DOKTORKA SVETLANA OTKRILA KOJE 2 NAMIRNICE VAM SMANJUJU HOLESTEROL I KRVNI PRITISAK: Bićete zdravi kao dren i zimi!

Iz leta polako prelazimo u zimski period, pa se stoga i naša ishrana menja. Tim povodom pitali smo doktorku Svetlanu Stanišić kako izgleda idealna ishrana u zimskom periodu te koji unos namirnica bi trebali pojačati..

Naša ishrana tokom hladnog perioda godine sadrži više masti životinjskog porekla, konzerviranih namirnica, slatkiša, a manje svežih biljnih namirnica koje su izvor vrednih zaštitnih materija. Pored toga što je kvalitet ishrane tokom zime promenjen, većina ljudi se suoči sa povećanim unosom kalorija i viškom kilograma zbog sezonske depresije, slava, praznika ali i dokolice tokom odmora. Jedan od hormona koji utiče na apetit a čije je lučenje značajno promenjeno tokom zime je melanotropin ili MSH. Ovaj hormon se luči u hipofizi pod dejstvom UV svetlosti na oči i utiče na suzbijanje osećaja gladi, pa kad smo izloženi suncu u leto i proleće preko dana imamo manju želju za hranom, dok to zimi nažalost nije slučaj. Zimi nedostatak sunčeve svetlosti uzrokuje smanjeno lučenje melanotropina ali takođe i nedostatak serotonina u mozgu, hormona koji reguliše raspoloženje, govori dr Stanišić.

Nedostatak serotonina uzrokuje sezonsku depresiju koja čini da smo zimi skloni da posegnemo za brzim zadovoljstvima, kao što je visokokalorična hrana puna šećera. Osim toga, boravak napolju ili boravak u hladnim prostorijama zimi doprinosi energetskom gubitku zbog termoregulacije odnosno odražavanja stalne telesne temperature. Hladnoću najviše osećaju starije osobe zbog gubitka mišićnog tkiva koji se prirodno dešava sa godinama, posebno kod fizički neaktivnih.

Namirnice koje su dostupne zimi, pre svega one životinjskog porekla, pune masnoće, šećera i soli, bile bi zapravo dobro rešenje za one koji zimu provode u ruralnoj sredini, dugo borave napolju i izloženi su napornom fizičkom radu. Tako na primer, ribar koji lovi na Severnom moru u uslovima ekstremne hladnoće može potrošiti koliko i profesionalni sportista na dan utakmice. Ali u modernom okruženju gde sate provodimo sedeći ili ležeći u zagrejanim prostorijama, kalorijska potrošnja za većinu odraslih osoba ne prelazi 1700 kalorija. Da biste imali predstavu koliko je mala količina kalorija u pitanju, možemo spomenuti da jedna kutija integralnog keksa obezbeđuje 900-1000 kalorija.

Dr Svetlana tvrdi da je tokom zime preporučljivo obratiti pažnju na unos vode i tečnosti uopšte, jer ređe osećamo žeđ nego leti, a vazduh je u unutrašnjim prostorijama veoma suv zbog grejanja. Takođe, treba imati u vidu da izlaganje hladnoći dovodi do skupljanja krvnih sudova u perifernim tkivima i povećanog priliva krvi u unutrašnje organe, što ima za posledicu ubrzano izlučivanje soli i vode i povećanje viskoznosti krvi, pa je unos vode preko potreban posebno osetljivim kategorijama stanovnika, a to su najmlađi i najstariji.

Idealna ishrana tokom zime

Kada je u pitanju ishrana, zima je sezona belog i crnog luka, a oni imaju antibakterijsko dejstvo, a takođe beli luk utiče na sniženje nivoa LDL holesterola u krvi i krvnog pritiska, zbog čega je veoma preporučljiv.

Takođe, jedan od načina da se rešimo pojačanog osećaja gladi jeste da koristimo ribu bogatu zdravim mastima, pre svega omega-3 masnim kiselinama i proteinima, čime podstičemo lučenje holecistokinina, hormona koji obezbeđuje osećaj sitosti. Takođe, namirnice koje sadrže zdrave masti kao što su bademi, lešnici, orasi, kikiriki, suncokretovo i bundevino seme su izvor vitamina E, koji deluje antioksidantno i štiti srce i krvne sudove, što je zimi u uslovima zagađenog vazduha i virusnih infekcija izuzetno važno. Kada su u pitanju salate, svakako je bolje koristiti salate iz staklenika nego ih isključiti iz ishrane, dok je za osobe kojima ne smeta povećan unos soli kiseli kupus i drugo ukiseljeno povrće odličan izbor.

Sa druge strane, osobe koje spominju visok pritisak ili hroničnu insuficijenciju bubrega kao argument protiv kiselog kupusa treba da budu svesni količine soli u svim pekarskim proizvodima, pici, suvomesnatim proizvodima, topljenim sirevima i grickalicama koje redom treba isključiti iz ishrane pre nego što se odlučimo za isključivanje ukiseljenog povrća.

Nakon smrzavanja voće zadržava čak 70% vitamina C koje sadrži u svežem stanju, pa je smrznuto voće zimi dobar dodatak ovsenoj kaši. Kasna jesen je i sezona bundeve koja je bogata vitaminom A i drugim antioksidantnim materijama, pa je pečena bundeva idealna poslastica za hladno vreme, dok je kuvana hrana, a posebno pasulj, kuvano zeleno lisnato ili kupusasto povrće uz salatu od paradajza i paprike savršen ručak za hladne dane. Takođe, domaća supa od šupljih kostiju je izvor proteina za obnavljanje vezivnog tkiva. Zbog održavanja imuniteta korisno je koristiti suplemente vitamina D preko zime, a ovo posebno važi za osobe koje ne koriste mleko obogaćeno vitaminom D u ishrani, kao i starije osobe koje treba da koriste suplemente jer im je koža tanja i stvara i do 60% manje vitamina D.

(Espreso/Vanja Pejić)