SUTRA SLAVIMO VELIKU GOSPOJINU! Veruje se da bilje ubrano na ovaj dan imaju ČUDOTVORNU MOĆ I ŠTITI od svakog zla

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra 28. avgusta slave praznik Uspenja presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina.

Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđelju to je dan kada se ona vaznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Ujedno sutra se i završava i post koji je počeo 14. avgusta, a vernici odlaze u crkvu na pričest.

Naime, predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događaja, nastavila njegovu misiju.

U Svetom pismu nema podataka o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Na ikonama, ovaj praznik se obično predstavlja tako što se ikonopiše postelja na kojoj leži Bogorodica sa prekrštenim rukama na grudima. Sa obe strane ležaja nalaze se svećnjaci sa upaljenim svećama.

Uz noge Bogorodice Sv. Petar kadi kadionicom, uz glavu su Sv. Apostol Pavle i Sv. Apostol Jovan, a ostali Apostoli su uz odar. Prisutni su i veliki hrišćanski pisci Sv. Dionisije Areopagit, Irotej i Timotej koji drže Jevanđelje, tu su i žene koje plaču.

Iznad Bogorodice je Hristos koji drži dušu Bogorodice u vidu deteta, okružuju ga svetlost i Anđeli. Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.

Ona koja moli boga za nas

Presveta Bogorodica je posrednica spasenja hrišćana i oni je veličaju na svakom bogosluženju, kao svetiju od svetih, časniju i čistiju od heruvima i serafima.

Praznik Uspenja presvete Bogorodice je jedan od četiri velika praznika posvećen Djevi Mariji. Ovaj se praznik ističe, jer je na taj dan Majka Božja stigla pre presto svog Sina odakle ga moli za spas svih nas. Hrišćani u nju veruju kao nadu, pribežište i zastupnicu pred Hristom.

Na ovaj dan zato hrišćani odlaze u ckrvu, a oni koji su postili, pričešćuju se na jutarnjoj molitvi. Da bi se danas molili Bogorodici čistog srca, hrišćani praštaju onima koji su im učinili nešto nažao i mole za oprost one o koje su se sami ogrešili.

Sutra se takođe svesrdno izgovaraju ove reči:

Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je sa Tobom. Blagoslovena si Ti među ženama I blagosloven je Plod utrobe Tvoje, Jer si rodila Spasitelja duša naših!

Običaji na ovaj dan

Veliki broj crkava i manastira srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Velika Gospojina je slava gradova Pirota i beogradske opštine Barajevo. Po običajnom kalendaru danas se ne rade poslovi u kući i oko nje. Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.

Takođe sutra počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja kojim se leče se razne bolesti.

Veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.

Svi običaji za sutrašnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato, prema narodnom verovanju, danas u jelo treba staviti malo bosiljka, i poslužiti ga ukućanima. Veruje se da na taj način Presveta Bogorodica štiti od zla.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju. Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs)