SVE SE DEŠAVA IZ TRI GLAVNA RAZLOGA: Zašto se raspadaju brakovi u Srbiji? Sve crnja statistika iz godine u godinu!

Brak je institucija i to važi za mnoge parove u Srbiji. Ima mnogo divnih zajednica koje traju više od 40 godina, a neki zajedno proslave i zlatnu svadbu.

U vremenu naših baka i deka, razvod je bio misaona imenica i bruka za celu familiju.

Negde se ustalilo mišljenje da su brakovi ranije opstajali duže jer je žena trpela i sve radila za dobrobit porodice i da se to promenilo onda kada su se žene izborile za svoja prava.

Mi smo razgovarali sa bračnim terapeutom Milanom Rajić, koja nam je kroz par odgovora ulila nadu da su bračni problemi sa kojima se pojedini parovi susreću itekako rešivi.

Zašto se parovi najčešće javljaju?

- Razlozi zbog kojih se parovi javljaju na partnersko savetovanje i psihoterapiju su zaista raznoliki. Najćešće su to teškoće povezane sa razvojnim krizama (npr.rođenje deteta i adaptacija na nove uloge), problemi u komunikaciji, konflikti, prevara, odnosi sa porodicama porekla, kao i nezadovoljstvo podelom posla u domaćinstvu.

Da li vam se čini da se brakovi brzo završavaju i šta doprinosi tome?

- Pa, statistika nam govori da se razvod dešava u proseku nakon 13 godina braka. Brak je postao prilično krhka institucija samim tim što danas ima zaista različite forme i što je razvod postao potpuno opravdana opcija. Ubrzan tempo života, odnosno nedostatak vremena da se bavimo svojim bliskim odnosima, nažalost dodatno doprinose spremnosti parova da odustanu kada stvari krenu niz brdo.

Koliko je pandemija uticala na to i da li još uvek sve te razloge možemo ipak da pripisujemo njoj?

- Kada govorimo o razvodima, statistika i nije na strani ove pretpostavke. Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče o tome da je 2021. i 2022.godine zabeleženi broj razvoda u Srbiji nešto manji, nego recimo 2019. godine, odnosno pre pandemije. Pandemija, u svom prvom talasu, kada smo bili u karantinu, zasigurno jeste uticala da se neki parovi raziđu, jer je postojao zahtev za adaptacijom na novonastalu krizu, kako na individualnom nivou tako i na nivou para.

- S druge strane za neke parove je pandemija predstavljala priliku za razvoj bliskosti, nekih novih zajedničkih navika itd. Danas mislim da ne možemo da govorimo o tako direktnim efektima pandemije na funkcionisanje parova.

- Međutim, ne možemo zanemariti indirektan uticaj koji pandemija još uvek ima. Čini mi se da je online komunikacija, koja je dobila primat tokom pandemije, u velikoj meri promenila kvalitet naših odnosa sa drugim ljudima. Definitivno su ljudi više okrenuti sami sebi, manje je druženja u onom pravom smislu negovanja bliskih odnosa. Mislim da se ti efekti na nivou para prepoznaju kroz manje zajedničkih aktivnosti i aktivnosti sa drugim ljudima, a više pasivnog provođenja slobodnog vremena kod kuće, za ekranima.

Koliki su krivci u svemu tome društvene mreže?

- Rekla bih da u nekim slučajevima mogu biti. Istraživanja pokazuju da su parovi koji ne koriste društvene mreže srećniji nego parovi koji ih koriste. Društvene mreže mogu biti odličan način da ostanemo povezani sa drugim ljudima. S druge strane, kada su u pitanju parovi, one mogu biti uzrok nezadovoljstva, konflikta, ljubomore ili čak prevare. Klijenti često govore o tome da im društvene mreže „pojedu“ zajedničko vreme. Takođe, društvene mreže, iako nisu uvek realna slika stvarnosti, mogu da budu izvor nezadovoljstva i frustracije ako predstavljaju konstantan podsetnik na to šta drugi imaju, a mi nemamo. Savršena putovanja, savršena hrana, savršena lica, pa onda i savršene ljubavi.

Koje osobine preovlađuju kod onih parova čiji se brakovi završe i pre nego što počnu?

- Ja duboko verujem da većina parova može uspešno da funkcioniše ako postoji dobra baza u kontekstu otvorene i jasne komunikacije po svim relevantnim pitanjima za funkcionisanje para. Često se desi da parovi koji dođu na psihoterapiju, upravo tu prvi put razgovaraju o nekim važnim temama kao što su na primer očekivanja koja imaju jedno od drugog. Kada ne postoji otvorena komunikacija, mnogo toga se pretpostavlja (šta on/ona misli, šta oseća, zašto to radi itd.) i otvara se ogroman prostor za nesporazume, konflikte i nezadovoljstvo. Mislim da odsustvo otvorene, jasne i direktne komunikacije, uz nespremnost da se na odnosu radi (tj. uverenje da odnos može da funkcioniše bez ulaganja truda) i naravno neko veliko neslaganje po pitanju npr. životnih vrednosti, nažalost može da bude formula za završetak braka, zaključila je Milana za naš portal.

Stručnjaci imaju podeljena mišljenja, a evo i kako ih ostali objašnjavaju.

- Brakovi propadaju iz tri glavna razloga. Jedan je novac, drugi je nasilje i treći je prevara, odnosno neverstva. To će vam reći svaki sudija ili osoba koja radi u centru za socijalni rad. Ljudi neće da se obavezuju. Hoće da žive slobodno. To je sad kapitalistički trend - da se bude individua, da se bude narcisoidan, da budeš ti u centru pažnje, a brak podrazumeva da malo odstupiš od sebe, da se potčiniš nekom drugome, detetu, a ljudi to jednostavno neće - rekao je Marko Braković, psihoterapeut za Kurir.

Za razliku od sudske prakse, statistika je ohrabrujuća.

- Rast broja zaključenih brakova 2022. u odnosu na 2021. govori nam da je ipak mlado stanovništvo u zemlji. To je dobar pokazatelj i u narednom periodu očekujemo da će se broj brakova održati na nivou od 32-35.000 - izjavila je Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku za Kurir.

Ovo su zvanični podaci sa sajta Republičkog zavoda za statistiku, osveženi u julu ove godine.

U 2022. godini u Republici Srbiji zaključen je 32 821 brak, što predstavlja porast od 0,2% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, 26 911 zaključenih prvih brakova pokazuje porast od 2,3% u odnosu na 2021. godinu. Broj zaključenih brakova na 1 000 stanovnika iznosi 4,9. Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje iznosi 34,1 godinu, a za neveste 31,1 godinu.

Najzastupljeniji su etnički homogeni brakovi, odnosno brakovi koje su zaključili supružnici iste nacionalnosti – 28 692 (87,4%). Isti stepen obrazovanja supružnika svojstven je najvećem broju zaključenih brakova – 22 532 (68,7%), a kada posmatramo ekonomsku aktivnost mladoženje i neveste, u 24 526 zaključenih brakova (74,7%) oba supružnika su ekonomski aktivna lica. Najveći broj brakova zaključen je između državljana Republike Srbije, i to 30 041 (91,5%).

Osnovni podaci o razvedenim brakovima

U Republici Srbiji u 2022. godini razvedeno je 9 813 brakova, odnosno za 0,2% više u odnosu na prethodnu godinu. Broj razvedenih brakova na 1 000 stanovnika iznosi 1,5. Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,1 godina, a za žene 41,5 godina.

Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom – 5 151 (52,5%). U ukupnom broju razvedenih brakova s decom, najčešći su razvedeni brakovi s jednim detetom – 2 683 (52,1%). Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena ženi, i to u 3 495 razvedenih brakova (67,9%). Prosečno trajanje razvedenog braka u 2022. godini iznosi 13,8 godina.

(Espreso)