pravoslavlje
SVEŠTENIK OTKRIO DA LI VRADŽBINE MOGU DA VAS IZLEČE: Ovo su posledice BAJANJA NAD IKONAMA
Oni koji izvode ovakve rituale često to rade pod velom pravoslavlja, evo šta kaže Crkva o tome
Verovanje u lečenje bajanjem ni u današnje vreme nije izumrlo u Srbiji, ali ni u Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori ili Makedoniji. Taj nekonvencijalni vid medicine koja je deo naše kulture i tradicije još iz prastarih paganskih vremena posebno je uzeo maha u ruralnim krajevima, ali ga u istoj meri praktikuju i oni iz urbanih sredina.
Oni koji izvode ovakve rituale često to rade pod velom pravoslavlja ubeđujući "pacijente" da će im jedna bajalica nad ikonom tog i tog sveca izlečiti kurje oči, išijas, migrenu, ali i teže bolesti (naravno, nakon nekoliko seansi).
Crkva sve glasnije poziva vernike da ne padaju u iskušenje i da ne čine zlo pred Bogom i pred sobom. Međutim, čovek koji je u bolovima ili nevolji pokušaće da se uhvati i za najtanju slamku i zato ga ne treba osuđivati.
Duhovnik manastira Lešje, baćuška Jovan, možda je na najbolji način opisao kako sujeverje ulazi u društvo i šta mu ćini. Njegov odgovor jednom zabrinutom verniku na pitanje "kako prepoznati bajače i njihove bajalice?" prenosimo u celosti:
"Pomaže Bog! Ako uzmemo u obzir da ko pristupa molitvi nemarno biva proklet - ako ne prestane s tim i na taj način, onda na ovo pitanje nije teško odgovoriti.
Ljudi savremenog doba budući da nisu većina upoznali duh Pravoslavlja bivaju u startu zaraženi i ubrzo i savladani duhom Sujeverja koji ima hiljadu maski, a pokaže svoje pravo lice najčešće tek kad bude kasno. Veoma bolna činjenica je da je neko na potpuno pogrešnom putu, gotovo u lavirintu iz koga treba izaći. Dakle, slepi slučaj, tako to nazivaju sveti Oci.
Ikone su maska za takozvane iscelitelje novog doba i to po kućama svojim i ne slute da su sveti Oci i glave gubili u očuvanju ikonopoštovanja i kako nam valja sa njima postupati. O bajanju preko ikona je sramno i strašno govoriti da će im one (ikone) biti sudije šta su nadri lekari i iscelitelji pred njima govorili, kakve reči upotrebili.
Na žalost biva i takvih koji se u svojoj samoobmani osmeljuju da čitaju iz Trebnika molitve sveštenika koje jedino može da čita sveštenik pred Bogom i ljudima.
Đakon ne može čitati te molitve iako pripada kliru crkvenom i važan je u službi, a pazite čovek običan čita i naplaćuje usluge. Nije li to drskost pred Bogom?!
Simptomi takvih molitava ili bajanja "svoje vrste reči izmišljenih su" vražija zluradost koja napušta čoveka, on par dana biva oslobođen ili neko vreme da bi ga sledeći put kad se vrati ubedio za sva vremena da mu je pomoglo i opet ispočetka, ali sad sve snažnije i jače biva. U kući sve gore i gore. Zašto?!
Jednostavno, pomoći u suštini i nema. Ne dolazi odozgo nego odozdo iz Tame. Ikone su samo maska. Problem su i ti koji čitaju i bajaju, jer nisu smeli to da čine, pa im Bog ne pomaže iako se oni ikonama izjšnjavaju da to čine u ime Boga i svetaca. A pacijenti ne bivaju trajno izlečeni, jer nečista sila mrzi čoveka i nema strpljenja da mnogo čeka, več ga laže i krade mu dušu. Onaj koji baje kaže: "To je dobro, vidiš, malo pomoglo, dolazi češće i biće ti bolje".
Da ih neko pita: "A šta vi tu tražite jadnici? Jeste li se tu Krstili i dali obećanje da ćete do kraja života služiti Bogu u Crkvi?"
Najćčešće upotrebljavane molitve su Vračevske, ali ne i Vračarske i molitve sedam svetih mladića za nesanicu i lične reči koje nemaju veze sa Crkvom, više narodne umotvorine koje se rimuju vešto oblikovane da pažnju neznalice privuku. Da ne govorimo o molitvi kad nalože da se zemlja sa groba rastvori u vodi i pije, to će da te otključa da imaš sreću u životu i ljubavi.
Da rezimiramo, najčešće i skoro uvek idu kod vračara, magova, bioenergetičara, gatara što u dlan gledaju i proriču sudbinu ljudi koji ne poste sredu i petak, ne mole se ujutru i uveče iz pravoslavnog molitvenika i nemaju duhovnika u svojoj crkvi ili obližnjem manastiru.
Nažalost, pojave se na pričest, iskoriste gužvu i nemarnost sveštenoslužitelja i ljudi ih zapamte da su bili po kad-kad u crkvi i kažu da on ima dar Božiji...
A da li je tako, reko bih da nije i ne može nikad biti!", završava baćuška Jovan svoje izlaganje.
(Espreso/Srbija danas)