NUTRICIONISTKINJA OTKRILA ISTINU O JOGURTU, EVO DA LI NAS LAŽU: Proverite da li je zaista TAKO ZDRAV

Do sada smo u saradnji sa nutricionistkinjom Anitom Alterov razbili mnoge mitove koji se tiču popularne hrane koja se smatra zdravom. Anita nas je uverila da je uvek bolje jesti domaće testenine, iako je mnogo lakše i brže skuvati nudle, da slaninica može biti korisna za nas, te da je konzervirana hrana i supica iz kesice samo nezdrava kopija sveže hrane čija konzumacija može dovesti do raznih zdravstvenih problema.

Danas, međutim govorimo o jednoj izuzetno zdravoj namirnici. Osim što je ukusana i niskokalorična, daje vašem telu neophodne minerale kao što su kalcijum i kalijum, a uz to je i bogat proteinima. Ta čudesna namirnica je jogurt!

Iako su neki nutricionisti i dijetetičari, ali i lekari pokušali da skinu jogurt sa pijedestala tvrdeći da je pun skroba i dodatih šećera, istina je da je veoma zdrav. Pomaže u borbi protiv štetnih bakterija i štiti vaš organizam i jača imunitet. Danas otkrivamo sve što niste znali kralju mlečnih proizvoda.

Kako nastaje jogurt?

Anita da je proces nastanka jogurta veoma složen, ali prirodan i da proizvođači često dodaju druge probiotike koji pomažu u probavi često ističući to na etiketama:

- Jogurt nastaje prirodnim procesom fermentacije mleka uz pomoć bakterija, koje svojim delovanjem mlečni šećer (laktozu) pretvaraju u mlečnu kiselinu. U proizvodnji jogurta se najčešće koriste kulture Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus, kaže ona i dodaje:

- Nastaje tako što se mleko prvo zagreva (otprilike na 85 stepeni), kako bi se mlečni proteini denaturirali, da ne formiraju surutku, zatim se mleko hladi na 45 stepeni i dodaju se bakterijske kulture i održava se mlaka temperatura (30-45 stepeni), 4-12h, kako bi došlo do fermentacije.

Probiotici su zaduženi za razgradnju laktoze, što znači da jogurt mogu konzumirati čak i oni kojima obično mleko često izaziva probavne poteškoće.

- Jogurt se najviše pravi od kravljeg mleka, a možemo kupiti i jogurt od kozijeg mleka, ovčijeg mleka, pa i od biljnih sirovina, npr. sojin jogurt. Kod nas je najviše u upotrebi jogurt od kravljeg mleka koji varira od niskomasnog do punomasnog, zatim grčki jogurt i islandski jogurt.

Ko može da ga konzumira?

Jogurt je namirnica koja se koristi širom sveta u svakodnevnoj ishrani i ima dosta pozitivnih efekata na zdravlje.

- Zbog sadržaja probiotskih kultura je pogodan za dobro zdravlje crevne flore, poboljšava kvalitet crevne flore i jača imunitet. Dobar je izvor kalcijuma i fosfora, koji su bitni za zdravlje kostiju i zuba, pa se posebno preporučuje i ishrani male dece, trudnica i porodilja.

Zanimljivo je da jogurti napravljeni od punomasnog mleka mogu imati veće količine zasićenih masnoća. S druge strane, istraživanja pokazuju da mlečne masti možda i nisu tako veliki problem za zdravlje kako se tvrdi.

U jednoj studiji ustanovljena je veza između većeg unosa zasićene masnoće iz mleka s nižim rizikom od srčanih bolesti. U isto vreme pronađena je i povezanost između povećanog unosa zasićene masnoće i povećanog rizika od bolesti kardiovaskularnog sistema.

Anita ističe da čak ni intolerancija na laktozu nije ograničavajuća okolnost, te da je pogodan za sve ljude, a posebno za starije i on koji se oporavljaju od raznih bolesti:

- Dobar je izvor proteina i zdravih masti pa se preporučuje i u ishrani starijih lica, sportista, nakon oporavka od raznih bolesti. Osobe koje ne tolerišu dobro laktozu mogu koristiti jogurt, kao i druge kiselo mlečne proizvode, jer se laktoza razgrađuje pod dejstvom bakterija i ne dovodi do tegoba, kaže ona i ističe da čak pomaže i kod gastritisa, kandide i holesterola:

- Osobe koje pate od gastritisa mogu koristiti jogurt, jer on oblaže sluznicu želuca i na taj način smanjuje tegobe. Takođe, primenu ima i u terapiji antibiotika, kao i kod kandide, zbog dobrog uticaja na crevnu floru. U kombinaciji sa čia semenkama, mekinjama ili mlevenim lanom dobro utiče na poboljšanje probave i smanjenje opstipcije, a može uticati i na smanjenje lošeg holesterola.

Kako ga konzumirati?

Načini konzumacije jogurta su beskrajni, sve zavisi od vaše maštovitosti. Međutim, stručnjaci upozoravaju da izbegavajte sve one vrste koje vam nude voćnu mešavinu na dnu čašice zato što sadrže mnogo više šećera nego što mislite. Uzmimo samo za primer neke grčke jogurte koji u običnoj verziji imaju čak 5,7 grama šećera na sto grama.

Sa druge strane, dodatak svežeg ili sušenog voća u jogurt može biti izuzetan doručak koji će vam obezbediti energiju za celi dan:

- Jogurt se može konzumirati uz doručak ili večeru, može se napraviti dobra užina uz dodatak svežeg i jezgrastog voća, semenki, pahuljica...Odličan je dresing za letnje salate, sa senfom i začinima. Može biti dodatak raznim kuvanim jelima, npr.musaka, potaži i sl.

Prema istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Tenesija, jogurt je najbolji saveznik u skidanju kilaže. Naime, ljudi koji su pili više jogurta - u kombinaciji sa smanjenim unosom kalorija - izgubi su 22% više telesne težine i čak 81% više sala sa stomaka od ljudi koji su prosto preskakali užinu.

Majke i snajke

(Espreso/Srbija danas)