DOKTOR JANKOVIĆ OTKRIO KAKO DA PREŽIVITE TOPLOTNI UDAR: Ako vam se OVO dešava TOKOM NOĆI, evo šta da uradite

Prema rečima stručnjaka, uzrok letnjih varijacija temperatura koje poslednjih godina dostižu ekstremne vrednosti sve češće su klimatske promene. Nije neobično da temperature dostižu i 40 stepeni Celzijusa tokom leta, a temperature u gradskim područjima su i značajno više.

- Ovakva klima je apsolutno nepovoljna za prijatno spavanje kako kod ljudi koji spavaju “dobro”, tako i kod onih koji loše spavaju i imaju nesanicu. Toplotni talasi predstavljaju klimatske varijacije koje su u Srbiji ranije bile retke, a sada i kod nas postaju sve češće, pa je to realnost sa kojom moramo da se suočimo – kaže neurolog, epileptolog i somnolog, Prim dr sci. med. Slavko Janković, iskusni stručnjak Centra za poremećaje spavanja i epilepsiju u Acibadem Bel Medicu.

Kako kaže, nedostatak ili spavanje niskog kvaliteta može da ostavi značajne posledice na zdravlje i dobar rad: smanjuje kognitivno funkcionisanje i raspoloženje, a prema nekim studijama uspostavlja vezu i sa demencijom.

- Nesanica smanjuje imunološki odgovor, tako da su i leti moguće prehlade. Nedostatak spavanja smanjuje efikasnost vakcinacije, povećava rizik od srčano-sudovnih smetnji (kardio-vaskularne bolesti), smanjuje kontrolu nivoa šećera i povećava rizik od šećerne bolesti koja ne zavisi od insulina (diabetes mellitus). Neuredno spavanje povećava rizik od gojaznosti – napominje on i dodaje:

- Povišena temperatura prostorija, pa i one u kojoj spavamo, dovodi do gubitka tečnosti, znojenja i bržeg disanja. Ovo teže pada ljudima koji imaju srčane tegobe, koji zbog toga ne smeju ni da malo više posole hranu, kako bi zadržali vodu u telu. Ukoliko temperatura tela pređe 40 stepeni Celsiusa, može doći i do toplotnog udara (kada prestaje znojenje, a javlja se suva koža pa čak i gubitak svesti), kada je potrebno brzo spustiti temperaturu, obezbediti vodu, i odmor uz redovno spavanje.

Visoke temperature značajno utiču na samo na spavanje, njegov početak, uspavljivanje i održavanje tokom cele noći.

- U idealnim uslovima temperatura tela se pred spavanje spušta kao priprema za spavanje, a tokom spavanja se i dalje spusti. Ovo unutrašnje hlađenje nam omogućava da postignemo duboko, okrepljujuće spavanje. Kada je spoljna temperatura visoka, naše telo ne postiže fiziološko uspostavljanje temperature. Ovo onemogućava da se lako zaspi, ali i izaziva češća buđenja tokom noći. Iako je teško zaspati kada je temperatura tela, sobe i okoline povišena, postoje neki postupci koji olakšavaju uspavljivanje i spavanje – objašnjava specijalista za spavanje.

Prema doktorovim rečima, trebalo bi se pridržavati saveta koji mogu da nam obezbede bolje spavanje. Svakako je korisno prvih nekoliko dana sa toplotnim talasom smanjiti obim fizičkog kretanja i rad, dok se telo ne privikne na nove visoke temperature. U vrelim noćima teže se reguliše telesna temperatura što dovodi do češćih buđenja.

Prim dr sci. med. Slavko Janković donosi vam 12 korisnih saveta kako da se izborite sa predstojećim toplotnim talasom i kako da tokom noći sebi i svojim ukućanima obezbedite miran i okrepljujuć san.

Tokom dana navući zavese na prozore i vrata kako bi se smanjilo zagrevanje stana. Na sunčanoj strani stana tokom najveće vrućine ne bi trebalo otvarati prozore kako vreo vazduh ne bi ulazio u kuću. Ujutru rano i kasno predveče treba otvoriti sve prozore i vrata kako bi se izmenio sav vazduh iz prostorija, obezbedio svežiji vazduh i bolje spavanje.

Visoka temperatura utiče na ljude da budu pospani i umorni tokom dana. To je zato što nam je potrebno više energije kako bismo regulisali unutrašnju temepraturu. Ukoliko vam je spavanje tokom noći nekvalitetno, izbegavajte spavanje tokom dana. Kada su prisutne vrućine, spavanje treba rezervisati samo za noć (preko dana je inače pre-toplo).

Visoke temperature teraju nas da promenimo navike noćnog spavanja, što može značajno da poremeti kvalitet spavanja. Treba se držati uobičajenog obrasca/vremena odlaska na spavanje i jutarnjeg buđenja. Tu ne treba praviti nikakve kompromise. Praksa odlaska na spavanje ostaje nepromenjena..

Preporučuju se tanki, pamučni prekrivači, koji lako upijaju znoj. Koliko god da je u sobi toplo, tokom noći se temperatura tela spušta. Tako je moguće da se probudimo i osetimo da nam je hladno. Preporučujemo da preko jastuka postavite peškir koji upija znoj, a koji možete češće da menjate i tako uvek imate čist jastuk bez znoja. Pidžama treba da je laka, pamučna, sa kratkim rukavima, što omogućava upijanje znoja ali i bolju ventilaciju. Vlažan peškir oko vrata doprinosi osećaju rashlađenosti. Preporučuje se spavanje u položaju „morske zvezde“, odnosno da raširite ruke i noge.

Čak i mali ventilator tokom dana ili noći može da smanji osećaj vrućine, pogotovo ukoliko je povišena vlaga. Ventilator omogućuje lakše isparavanje znoja i telu olakšava da reguliše unutrašnju temperaturu. Pred spavanje dosta pomaže i termofor napunjen ledenom vodom. Dobar način da se rashladite jesu i majica ili čarape rashlađeni u frižideru, koji pomažu da se rashladi koža i celo telo. Ventilacija vazduha u sobi obezbeđuje da se noću bolje spava. Tuširanje toplom vodom pred spavanje ima sličan, povoljan učinak.

Odgovarajuća količina vode pred spavanje obezbeđuje da se ne probudite žedni, ali i da ne ustajete noću zbog toaleta. Uzimanje sokova pred spavanje je poželjno, ali treba voditi računa da u sebi nemaju kofein koji nas razbuđuje. Alkohol pred spavanje terba izbegavati, jer iako indirektno pomogne da se smirimo i zaspimo, on razbija strukturu spavanja i vodi površnom spavanju. Pored toga, alkohol kao i kafa dovode do većeg izlučivanja urina i do češćeg buđenja noću. Osećaj žeđi nije pouzdan indikator koliko smo dehidrirali (boja urina je bolji pokazatelj), zato treba uzeti tečnosti nešto preko osećaja da smo siti.

Upotreba klime je povoljna, pod uslovom da prostorija nije preterano rashlađena ali i da je sama klima u drugoj prostoriji, a ne da nas direktno hladi. Temperatura u prostoriji za spavanje u odnosu na spoljnu treba da bude za 5-7 stepeni niža. U svakom slučaju, rashlađena soba omogućava dobro spavanje.

Ukoliko ne možete da zaspite 30 minuta, nemojte čekati spavanje u krevetu. Ustanite i radite proste zadatke (gledate TV, čitajte knjigu ili operite manji prozor) što će vam odvratiti pažnju od toga da ne možete da zaspite - na spavanje ćete poći tek kada osetite da vam se spava. Svakako treba izbeći direktan sukob sa nesanicom. Spavanje ćete u toplim uslovima pomoći ako pre spavanja ili tokom rane noći prošetate na hladnijem vazduhu.

Najbolje se spava na temperaturi između 16 i 20 stepeni Celsiusa. Međutim, kod većih vrućna temperatura sobe treba da bude samo nekoliko stepeni (5-7) niža od spoljne.

Potrebno je praviti razliku između toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara. Pristup lečenju oba stanja hitan, ali ipak različit (postepeno ili naglo spuštanje telesne temperature).

Potrebno je prilagoditi ne samo ishranu nego i vreme kada ćemo se uveče hraniti. Najviše odgovara laka (salate) i kuvana hrana (a ne pržena), kao i namirnice koje sadrže više vode (lubenica, jagode, krastavac). Izbegavati obilne obroke sa puno šećera ili belančevina jer zahtevaju duže varenje i podižu temperaturu. Studije pokazuju da je za spavanje povoljnija začinjena ili ljuta hrana jer pomažu hlađenje tela.

Nekoliko noći lošijeg spavanja ne predstavlja veliki problem. Moramo shvatiti - ali se i navići ba to da visoke temperature pogoršavaju kvalitet spavanja. Osnovna pravila za dobro spavanje su: rashladiti se, piti dosta tečnosti, uz pravilan pristup samom procesu spavanja.

No, u slučaju da imate hroničnih problema sa snom, obratite se “stručnjaku za nesanicu” – neurologu, epileptologu i somnologu, Prim dr sci, med. Slavku Jankoviću, koji vas čeka u Acibadem Bel Medic Centru za poremećaje spavanja i epilepsiju.

Doktor Janković obavlja video polisomnografiju u cilju dijagnostikovanja svih poremećaja spavanja: poremećaji disanja u spavanju - „sleep apnea“, mesečarenje, noćni strahovi, strašni snovi, konfuzna razbuđivanja, poremećaji ishrane u spavanju, poremećaj ponašanja tokom sanjanja, škripanje zubima ili govor u spavanju, nesanice, preterana pospanost (narkolepsija sa katapleksijom) i poremećaji pokreta u spavanju („sindrom nemirnih nogu“).

(Espreso/blic)