IZNENADIĆETE SE
ZAŠTO SE KRILO? ISPLIVALI DETALJI O DUŠKI VUČINIĆ KOJE SIGURNO NISTE ZNALI: Evo čime se BAVILA pre posla na RTS-u
Posle peha koji je doživela tokom rada u avionu, počela je da se bavi novinarstvom
Duška Vučinić je pre nego što je uplovila u svet novinarstva, karijeru započela kao stjuardesa. Brojne stresne situacije i anegdote su joj poslužile da očvrsne, a svake od njih se seća i sa osmehom prepričava.
- Stjuardese neretko imaju dozu straha od perserke. Najveći "greh" u avionu je da ti se pocepaju čarape, zato svaka stjuardesa mora da ima nekoliko pari sa sobom. Vidiš, meni se na prvom letu desilo da nisam zakočila kolica i ona su krenula da jurcaju. Trčala sam za njima, ne samo da sam pocepala čarapu nego sam slomila i štiklu. Putnici su aplaudirali i smejali se. Pogledala sam perserku i taj pogled ću pamtiti do kraja života. Molila sam boga da mi neko samo doda padobran, da skočim i nestanem - ispričala je Duška, otkrivajući kako je počela njena novinarska karijera:
- Nakon ovog avio-izleta počela sam da radim na Trećem kanalu. Taj period života me asocira na divne ljude, profesionalno i privatno sazrevanje. Moja Nataša, kuma, moj trećekanalski brak, iz kojeg sam dobila sina. Mogla bih satima da pričam o tom specifičnom brendu 3K. Nekako, drugačija su bila vremena. Evolutivni put na televiziji je bio drugačiji, prvo sam pravila vesti, zatim radila ankete, priloge, reportaže, pa tako lagano do studija. Mom vatrenom krštenju u studiju je prethodilo dve godine rada na terenu i u redakciji - kazala je Duška.
Vučinićeva je dobro poznata kao evrovizijska komentatorka, a njen posao, je kako kaže, samo naizgled jednostavan, a uopšte nije tako.
- Klaustrofobična osoba teško da bi imala hrabrosti da uđe u komentatorsku kabinu. Pričamo o evrovizijskoj komentatorskoj kabini. Otprilike je veličine mog radnog stola. Dešavalo se da ne bude dovoljno fiksirana i da se ljulja. Jedne godine sam klimavim merdevinama dolazila do nje. Bilo je situacija da mi je najlonom obložena jedna strana, da mi zvuk probija iz sale ili da mi kasni slika u odnosu na ton. Jedne godine sam puna četiri sata jurila sliku i uspela, što je bila nemoguća misija. Nije postojao tehnički način da se to reguliše, osim da se ja prilagodim - izjavljuje ona i dodaje:
Odlasci u druge zemlje u kojima su se održavala prestižna muzička takmičenja nose sa sobom i brojne stresove - poput onih da se voditeljka jednom prilikom i izgubila.
- Nikada nismo gubili predstavnike, ali su oni izgubili mene. Jednom sam ušla u pogrešan autobus i nestala. Bar da sam ušla u evrovizijski, ne, ušla sam u neki gradski. Požurila da sednem pored prozora i nestala. Kada sam pročitala poruku da sam u pogrešnom busu, već je bilo kasno. Zaista sam lepe odnose uspostavljala s našim predstavnicima. Nekako imaju poverenja u mene jer sam dugo u ovom poslu. U tim danima kada smo na Evroviziji, rešavaju se i ljubavni problemi, raskidi, pomirenja. Tada smo svi kao porodica, živimo zajedno i delimo sve lepo i ružno. Konstrakta je bila moralni pobednik prošlogodišnje Evrovizije. Od početka je bilo jasno kakav će sled događaja biti, ali, podsetiću te, mi smo ipak mala zemlja koja postiže sjajne rezultate na ovom muzičkom takmičenju. Koliko dugo Britanija čeka na pobedu, Francuska, Španija.
- Kada radim prenos Evrovizije, nemam mogućnost da idem u toalet. Moj organizam je već navikao da moram da budem disciplinovana dva i po sata tokom polufinala i četiri kada je finalno veče. Da, osuši ti se grlo tokom prenosa, a vodu tek skromno popiješ. Međutim, kada je Evrovizija bila u Beogradu, insistirala sam da se komentatorima obezbede savršeni uslovi za rad. Konačno, oni su posle izvođača najvažniji. Moraju da drže pažnju i doprinesu gledanosti. Od VIP loža u Areni napravili smo kabine za komentatore. Imali su i toalete i frižidere. I dan-danas nam zahvaljuju na tome - ispričala je Duška za Kurir.
Bonus video:
(Espreso)