TRKA ZA OSVAJANJE MESECA JE KRENULA: Rusija ima VELIKI ULOG, Putin ZNA ŠTA ŽELI! Pored SAD, tu su i oni "IZ SENKE"

Ruski svemirski brod ušao je pre nekoliko dana u orbitu Meseca, u pokušaju Moskve da bude prva koja će sleteti na Mesečev južni pol u potrazi za zaleđenom vodom.

Taj pokušaj, međutim, završio se neuspešno, pošto se, kako je saopštila ruska svemirska koorporacija Roskosmos, međuplanetarna automatska sonda Luna-25 razbila posle sudara sa površinom Meseca. To ipak ne znači kraj zanimljvoj svemirskoj trci protiv SAD, ali i Indije. Luna-25 lansirana je prošle nedelje, i to je označilo početak prve lunarne misije koju državna svemirska agencija, Roskosmos, preduzima za skoro pola veka, prenosi "Juronjuz".

- Ako uspeju da izvedu ovaj poduhvat, biće to veliko dostignuće - rekao je Tim Maršal, pisac knjige "Geografija svemira".

Prema njegovim rečima, uspešno rusko sletanje i plodonosna istraživanja bila bi veliki korak napred ka izgradnji lunarne baze zajedno sa Kinom do 2030. Ipak, to se zasad neće ostvariti. Prema preliminarnoj analizi, zbog odstupanja stvarnih impulsnih parametara od parametara proračuna, Luna-25 je prešla na neprojektovanu orbitu i razbila se o površinu Meseca.

"Dana 19. avgusta, u skladu sa programom leta sonde Luna-25, izdata je elektronska komanda za ulazak u predsletnu eliptičnu orbitu. Oko 14.57 po moskovskom vremenu prekinuta je komunikacija sa letelicom Luna-25", navodi se u saopštenju Roskosmosa, prenosi Izvestija.

Zasad nije poznato da li Rusija sprema "drugi pokušaj", a stručnjaci su uvereni da će ga biti. Inače, ukoliko se zaista nađe zaleđena voda na južnom polu Meseca, što naučnici veruju, to bi omogućilo skladištenje i pravljenje rezervi vode, što je ključno za kiseonik, disanje, kao i za raketno gorivo. Time bi nadohvat ruke bila i dalja istraživanja svemira sa neke lunarne stanice, prenosi "Juronjuz".

Sa druge strane ove svemirske trke nalaze se, kao što to obično biva, Sjedinjene Američke Države. Plan Vašingtona je da, u misiji nazvanoj Artemis III, pošalje ljude na Mesec i da tamo provedu nedelju dana. Ovo se, međutim, ne planira pre 2025.

Probni let Artemis I

U decembru prošle godine, obavljen je test koji je u svemir poslao letelicu bez članova posade, a trebalo bi da, kada se misija izvede, Mesecom hodaju po prvi put i jedna žena, kao i jedna osoba koja nije bele puti.

Ovaj probni let nazvan je Artemis I, dok bi u Artemisu II trebalo da učestvuju i astronauti, i da odu do Meseca, obiđu ga i vrate se na zemlju. Ovaj projekat je planiran da se obavi negde u novembru 2024. Konačno, u Artemisu III, astronauti će biti u letelici "Spejs iksa", kompanije Ilona Maska, i plan je da slete na južni pol Meseca dok će ih druga letelica, Orion, čekati u orbiti.

Ako ova misija, koju podržavaju i Kanada i evropske zemlje, bude uspešna, i NASA planira da redovno šalje astronaute tamo, kao i da napravi bazu na Mesecu. Međutim, iz američke svemirske agencije nisu zabrinuti zbog misije koju izvodi Moskva.

"Mislim da ne bi mnogo ljudi trenutno reklo da je Rusija spremna da spusti kosmonaute na Mesec, u vremenskom okviru o kome govorimo", rekao je administrator NASA Bil Nelson tokom nedavne konferencije za medije, odgovarajući na pitanje o Luni-25.

Ulozi posebno visoki za Putina

Ulozi ove misije posebno su visoki za Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina, prenosi WSJ. Sankcije uvedene nakon početka rata u Ukrajini zaustavile su veliki deo ruske saradnje sa američkim i evropskim državama, ometajući nekoliko misija i približavajući Rusiju Kini dok Peking širi sopstvene ambicije za svemir.

- Sada smo verovatno svedoci poslednjeg poglavlja značajne saradnje između SAD i Ruske Federacije u svemiru - rekao je Bendžamin Šmit, viši saradnik na Odseku za fiziku i astronomiju Univerziteta u Pensilvaniji.

- U naučnim i astronautskim zajednicama se oseća budućnost u kojoj NASA i Roskosmos više nisu bliski partneri, zbog užasnih dela Putinovog režima u Ukrajini i hibridnih pretnji Rusije globalnim demokratijama u širem smislu - dodao je on.

Luna-25 je trebalo da koristi sisteme kamera Evropske svemirske agencije, na primer, ali je taj dogovor otpao nakon ruske invazije na Ukrajinu, kao i misija koja je planirana za Mars. Sa druge strane, NASA i Roskosmos rade zajedno na lansiranju posade i operacijama koje se izvode na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Kako je rekla Namrata Gosvami, naučnica koja se bavi svemirom i politikom, uspešna misija bi "pokazala da ruski svemirski napori ostaju veliki potencijal države", odnosno to bi bila "poruka koju Putin šalje ostatku sveta".

Među stručnjacima, pored zvaničnika iz NASA, ima i drugih koji su skeptični po pitanju ruske sposobnosti za istraživanje Meseca.

Pavel Luzin, viši saradnik u Vašingtonskom Centru za analizu evropske politike, rekao je da bi bilo nemoguće da Rusija razvije svoje svemirske kapacitete "kada je samoizolovana od drugih zemalja".

Ruske sonde Luna-25, Luna-26 i Luna-27 zavise od evropske elektronike i opreme, rekao je Luzin, dodajući da "čak i da je Rusija kupila sve neophodne stvari godinama pre 2022, Roskosmosu bi bilo teško da ih koristi bez partnerstava".

Još jedna zemlja "vreba iz senke"

Pored SAD i osovine Rusija-Kina, još jedna zemlja želi da se uključi u svemirsku trku kao ozbiljan takmac. U pitanju je Indija, koja planira da svemirski brod "Čandrajan-3" spusti na Mesec 23. avgusta, otprilike u isto vreme kada bi to trebalo da učini i Rusija.

Prethodna misija Indije, "Čandrajan-2", propala je 2019. godine, ali sada su uvereni da su napravili neophodne popravke i da će uspeti da istraže južni pol Meseca možda čak i pre Moskve.

- Činjenica da i Rusija i Indija žele da slete na isti, mada veliki, region Meseca, govori nam da su određena područja vrednija od drugih - rekao je za "Politiko" Bendžamin Silverstajn iz Karnegijevog svemirskog projekta.

Prvi koji slete na južni pol Meseca imaće čast da naprave uslove kakvi njima odgovaraju, pa će oni koji nakon toga budu došli verovatno morati da prate njihovo vođstvo, dodao je Silverstajn.

Upravo zbog ovoga, SAD žele da se dokumentom uspostave principi kojima bi zemlje mogle da proglase ekskluzivno pravo na određene komercijalne zone, kao što je baza na mesecu pored velikih izvora leda ili drugih resursa. Za sada, imaju 29 potpisnica, a među njima je i Indija, ali zato nisu ni Rusija, ni Kina, ni njihovi saveznici.

Sve u svemu, činjenica da su naučnici "namirisali" nešto na južnom polu Meseca očigledno izgleda dosta pouzdano najvećim svetskim silama, pa će biti zanimljivo za posmatranje kako će se svemirska trka odvijati u narednim mesecima, pa i godinama.

Bonus video:

(Espreso/ Juronjuz)