jesu svesni, ali nisu svesni koliko će to posledica imati po njih.

(Espreso/Srbija danas)