Barbi i Openhajmer, Foto: Universal Pictures via AP, Warner Bros Pictures via AP

sudar popularnih

FENOMEN O KOME SE PRIČA, BARBI ILI OPENHAJMER? Odgovori naših čitateljki su IZNENAĐUJUĆI i povukli su NOVA PITANJA

Pitali smo naše čitateljke da iskažu svoje mišljenje o Openhajmeru i Barbi, a odgovori su doveli do novih pitanja

Objavljeno: 17.08.2023. 17:00h

Do sada dva filma dominiraju u komercijalnom pogledu - Openhajmer (Oppenheimer) i Barbi (Barbie). Fenomen opsednutosti oko ova dva filma mogao bi da ima veze ili sa načelno polarizovanim scenografijama i kostimografijama ili sa diskursom oko glavnih junaka ili bombastičnim i sveprisutnim najavama.

Da li oba filma obrađuju podređenost kapitalizmu, ali u dve različite sfere, da li to rade duboko kritički ili pak u skladu sa granicama neoliberalizma i holivudskog blokbastera, pitanja su koja postavljaju oni koji istražuju diskurs koji se reprodukuje kroz narativ.

Potom postoji i fenomen biranja između dva filma koji je postao trend na društvenim mrežama, te često korisnice i korisnici Instagrama, TikToka i drugih platformi većaju koje delo je bolje ili se svađaju ukoliko neko ima negativan komentar o njihovom favoritu.

Da bismo mogli da govorimo o fenomenu ova dva filma, morali bismo sa određenim pretpostavkama da posmatramo komentare gledateljki i gledatelja u vezi sa ovim delima.

Pretpostavke od kojih polazimo

Filmovi Barbi i Openhajmer jesu holivudski filmovi, renomiranih autorki i autora. Zvučna imena poput Nolana i Gervig, kao i glumaca i glumica privlače publiku.

Filmovi koji su napravljeni u holivudskoj produkciji moraju da slede određenu neoliberalnu ideologiju i da prate diskurs koji se trenutno održava (ispravaljnje istorijskih nepravdi - filmovi o robovima, ideologije identiteta, itd) te je teško govoriti o ličnom pečatu autora ili o pristrasnosti publike po pitanju određene teme, ali nije i nemoguće.

Očekivanost obrađivanja određene teme utkana je u hronologiju postojanja pojma gledalaca, te moramo razumeti da analitičko promišljanje nije uvek uključeno, ali percepcija recipijenata jeste važna zbog kristalizovanja fenomena određenog dela.

Komentari publike (određenog vremena i određenog prostora) mogu da ukažu koje ideologije ostaju očuvane (u određenom vremenu i određenom prostoru), koje su teme neiscrpne i koji je smer filma uspešno ostvaren.

Komentari čitateljki Espresa o Openhajmeru i Barbi

Tamara o Openhajmeru:

"Zbog svoje ljubavi prema Nolanovom stvaralaštvu Openhajmer je za mene dobar film. Koristeći dve tehnike - crno-belu i u boji - Nolan omogućava uvid u dve svesti, te suprostavlja surovu istoriju sa idealima jednog naučnika. No, holivdska produkcija vrišti iz filma, a sama ideja da se izostavi pitanje stradalih i da se da uvid samo u biografiju "oca atomske bombe" ostavlja gorak ukus u ustima. To je ipak Holivud, zar ne?"

Jovana o Barbi:

"Ne mogu uporediti filmove s obzirom na to da još uvek nisam odgledala Openhajmera, mada i da jesam ne bih ih upoređivala jer se radi o dve različite koncepcije. Barbi mi je prvo privukla pažnju neobičnim i vrlo primetnim marketinškim trikovima koji su uspeli da me odvuku u bioskop odmah po izlasku filma. Bila sam optimistična, ali nisam imala prevelika očekivanja. I to je bio preduslov što sam uživala u filmu. Film je "pravi letnji". Radnja je nepredvidiva, ali mi je ipak najjači utisak u filmu sveprisutan humor s dozom ironije. Moja preporuka i za one koji samo vole da uživaju u filmu, ali i za one koji vole da uživaju u priči."

Anđela o Barbi i Openhajmeru:

"Barbi film je u meni probudio neku nostalgiju. U tih sat i po vremena obuzele su me lepe emocije, kako zbog sećanja na detinjstvo, tako i zbog poruke koju daje. Mislim da je na dobar način prikazan život žena koje u životu moraju sve, da budu lepe, da izgrade karijere, da se izbore za sebe, da budu majke. U filmu je za svaku nametnutu ulogu napravljeno više barbika, dok je u stvarnom životu jedna žena primorana da se suoči sa svim tim izazovima. Sa druge strane, priča koja je trebala da bude ispričana u korist žena, ipak dolazi do toga da žene opisuje kao nabeđene, da koriste svoje moći da bi vladale svetom. Nekako mi je taj deo bio nejasan, kao da je dobra tema obrađena na površan način. Kako se film bliži kraju shvata se poenta i poruka koju šalje, a to je po mom mišljenju, da nije bitno da li ste muško ili žensko, zgodni ili debeli, da li imate izgrađenu karijeru ili ne, bitno je da se osećate dobro u svojoj koži i radite ono što želite u životu, ono što vas čini srećnim. Film je lepo odrađen, ali ako mislite da doživite neki jak utisak i idete sa velikim očekivanjima o filmu verovatno ćete se razočarati. Ja sam gledala film bez ikakvih očekivanja i pokušala da na najbolji način shvatim šta su autori hteli da kažu i koju poruku nosi i zato mi se jako dopao, dok je drugarica sa kojom sam gledala izašla razočarana iz bioskopske sale i to baš iz razloga zato što je očekivala previše.

Openhajmer je sa druge strane neverovatan film, urađen baš onako kako treba, glumci su uradili neverovatan posao, bukvalno od početka do kraja drži pažnju, čak i ako traje tri sata nema dosadnog dela. Film je veoma napet i uzbudljiv. Pored priče o nastanku atomske bombe, pominje se i priča o grčkoj mitologiji, tj. Prometeju koji je ljudima dao vatru i za kaznu je prikovan za planinu Kavkaz gde mu je orao svakog dana kljucao utrobu do smrti. Mislim da je poređenje sasvim opravdano sa obzirom na to da je glavni lik filma, naučnik Openhajmer, takođe služio neku vrstu kazne posle stvaranja najvećeg oružja svih vremena, atomske bombe. U filmu se prepliću razne priče, preko ljubavnih, političkih, moralnih, društvenih i sve to stvara veliku napetost. Film najviše prati monolog glavnog glumca i dijaloge kada se susreće sa drugim likovima i to bez neke preterane akcije, ali i pored toga drži pažnju, npr. mnogo više nego Barbi. Tokom filma postavljala sam mnoga pitanja sama sebi, probudio je neko dublje interesovanje o Drugom svetskom ratu i njegovom završetku, kao i o političkim pitanjima tog doba koje se mogu povezati i sa onim što se dešava danas. Da li je nastanak atomske bombe zaista doveo do kraja rata ili je započeo neki drugi rat? Da li je bilo vredno stvoriti takvo oružje i pobiti na hiljade nedužnih ljudi zarad završetka tog rata? Da li su vrhunski naučnici koji su učestvovali u stvaranju atomske bombe nasamareni i sve zbog toga zato što su samo hteli da doprinesu nauci? Mislim da su ova pitanja neka poruka koju film nosi sa sobom. Openhajmer je film koji definitivno svako mora da pogleda i po mom mišljenju je mnogo bolji od Barbi. Ja ću ga sigurno gledati još jednom, iako ne volim da gledam filmove koje sam već gledala."

Milan M. o Openhajmeru i Barbi:

"Razumem potrebu da se snimi Openhajmer, štaviše uživao sam u filmu o naučniku čije su sposobnosti iskorišćene za delovanje jedne svetske sile u borbi protiv druge. Tema je važna i danas jer mi ne znamo koliko je neko bio primoran da učestvuje u ratnim dejstvima. Ovaj film je kao neki podsetnik da iza svega stoje ljudi koji nekad nevoljno stvaraju haos - skoro kao tragički junak koji iz neznanja čini loše.

Barbi je s druge strane za mene, kao muškarca, odličan film o problemima žena u društvu, a i muškaraca - mislim na nametnute uloge. No, moja prijateljica s kojom sam išao da gledam film rekla je da je delo površno, da zaboravljaju da se neke devojčice nisu igrale sa Barbi jer su pak te lutke bile skupe (mislim da je mahom govorila o nama iz bivše Jugoslavije), te da se govori samo o "idealima koji su nametnuti" u ovom društvu, ali se suštinski to društvo ne kritikuje. Ne znam, meni je film bio zabavan."

Šta su gledatelji i gledateljke videli?

FOTO: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
FOTO: Printscreen/ Youtube/ Entertainment Access
FOTO: BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia
FOTO: Printscreen/ Youtube/ Universal Pictures

Nezahvalno je analizirati recepciju na malom broju odgovora, ali u skladu sa formom teksta nije teško zapaziti "opšta mesta" u reakciji publike.

Openhajmer svakako nosi veća imena iza sebe, u smislu da je Nolan izgradio karijeru pre Gervig. Pritom, ovom prilikom, ne govorimo o kvalitetu, već o komercijalnom uspehu autora. Samim tim, istorijski trenutak obrađen u Nolanovskom maniru i potrebi da se stvori privlačnost negativnog junaka po cenu "nedužnih", ostavlja gledateljkama više prostora za preispitivanje prošlog i sopstva nego Barbi.

No, zašto Barbi, ukoliko načelno posmatramo da je to satira kapitalizma i patrijarhata, nije ostavio osećaj veće ozlojeđenosti kod gledatelja, već je okarakterisan kao zabavan?

Da li su roze boje, rediteljka (žena na autorskoj poziciji), marketing i, ono najbitnije, pojam Barbi lutke u trenutnom društvu indicirali da se radi o laganijem filmu koji može da vas zabavi, a ne o kritici pozicije žene u kapitalizmu, te su gledatelji s tim pretpostavkama posmatrali film? Ili je pak neoliberalna kritika ideje žene koja "mora da bude lepa" i "mora da radi", a koja je lišena svesti o klasnom, nelogična i nedovršena satira za gledatelje sa naših prostora?

Ukoliko je nesvesnost klasne pozicije ono što našim gledateljkama i gledateljima govori da je Barbi "letnji film", da li onda njihovo prihvatanje ideje Openhajmera - patnja individue čije su "sposobnosti korišćene za uništavanje" drugih zarad cilja vladajućih - otkriva traumu naših prostora koji se i dalje bore sa "demonima" nasilne prošlosti?

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)