ALEKSA NIJE PLATIO POREZ NA STAN, PA PROŠAO KAO BOS PO TRNJU: Evo kako da izbegnete taj SCENARIO, rok se PRIBLIŽAVA

Svako ko u Srbiji ima nepokretnu imovinu, ima obavezu da plaća porez na imovinu u jasno predviđenim rokovima. U suprotnom se naplaćuje kazna i zatezna kamata, pa se čak i putem prinudne naplate skida od plate. Upravo u takvoj situaciji našao se Aleksa Anđelković, koji nije platio porez za stan. Pošto je tu obavezu odlagao na kraju je ostao skoro bez cele plate.

Rok za uplatu obaveze za treći kvartal godišnjeg poreza na imovinu za ovu godinu je 14. avgust. To je datum koji svi vlasnici nepokretne imovine treba da zapamte, jer kada ovaj dan prođe, počeće da se računa zatezna kamata.

U slučaju da se dug ne plati duže vreme, Poreska uprava može da pokrene prekršajni postupak, a dugovanje takođe može da naplati od plate – i to bez saglasnosti dužnika. Upravo to se desilo sagovorniku portala Nova.rs.

Aleksa Anđelković je početkom 2021. godine kupio svoj stan i tada nije ni pretpostavio da bi ona mogla da ga dovede do ivice bankrota jednog meseca.

“Krajem prošle godine, stiglo mi je rešenje da treba da platim porez na imovinu, a iznos duga je bio oko 50.000 dinara. To se nagomilalo”, priča naš sagovornik.

Međutim, on nije imao dovoljno novca u tom trenutku.

“Tada mi je 50.000 dinara bilo mnogo, s obzirom na to da sam ja stan kupio na kredit sa promenljivom kamatnom stopom, pa mi rate stalno rastu. I bez tog poreza, moji troškovi su bili previsoki i jednostavno nisam mogao da platim”, iskren je Anđelković.

On dalje ističe da nije očekivao da se desi nešto alarmantno. Međutim, prevario se.

“Proletos mi je na kućnu adresu stigla plava koverta. Shvatio sam da će mi Poreska uprava skinuti platu i odatle naplatiti moj dug. To u koverti je bilo samo obaveštenje, dakle niko me nije pitao ništa, već sam jednostavno obavešten da će na taj način moj poreski dug biti namiren”, objašnjava on.

Međutim, tu nije bio kraj. Naime, iznos koji je skinut sa računa našeg sagovornika nije bio 50.000 dinara. Morao je da plati više.

“Platio sam ukupno oko 60.000 dinara, dakle 10.000 više. To je zatezna kamata. Dok sam ja čekao i odbijao da platim porez jer nisam imao 50.000 dinara, meni se kamata obračunavala svakog dana”, zaključuje Anđelković.

Kako izbeći problem?

Ipak, naš sagovornik je ovakav scenario mogao da izbegne. Jednostavno, što duže poreseki obveznik čeka, njegov dug se uvećava. Ključni datumi su 14. februar, maj, avgust i novembar – u kalendaru ih treba obojiti crvenim flomasterom.

Dakle, porez na imovinu se plaća kvartalno, takoreći na četiri rate.

Treba imati u vidu i da zatezna kamata uopšte nije mala.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, preciznije član 75, jasno definiše visinu zatezne kamate. Ona je jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije koja se uvećava za 10 odsto. Kako je referentna kamatna stopa trenutno 6,5 odsto, tako zatezna kamata iznosi čak 16,5 procenata.

Pored visoke kamate – i kazna

Osim zatezne kamate, poreski dužnici mogu da budu i prekršajno kažnjeni za neplaćanje svojih obaveza, ali je, prema rečima poreskog savetnika Đerđa Papa, to u Srbiji retkost.

„Poreska uprava može da pokrene prekršajni postupak protiv građana koji ne uplate porez na vreme. Međutim, u praksi se nije mnogo dešavalo da to toga dođe, bar koliko ja znam”, rekao je on za portal Nova.rs.

Ipak, ukoliko Poreska uprava pokrene prekršajni postupak, dužnik može da bude kažnjen, pa će morati da plati 50 odsto utvrđenog poreza, ali ne manje od 5.000 dinara.

Građani koji iz bilo kog razloga pokušaju da izbegnu plaćanje poreza na imovinu su u još jednom riziku. Naime, za svaki kvartal za koji preskoče plaćanje, mogu da budu kažnjeni sa 50.000 dinara.

Dakle, oni poreski obveznici koji nisu namirili svoje obaveze, plaćanje poreza sa zateznom kamatom jednostavno ne mogu da izbegnu.

Iako je zakonom definisana i mogućnost zastarevanja duga u roku od pet godina, u pitanju je relativna zastarelost. U praksi, to znači da se zastarevanje prekida svakom radnjom Poreske uprave protiv dužnika, tako da rok zastarevanja počinje ponovo da teče ispočetka.

Apsolutna zastarelost stupa na snagu tek deset godina nakon što istekne rok za plaćanje.

Inače, građani u svakom trenutku mogu da provere svoja poreska dugovanja, elektronskim putem, preko Jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske administracije, koji je onlajn dostupan od 2019. godine.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Dunja Marić)