"VRATITI NADU DA POSTOJI IZLAZ IZ TRAUME": Jelena Đoković je imala MNOGO TOGA DA KAŽE! Ovo ne ostavlja RAVNODUŠNIM!

Roditeljstvo samo po sebi je veliki izazov i najteži posao na svetu. Ono nas tera da duhovno rastemo, a možda i menjamo poglede i perspektivu na svet. Kako je Jelena Đoković i sama mama, ima sina Stefana (8) i ćerkicu Taru (5), u ekskluzivnom intervjuu za portal "Žena". Pitali su je šta je na njenom roditeljskom putu bio najveći izazov i kako mu je doskočila.

"Za mene je najveći izazov bio da razumem sebe i sve pomešane emocije koje sam osećala kada sam postala majka. Pre toga sam razmišljala logikom, teorijom, posmatranjem drugih, vođena nekim ličnim iskustvima i čvrsto sam verovala da ću ja biti super mama koja sve moze i s lakoćom radi. Međutim, nikada pre se nisam susrela sa tolikom navalom emocija, pomešanim sa umorom, očekivanjima, željama, traumama… I navodno je trebalo da u sebi osetim sve i najbolje znam sve… To mi je bio najveći izazov. Da prihvatim da je moje dete u stvari došlo na ovaj svet da živi svoj život, a ne moje projekcije i šablone i nametnute ideale, pa čak ni moje traume. Kada sam to osvestila, onda sam prestala da ih vaspitavam. Onda sam krenula da rastem sa njima i uz njih… i to je proces koji stalno evoluira kako prolazimo kroz različite faze jer oni, kao i mi, non stop se menjaju".

"Suzbijanje i potiskivanje emocija dovodi dugoročno do bolesti"

Svaki pojedinac treba da otvoreno ispoljava svoje emocije - samo tako može da bude autentičan i slobodan. Nažalost, ovo načelo nije nešto što je u savremenom svetu opšteprihvaćeno i poželjno. Upravo je to Jelenina misija - da se uz stručno vođstvo i podršku stručnjaka širi svest o važnosti prepoznavanja, a potom i prihvatanja i ispoljavanja sopstvenih emocija.

"Reći danas nekome da je emotivan često ume da bude shvaćeno kao uvreda. Ljudima ne prija da se nađu u društvu osoba koje otvoreno izražavaju osećanja jer ume da bude neprijatno. Međutim, suzbijanje i potiskivanje emocija dovodi dugoročno do bolesti. Dr Gabor Mate to jako dobro objašnjava i mi se kao Fondacija trudimo da kroz naš rad sa roditeljima i stručnim licima, koji dolaze u dodir sa decom, podižemo svest o autentičnom ispoljavanju emocija. Da pomognemo deci da razumeju da je u redu biti tužan, ljut, nervozan i da im pomognemo da ta osećanja ispolje na prihvatljiv, a ne destruktivan način. Radujemo se dolasku stručnjaka koji će nam pomoći da dođemo do što boljih rešenja", objašava Jelena.

"Vratiti nadu da postoji izlaz iz traume je nešto što svima nama treba"

Kako osvestiti traume, kako male, tako i velike i kako ih prevazići, u oktobru ove godine govoriće u Beogradu i dr Gabor Mate, jedan od najpriznatijih svetskih stručnjaka za prevazilaženje trauma, ali i mudrost odgoja. Naime, on će u organizaciji Novak Đoković Fondacije održati radionicu na kojoj će Jelena biti moderator.

"Vratiti nadu da postoji izlaz iz traume je nešto što svima nama treba, posebno u današnje vreme. Posebno u našem delu sveta. Naš region je prošao kroz veoma turbulentan period u poslednjih 30 godina i sve je to ostavilo veliki trag u svima nama - kako svesno, tako i nesvesno. Smisao porodice je da nam ponudi zaštitu, da nas osnaži i podrži, ali šta se dešava kada su taj stub i osnova poljuljani ili oslabljeni? Onda se dešava da se traume roditelja prenose na decu, deca na svoju decu i svi kao društvo tonemo", rekla je Jelena Đoković za portal "Žena".

Ona dodaje i da nema važnih i nevažnih emocija, da je svaka bitna i da nijednu ne treba odbaciti ili zadržavati u sebi - na duge staze nam ovakav tretman sopstvenih osećanja donosi štetu.

"Ne bih izdvajala jednu emociju kao bitniju ili manje bitnu u odnosu na ceo spektar koji proživljavamo sa decom i uz decu svakodnevno. Svaka emocija je bitna. Društvo, nažalost, deli emocije na prihvatljive i neprihvatljive, mada bih više volela da se o tome priča kao o prijatnim i neprijatnim emocijama. Jer svaka je bitna i deo našeg ljudskog iskustva. Za suzbijanje emocija nam treba ogromna količina energije i zadržana energija u telu nam truje telo i dugoročno ga i razboljeva", akcentuje.

Jelena Đoković naglašava da roditeljima nisu potrebni saveti, već podrška i da je važno osvestiti da većina roditelja prolazi kroz iste ili slične situacije tokom vaspitavanja dece.

"Nijednom roditelju ne treba savet kako da bude bolji roditelj jer to odmah polazi od pretpostavke da on ili ona u toj ulozi nisu dobri, a to nije ni istina ni poenta. Ono što treba roditeljima, a među njih svrstavam i sebe, je podrška. Zahvaljujući sjajnim stručnjacima sa Harvarda, pre 6 godina smo kreirali, meni tako drag, program "Podrška, ne perfekcija". Cilj ovog programa je upravo u pružanju podrške i osnaživanju roditelja, a nikako na deljenju saveta i smernica jer roditelji su već u startu najbolji što mogu da budu. Zahvaljujući ovom programu sam i sama pregurala mnoge izazove u roditeljstvu i shvatila da nisam sama na ovom putu; da i mnogi drugi roditelji prolaze kroz iste ili slične situacije i svako se sa tim nosi na svoj način", priča ona.

"I mi sami, kao i dete, treba da budemo emotivno podmireni"

Jelena dodaje da je primetila da se danas većina roditelja suočava sa sličnim problemima i izazovima tokom odrastanja dece.

"Uglavnom decu posmatramo kroz veliki strah i krivicu dok su baš mala, pa se vodimo nekim statistikama i procenama šta je normalno za taj uzrast i stalno se preispitujemo da li su dovoljno porasli, jeli, spavali, šetali, igrali se, delili… da li su prohodali prerano, prekasno, sve procenjujemo, sve merimo. Na našim programima, mi fokus stavljamo na razumevanje i privraženost detetu, pomažemo roditeljima da rade na sebi kako bi što bolje i više ostvarili bliskost sa detetom, jer kad smo bliski s nekim - onda je prirodno da želimo da im budemo dobri, da ličimo na njih, da budemo u njihovoj blizini, da imamo zajedničke vrednosti. U principu, svaki roditelj bi želeo da njegovo dete bude zdravo, srećno, snažno, da ima samopouzdanje i radoznalost. Sve se to mnogo lakše postiže kada smo i mi, a i dete, emotivno podmireni, objašnjava poznata Srpkinja.

Podsetimo, Fondacija Novak Đoković je i prošle godine ugostila profesorku Šefali Sabari, svetski poznatu psihološkinju i stručnjaka za roditeljstvo, a u planu imaju da i u narednim godinama realizuju različite projekte sa fokusom na brigu o deci i porodici. A koja je to najvrednija lekcija koju je Jelena Đoković naučila od dr Sabari?

"Puno toga sam naučila i jos uvek učim od dr Šefali. U principu, najvrednija početna tačka je da shvatimo da u roditeljstvu nije reč o detetu, već o roditelju; i da moramo da se bavimo sobom da bismo mogli da odgovorimo na potrebe deteta", zaključuje Jelena.

Bonus video:

(Espreso/Blic žena)