MISTERIOZNA "GRAVITACIONA RUPA" DECENIJAMA ZBUNJUJE NAUČNIKE: Enigma konačno REŠENA, imamo li ODGOVOR?

U Indijskom okeanu postoji „gravitaciona rupa“ - mesto gde je Zemljina gravitaciona sila slabija, njena masa je niža od normalne, a nivo mora niži za preko 100 metara.

Ova anomalija je dugo zbunjivala geologe, ali sada istraživači sa Indijskog instituta za nauku u Bengaluruu veruju da su našli verodostojno objašnjenje za njeno formiranje: plume magme koje dolaze iz dubine planete, slične onima koje dovode do stvaranja vulkana.

Da bi došao do ove hipoteze, tim je koristio superkompjutere da simulira kako se to područje moglo formirati pre čak 140 miliona godina. Otkrića, detaljno opisana u studiji objavljenoj u časopisu „Geophysical Research Letters", usredsređena su na drevni okean koji više ne postoji.

Okean koji nestaje

Ljudi su navikli da razmišljaju o Zemlji kao o savršenoj sferi, ali to je daleko od istine.

- Zemlja je u osnovi kvrgavi krompir. Dakle, tehnički ona nije sfera, već elipsoid, jer dok se planeta okreće, njen srednji deo je izbočen ka spolja - rekla je koautorka studije Atrij Gouš, geofizičarka i vanredna profesorka u Centru za nauke o Zemlji Indijskog instituta za nauku.

Naša planeta nije homogena po svojoj gustini i svojstvima, pri čemu su neke oblasti gušće od drugih, što utiče na površinu Zemlje i njenu gravitaciju, dodala je Gouš.

- Ako sipate vodu na površinu Zemlje, nivo koji voda zauzima naziva se geoid - a to se kontroliše ovim razlikama u gustini materijala unutar planete, jer oni privlače površinu na veoma različite načine u zavisnosti od toga koliko mase ima ispod - rekla je ona.

„Gravitaciona rupa“ u Indijskom okeanu, zvanično nazvana Niski geoid Indijskog okeana, najniža je tačka u tom geoidu i njegova najveća gravitaciona anomalija koja formira kružnu depresiju koja počinje odmah od južnog vrha Indije i pokriva oko 3 miliona kvadratnih kilometara. Anomaliju je otkrio holandski geofizičar Feliks Andris Vening Mejnes 1948. godine tokom gravitacionog istraživanja sa broda i od tada je ona ostala je misterija.

- To je daleko najveći niski nivo u geoidu i nije objašnjen kako treba - istakla je Gouš.

Da bi pronašli potencijalni odgovor, Gouš i njene kolege koristile su kompjuterske modele da vrate sat 140 miliona godina unazad kako bi sagledali širu sliku, geološki.

- Imamo neke informacije i donekle znamo kako je Zemlja tada izgledala. Kontinenti i okeani bili su na veoma različitim mestima, a struktura gustine je takođe bila veoma drugačija - rekla je ona.

Od te početne tačke, tim je napravio 19 simulacija do danas, rekreirajući pomeranje tektonskih ploča i ponašanje magme, ili rastopljene stene, unutar omotača, debelog sloja unutrašnjosti Zemlje koji leži između jezgra i kore. U šest scenarija formirao se geoidni niz sličan onom u Indijskom okeanu.

Faktor razlikovanja u svih šest ovih modela bilo je prisustvo pluma magme oko niskog geoida, za koje se veruje da su zajedno sa strukturom omotača jezgra Zemlje u blizini odgovorne za formiranje „gravitacione rupe“, objasnila je Gouš.

Same plume su nastali nestankom drevnog okeana dok se indijska kopnena masa spuštala i na kraju sudarila sa Azijom pre desetina miliona godina, rekao je Goš.

- Indija je bila na sasvim drugom mestu pre 140 miliona godina, a postojao je okean između indijske ploče i Azije. Indija je počela da se kreće na sever i kako je to učinila, okean je nestao i jaz sa Azijom se zatvorio - objasnila je ona. Kako se okeanska ploča spuštala unutar omotača, mogla je da podstakne formiranje pluma, približavajući materijal male gustine Zemljinoj površini.

Budućnost geoida

Niski geoid nastao je pre oko 20 miliona godina, prema proračunu tima. Teško je reći da li će ikada nestati ili se pomeriti.

- To sve zavisi od toga kako se kreću ove masovne anomalije na Zemlji. To može trajati veoma dugo. Ali takođe može se desiti da će pomeranje ploče delovati tako da nestane - za nekoliko stotina miliona godina - rekla je Gouš.

Hju Dejvis, profesor u Školi za nauku o Zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu Kardif u Velikoj Britaniji, rekao je da je istraživanje „svakako zanimljivo i ima zanimljive hipoteze, koje bi trebalo da podstaknu dalji rad na ovoj temi“.

Doktor Alesandro Forte, profesor geologije na Univerzitetu Floride u Gejnsvilu, koji takođe nije bio uključen u studiju, veruje da postoji dobar razlog da se sprovedu kompjuterske simulacije kako bi se utvrdilo poreklo geoida u Indijskom okeanu i da je ova studija poboljšanje u odnosu na ranije. Prethodna istraživanja su samo simulirala spuštanje hladnog materijala preko plašta, umesto da su uključivala i vruće plume plašta.

Međutim, Forte je rekao da je pronašao nekoliko nedostataka u izvođenju studije.

- Najveći problem sa strategijom modeliranja koju su usvojili autori jeste to što ona ne uspeva da u potpunosti reprodukuje moćnu dinamičku plumu plašta koja je izbila pre 65 miliona godina ispod današnje lokacije ostrva Reinion. Erupcija tokova lave koja je u to vreme pokrila polovinu indijskog potkontinenta, stvarajući poznate Dekanske zamke, jednu od najvećih vulkanskih karakteristika na Zemlji, dugo se pripisuje moćnoj plumi plašta koja je potpuno odsutna u simulaciji modela - rekao je on.

Drugo pitanje, dodao je Forte, jeste razlika između geoida, odnosno oblika površine, predviđenog kompjuterskom simulacijom i stvarnog.

- Ove razlike su posebno uočljive u Tihom okeanu, Africi i Evroaziji. Autori pominju da postoji umerena korelacija, oko 80 odsto između predviđenih i posmatranih geoida, ali ne daju precizniju meru koliko se oni numerički podudaraju (u studiji). Ova neusklađenost sugeriše da možda postoje neki nedostaci u kompjuterskoj simulaciji - kazao je on.

Gouš je rekao da se u simulacijama ne može uzeti u obzir svaki mogući faktor.

- To je zato što ne znamo sa apsolutnom preciznošću kako je Zemlja izgledala u prošlosti. Što se više vraćate u prošlost, manje je poverenja u modele. Ne možemo da uzmemo u obzir svaki mogući scenario i takođe moramo da prihvatimo činjenicu da mogu postojati neka neslaganja u tome kako su se ploče kretale tokom vremena. Ali verujemo da je opšti razlog za ovo nisko stanje sasvim jasan - zaključila je ona.

U nastavku pogldajte prilog o vanzemaljcima:

(Espreso/ 24 sedam)