pomoć životinjama
OVDE SU KUCE NA SIGURNOM: Udruženje iz Zrenjanina pomaže štencima, prizori kidaju dušu, BAČENI SU KAO SMEĆE (FOTO)
Jedna od osnivačica ovog udruženja, Aleksandra Radojčić otkrila je za portal Espreso kako funkcioniše proces zbrinjavanja pasa lutalica, šta se sa njima dešava nakon što se zbrinu, koliko njih trenutno čuvaju i kako mi kao društvo možemo pomoći napuštenim životinjama
Po kiši i ledu, jakoj vrućini i nestabilnim temperaturama, brojne napuštene životinje lutaju ulicama Srbije bez bilo kakve zaštite i pomoći. Njima je potrebno hitno zbrinjavanje kako bi mogle da nastave život u normalnim uslovima, potreban i za njihov pravilan razvitak, ali i zarad bezbednosti građana. Jer briga o životinjama je isto što i briga o ljudima.
Udruženje Ljubitelji životinja i prirode „Zelene šape" iz Zrenjanina od 2017. godine zbrinjava i brine o napuštenim psima i mačkama, čuva ih u posebne prostorije namenjene životinjama i po potrebi ih šalje na adekvatan veterinarski pregled, a kasnije i udomljava kod novih vlasnika.
Jedna od osnivačica ovog udruženja, Aleksandra Radojčić otkrila je za portal Espreso kako funkcioniše proces zbrinjavanja pasa lutalica, šta se sa njima dešava nakon što se zbrinu, koliko njih trenutno čuvaju i kako mi kao društvo možemo pomoći napuštenim životinjama.
"Mi kao udruženje smo specifični jer smo spojili dve stvari: bavimo se zaštitom životinja i zaštitom prirode. Životinje spasavamo iz raznoraznih situacija. Vadimo ih iz kontejnera, pronalazimo ih pored njiva, pored puta i ulica. U većini slučajeva štitimo, pomažemo i udomljavamo napuštene pse. Spasavamo i pse i mačke, te jadne životinje su izbačene napolje, kao smeće. Desi se ponekada da pronađemo i vlasničkog psa koji je zalutao, pa putem čipa pronađemo njegovog vlasnika", kaže Aleksandra Radojčić.
Pronađeni psi koji imaju povrede ili bilo kakav zdravstveni problem, odmah se šalju kod veterinara na pregled. Ukoliko se pak radi, o psima koji su u relativno dobrom zdravstvenom stanju, a izgladneli su, odmah se vode i zbrinjavaju u prostorije koje su date na raspolaganju "Zelenim šapama".
"Proces udomljavanja pasa zavisi od slučaja do slučaja. Postoje slučajevi koji zahtevaju hitnu veterinarsku negu. Takve pse odmah nosimo veterinarima, koji potom vrše procenu stanja, daju im potrebne terapije, a ponekada, ako je potrebno zbog njihovog lečenja, oni se zadržavaju i po nedelju dana. One druge pse koji su u relativno dobrom zdravstvenom stanju, ali su mršavi i izgladneli, njih ne vodimo direktno veterinaru, ali im obezbeđujemo adekvatnu hranu dok se ne oporave", priča ona.
Ipak, udruženje bije bitku već šest godina da obezbedi adekvatnu količinu hrane zbrinutim štencima. Kako Aleksandra kaže, hrane ima, ali je nema dovoljno. Pored toga, udruženje nema svoj privatni azil, već imaju prostorije date na korišćenje u kojima trenutno čuvaju 130 pasa.
"Mi kao udruženje nemamo naše prostorije za čuvanje, životinje se mahom čuvaju po našim, privatnim kućama, pored toga imamo i nekoliko dvorišta koja dobijamo na korićenje i tu ih obilazimo svakoga dana. Imamo dosta životinja o kojima brinemo, ali imamo problema sa nedovoljnom hranom. Najbolje su granule, konzerve i salame, ali je to čist luksuz. Mi dnevno potrošimo oko pedeset kilograma hrane da bismo nahranili sve životinje. Zbog toga smo u Zrenjaninu pokrenuli akciju i pozvali smo sve restorane, pekare i mesare, kao i pojedince da ostatke hrane ne bacaju, već da nam ih doniraju. Mi takođe svakog dana kuvamo i oko četrdeset litara kuvane hrane za životinje. Tako da naši volonteri posećuju restorane i uzimaju ostatke, a onda potom biramo koje ćemo od tih ostataka skuvati. Na taj način se dovijamo vezano za hranu", objašnjava Aleksandra.
Proces udomljavanja pasa je sledeći: Kada se neka osoba zainteresuje za određeno štene, najpre se radi procena u kakvim će uslovima ono živeti i obitavati. Ukoliko se utvrdi da zainteresovano lice raspolaže svim potrebnim uslovima za jednog psa, zaključuje se ugovor o odgovornom vlasništvu i čipuje se pas.
"Najbitnije je pre svega da pas bude u potpunosti izlečen i spreman za udomljavanje. Pre svakog udomljavanja, mi radimo procenu, jer postoje psi koji se ne slažu sa mačkama, postoje i oni psi koji su begunci, a neki su i malo stidljiviji, dok su neki agresivniji i na taj način znamo karakter svakog psa koga čuvamo. Proces je sledeći. Nama se jave ljudi i izjave želju da udome takvog i takvog psa. Mi suzimo izbor i preporučimo određenog psa i onda ispitamo u kakvim bi uslovima pas živeo i gde bi ga oni držali. Ako je sve to povoljno za psa, potpisuje se ugovor o odgovornom vlasništvu i pas se obavezno čipuje na novog vlasnika. Naravno, ugovor predviđa da nije dopušteno držati psa na lancu i zabranjeno je korišćenje šok ogrlica", kaže Aleksandra Radojčić i dodaje:
"Redovno nam se javljaju udomitelji i čak nakon nekoliko godina ostajemo u kontaktu sa njima. Dešava se da se recimo deset ljudi javi da udomi jednog istog psa, ali potom odustanu jer ne pristaju na uslove. Ne sviđa im se da pas bude sterilisan, ne žele da ga čipuju, ne žele da zaključe ugovor sa nama i tu se naši interesi razilaze. Za sada nismo imali problema sa udomiteljima, jedino, što nam se nešto "najgore" do sada desilo jeste da nam vrate psa koga su udomili jer prema njihovim rečima, on se nije prilagodio. Konkretnih slučaja zlostavljanja pasa još nismo imali".
Pored humanitarnih akcija spasavanja napuštenih životinja, Udruženje Ljubitelji životinja i prirode „Zelene šape", bavi se i pošumljavanjem i zaštitom životne sredine, kao i reciklažom sirovina.
"Pored ove akcije, bavimo se i reciklažom, imamo naš mali reciklažni centar, a to je u suštini dvorište koje smo dobili na korišćenje. Budući da u Zrenjaninu ne postoje kante za reciklažu, svako može da nam dođe i donese ambalažu, to može biti staklo, karton, aluminijum i ostali materijal. Voloneri razvrstavaju te sirovine, a kada se prikupi dovoljna količina, nakon što firma za reciklažu sa kojom imamo saradnju, to odnese, dobijamo određenu novčanu nadoknadu", priča Aleksandra.
Do sada su "Zelene šape" učestvovale u brojnim akcijama pošumljavanja šuma, parkova i reka, kao i čišćenja zelenih površina od nataloženog smeća.
"Trebamo da spomenemo, da naše udruženje organizuje i akcije pošumljavanja i akcije čišćenja smeća. Tako, da možemo da se pohvalimo brojnim akcijama pošumljavanja koja smo imali. Akcije radimo svake godine tokom proleća i jeseni. Dosta pošumljavanja smo radili uz obalu reke Tamiš. Vezali smo životinje i prirodu u jednu priču. " zaključuje Aleksandra Radojčić.
Bonus video:
(Espreso)