Jorgovanka Tabaković, Foto: Beta/Miloš Miškov

INFLACIJA

UPRAVO SE OGLASILA JORGOVANKA TABAKOVIĆ: Važno saopštenje za građane Srbije

Jorgovanka Tabaković je istakla da je međugodišnja inflacija u julu iznosila 12,5 odsto

Objavljeno: 16.08.2023. 11:13h

Međugodišnja inflacija u Srbiji na kraju 2023. godine očekuje se da bude na nivou od oko osam odsto, navedeno je u "Izveštaju o inflaciji - avgust 2023" Narodne banke Srbije, koji je danas predstavila guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Prema procenama NBS, očekuje se da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024, što je nešto ranije u odnosu na prethodnu projekciju, rekla je Tabakovićeva. Prema procenama NBS, očekuje se da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024, što je nešto ranije u odnosu na prethodnu projekciju, rekla je Tabakovićeva.

U izveštaju se navodi i da je međugodišnja inflacija od aprila u padu i da je u junu ona iznosila 13,7 odsto.

Tabakovićeva je istakla da je međugodišnja inflacija u julu iznosila 12,5 odsto.

Usporavanje inflacije, kako piše, u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije koja se u junu spustila na 9,9 odsto.

FOTO: Profimedia
FOTO: Espreso ilustracija, Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Centralna banka procenjuje da bi pad međugodišnje inflacije bio i veći da tokom maja i juna usled nepovoljnih agrometeroloških uslova, tačnije obilnih padavina, cene povrća nisu sezonski neuobičajno porasle.

Prema novoj projekciji, međugodišnja inflacija će nastaviti da usporava, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, dalje slabljenje globalnih troškova pritisaka i visoka baza kod cena energenata i hrane.

Kako je navedeno, na smanjenje inflacije uticaće i i usporavanje uvozne inflacije i niža tražnja u uslovima sporijeg globalnog privrednog rasta.

Ističe se i da je neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i bruto domaćeg prpizvoda (BDP) i dalje u najvećoj meri potiče od faktora iz međunarodnog okruženja, kao što su globalni privredni rast, postojanost globalne inflacije, kao i geopolitičkih odnosa, cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu.

Centralna banka ističe da će nastaviti da prati dešavanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da će buduće odluke donositi u zavisnosti od pristiglih podataka, ali da će prioritet monetarne politike države i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku razvoja privrede i daljem rastu zaposlenosti i očuvanje povoljnog investicionog ambijenta.

Bonus video:

(Espreso/Agencije)