NA OVOM DRVETU SU SE SPALJIVALI SVECI, A NJEGOV PLOD DAJE KRV HRISTOVU: Ovo su VEROVANJA o BILJKAMA starih SRBA

Srbi su narod bogati tradicijom, neka verovanja vučemo još od paganskih slovenskih dana, neka su nastala u vezi sa hrišćanstvom, a neka pukim slučajem, zbog prirodnih nepogoda, možda i prakse.

Biljke se u kući nikada nisu držale, a ni oko kuće vrlo često jer su stari Sloveni i Srbi kasnije, smatrali da to nije dobro za sreću i zdravlje. Evo nekih od najbizarnijih i najučestalijih verovanja:

Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.

Na beli luk ne sme nikakva nečista sila, pa je korišćen u ishrani i nošen kao amajlija. Jedini uslov za beli luk je da se ne ljušti noktima.

Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod.

Po jednoj srpskoj priči, božur je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i raširio se po Srbiji.

Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukućani zapoje. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.

Srbi veruju da je Isus Hrist razapet na krstu od brekinjinog drveta. Brekinjino drvo se smatra prokletim pa se plodovi ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti na vatru stavlja. Ko bi odsekao brekinju razboleo bi se, ili ukočio, ili naprasno umro.

Samonikla vinova loza je senovito drvo i može nići iz groba. Na lozi se spaljuju sveci. Kad su spaljivane mošti svetog Save na beogradskom Vračaru, nijedna vatra nije bila dovoljna da se spale mošti Svetitelja, dok nisu donete gidže i čokoti iz vinograda.

Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti. Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi.

Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti.

Kod Srba, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.

Srbi se o Đurđevdanu žare koprivom radi zdravlja, a deca se peckaju koprivom uz smeh i sa nadom da se neće razboljevati.

Krin je držao u ruci Arhangel Gavrilo kad je javio Devi Mariji da će začeti Isusa, pa se zato zove Bogorodičin cvet. Krin se sadi po baštama na Cveti.

Leska čuva od groma, jer je od Isusa blagoslovena.Na Đurđevdan se od leskovih grančica prave krstići kojima se štite kuće i imanja od zlih i opasnih sila.

Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba. Lipa se sadi daleko od kuće (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osvežava okolinu i daje pčelama dobru pašu, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine.

Ruzmarin je svadbeno cveće i zato kuća koja ima momka ili devojku za udaju, treba da ima drvo ruzmarina. Uoči dana venčanja, devojke prave cvetove kojima će biti svaki svat zakićen.

Smilje je devojačko cveće i one se njime kite.Smilje se često upotrebljavalo za lično ime, a spominje se u narodnim pesmama.

Svaki deo drveta tise je otrovan u sirovom stanju, pa i plodovi. Drvo tise se ne seče. Od grane drveta tise koja može da ima i 100 godina, prave se zaštitne amajlije u obliku krsta, ili nekog drugog oblika, i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.

Tuja se, kao ukrasno i zimzeleno drveće, sadi po grobljima i daleko od kuće, jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često poboljevaju, a da ni sami ne znaju od čega.

Ispod hrasta se okupljao narod radi molitve, kao i pri donošenju važnih odluka od zajedničkog interesa. Kora i plod hrasta (žir) se koriste za lek i za ishranu.

Cer se isključivo se uzima za Badnjak i prinosi kući na Badnji dan. Sa cerovom grančicom se džara vatra, te kada se pojave iskre, blagosiljaju se ukućani kao znak radosti Hristovom rođenju.

Čuvarkuća raste na stenama u planinama Srbije. Kad se posadi u neku posudu i stavi na kuću, ona je prava čuvarkuća, jer čuva kuću od groma i, uopšte, od svake nesreće.

Gde šljiva napreduje, tu je dobro za gradnju nove kuće. Kad se novorođenče okupa, prospe se voda na rodnu šljivu. Za bolji rod, na šljivu se stavlja Božićna slama. Kad na Božić pada kiša, rodiće šljiva.

Po verovanju Srba, senovito drvo (na groblju), ili biljka iznikla na bojnom polju (kosovski božur), pripadaju kakvoj Duši ili kakvom zlom ili dobrom demonu (brest, zova, bor, jasen, bagrem, šipurak i sl.), pa se pri seči takvog drveta posebno vodi račun da ne dođe do povreda.

Kult rastinja kod Srba ima važnu ulogu od rođenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznične dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u očuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sreće.

(Espreso/ Telegraf.rs)