ŠTEDEO STIPENDIJU DA BI POKRENUO PRIVATNI BIZNIS: Stefan (17) iz Vrbasa nas je naučio LEKCIJU o VOLJI i SNOVIMA!

Sedamnaestogodišnji Stefan Bojko svoju borbu sa epilepsijom pretvorio je u priču čija je tema snaga volje i upornost. Ovaj mladi Vrbašanin dokazao je da su uz posvećenost i podršku porodice sve prepreke premostive. Svakodnevno se suočava sa izazovima koje epilepsija nosi sa sobom, ali ne odustaje od svojih ciljeva.

Naučio nas je da invaliditet ne treba da definiše nečiju sudbinu, već da svako može ostvariti svoje snove.

Nakon završene Srednje škole "Dr Milan Petrović" u Novom Sadu sam je sebi obezbedio posao. Tokom trogodišnjeg školovanja stekao je diplomu knjigovesca, a poneo je i titulu đaka generacije.

Štedeći novac od đačke stipendije, kupio je mašinu za dubinsko pranje tepiha i nameštaja i tako započeo privatan biznis.

Ostvariti svoje snove nije bilo lako, naročito u sredini koja ne pruža dovoljnu podršku osobama sa poteškoćama u razvoju. Ipak, zahvaljujući neverovatnim naporima svojih roditelja Stefan je uspeo da postane simbol istrajnosti i inspiracije.

- Stefan je redovno išao u vrtić, ali bio mi je uvek blizu jer sam ja vaspitač. Krenuo je u redovnu školu čak i malo ranije jer je januarsko dete. Nismo mu odlagali školu, tada je to bilo malo teže nego danas. U osnovnoj školi je pokazao prve poteškoće u učenju, odrađena mu je interesorna komisija I savladavanje programa po IOP-u. Naišao je na veliku ljubav i podršku drugara i učiteljice i veoma se lepo socijalizovao. U početku je, naravno, bilo poteškoća ali uz par saveta stručnjaka i zalaganjem učiteljice, one su prevaziđene. Više razrede osnovne škole pohađao je u novoj školi, u specijalnom odeljenju. Tu nije imao mnogo društva, ali je stekao osnovno znanje i tu smo imali divne nastavnike i savršenu razrednu, ističe Stefanova mama Danijela u razgovoru za Espreso i dodaje da su mnogo razmišljali kada je došlo vreme za upis u srednju školu:

- Mnogo istraživanja i odluka. Imali smo sreću da unapred posetimo novosadsku školu sa domom "Milan Petrović" pre svih poteškoća koje je izazvala korona, videvši dom i školu odluka je pala. Poštujući Stefanovu ljubav prema crtanju, zajedno sa timom škole, odabrali smo mu smer pomoćnik knjigovesca. Naredne tri godine proveo je u toj školi i domu, naravno sa prekidima, tj. online školovanju koje je izazvala korona. Diplomirao je bez ikakvih pauza ove godine kao đak generacije. U gradu Vrbasu je podrška deci i mladima sa poteškoćama veoma siromašna. Deca tokom školovanja nemaju podršku asistenata i pratilaca, ne postoje produženi boravci kao ni dnevni boravak gde bi se deca družila a roditelji imali predah, ne postoji mesto gde deca mogu dobiti dodatnu podršku kroz radionice i tretmane stručnih lica. Zapošljavanje lica sa invaliditetom je ustvari sleganje ramenima. Stefan nema razvijen pojam o novcu, to je samo nešto što zna da treba u životu. Stipendiju je dobio kao deo socijalne podrške osetljivih grupa i kao uvek odličan đak. Kako nama taj novac nije bio preko potreban, ostavljali smo ga na računu u vidu neke štednje koju smo planirani da iskoristimo za Stefanovu budućnost koju sistem baš nije obećavao. Tako je po želji i Stefanovim trenutnim planovima kupljen profi usisivač, navela je Danijela.

Stefan je oduvek bio veoma pedantan i čist. Rado je brinuo o higijeni porodičnog automobila i iz razgovora saznavao kako se ona profesionalno održava.

- Nakon škole je izjavio da ne želi da se bavi ovim što su ga učili, govorio je da je to dosadno i da bi voleo da čisti automobile. Iz te priče proizašao je i nastavak o čišćenju nameštaja, kaže Stefanova mama za Espreso.

A doći do tog dela priče u njegovom životu nije bilo ni malo lako. Kao majka deteta sa epilepsijom, svakodnevnica je od Danijele zahtevala lavovsku borbu.

- Date detetu lek i njega prođe temperatura, kod Stefana ne. potrebno je satima ga umotavati u vlažne čaršave, dok on drhti pod strašnom groznicom za koju se nadate da neće preći u napad, ne daj Bože u status, nema spavanja celu noć. Želite se prošetati, a već imate još jedno dete, šta ako se desi napad... Stalno nošenje rektiole dijazepama koja mora stojati u hladnom, u šetnji, na bazenu, na putovanju… Potreban logoped, psihomotorni edukator, defektolog, podrške u gradu nema, novaca nema, mama je nezaposlena, otac slabo zarađuje, priča Danijela i dodaje da je izuzetno teško bilo pobediti Stefanov strah od lekara, zatvaranje u sebe i zaostajanje u razvoju:

- Pomoć koju sam mu ja u jednom momentu pružila je smanjivanje belog mantila na minimum, obučavala sam samu sebe i pronalazila načine kako da mu olakšam učenje. Nisam se stidela i gurala sam ga u društvo, objašnjavala sam njegovu ličnost, naučila da mu dam vremena da dođe u doba kad njemu odgovara da nešto novo nauči, da sazri. Tako je naučio i da pliva i bicikl da vozi, sve u svoje vreme. Strah je imao samo od polaska u školu, za sve ostalo smo se unapred pripremali vodeći ga na nepoznata mesta i razgovarajući o tome, jer njegov glavni strah je ustvari bio strah od nepoznatog. Ništa ne krijemo od njega.

Stafan je svoj prvi napad imao već sa sedam meseci, a napadi se bili učestali sve do njegove pete godine.

- Napadi su bili izazvani raznim infekcijama i bili su u febrilnosti, terapija lekovima nije u potpunosti smirivala napade. Nakon pete godine dobija napad van febrilnosti i tada mu je dijagnozirana epilepsija za koju nisu znali zbog čega nastaje ali tada mu se uvodi novi lek i napadi postaju kontrolisani. Jedno vreme sumnjalo se i na težak epileptični sindrom Dravetov sindrom, poremećaj u jednom genu. Zbog nemogućnosti genetskog testiranja, poremećaj nikada nije ustanovljen a Stefan, ako je u spektru tog sindroma, ima najblaži oblik. Pokušaji ostavljanja lekova bili su u njegovoj sedmoj, dvanaestoj i šesnaestoj godini i napadi su se uvek vraćali, ističe Stefanova hrabra mama.

Sada je otvoreno novo poglavlje u njihovom životu i Stefan je na svoju inicijativu zakoračio u svet odraslih.

Kada je kupio profesionalni usisivač počeo je da vežba po kući kako bi što pre počeo sa radom. Uvideo je i velike mogućnosti koje društvene mreže danas otvaraju, pa ni povratne reakcije Vrbašana nisu izostale.

- Stefan je u mesecu julu vežbao po našoj kući i kući mojih roditelja, zatim je navalio da napravim reklamu kako bi posao počeo. Najlakše je bilo to uraditi putem mreže pa sam ja to uradila umesto njega jer on mreže ne koristi. Usledilo je veliko sviđanje statusa u grupi Vrbašanke i podela. Kao i vi, mnogi su bili oduševljeni njegovim entuzijazmom. Naravno morali smo da se prilagodimo situaciji. Stefan ne može na razne adrese sam da prenese potreban alat, tako da je tu moj vid pomoći kao i neki deo pomoći oko čišćenja, a kako ja radim, naše usluge dajemo samo u popodnevnom delu dana. Za sada poziva imamo i ja se nadam da to nije samo kratkotrajni talas zainteresovanosti. Mušterije su zadovoljne, kaže Danije za naš portal i dodaje da su prijatelji i rodbina pružili podršku i podelili njihovu objavu kako bi je videlo što više ljudi.

Javili su im se mnogi humani ljudi koji su želeli da daju Stefanu vetar u leđa i motivaciju da nastavi tim putem.

- Moj cilj je da ljudi znaju da postoje mladi sa invaliditetom koji žele da rade, a ne samo da sede kod kuće dok im život prolazi, da osvestim građane da ako su u mogućnosti daju šansu i takvim osobama. Nazvali su ljudi humani odmah. Ne samo zato što im je trebala takva usluga, već da njega ohrabre i motivišu. Kontaktirala me je žena koja ima udruženje u Bečeju, pozvala nas je na druženje i zajedničko delovanje. Ponudio se čovek koji se bavi higijenom da mu donira tečnost i uputi par saveta. I nije stvar u novcu, naravno neće raditi volonterski, ali više mi je važno da ispuni vreme radom i da ga ljudi poznaju, navodi Danijela.

"Naš uspeh je u tome što smo uvideli koliko treba verovati"

Danijela ističe da je Srefanov uspeh plod njegove želje i velike podrške porodice, a ponosna je i na činjenicu da su se zajedno suočavali sa svakim izazovom.

- Pre svega ponosna sam na njegovu samostalnost, zatim na dobrotu, a nakon toga i na njegove uspehe. Njegovi crteži, za koje je dobio posebnu diploma u osmom, još uvek krase tu školu, prenose mi poznanici koji tamo školuju decu. Promenili su pravilo srednje škole da đak generacije mora da bude neko ko je tamo išao i u osnovnu, radi njega jer je zaslužio, bio je prijatelj i podrška drugoj deci u domu. Ponosna sam na sebe jer sam uspela da savladam strah i dozvolim svom sinu da otkriva svoje mogućnosti i gradi svoje sposobnosti. Bilo je veoma teško osloboditi se strepnje od napada dok je na ulici u nepoznatom, da li će se naći neko da mu pomogne…Kao i osloboditi se misli da mu je uvek potrebna pomoć, da on ne može sam. Ponosna sam i na moje dve nešto mlađe ćerke Kristinu i Vesnu koje su mu davale podršku i isto tako verovale u njega. Naš uspeh je u tome što smo uvideli koliko treba verovati i davati podršku samo tamo gde je potrebna i tamo gde je željena, kaže za kraj razgovora za Espreso Danijela Bojko.

Stefanu želimo da, kao i do sada, hrabro nastavi da prevazilazi sve prepreke i da svoju porodicu svaki danom čini sve ponosnijom.

Ako živite u Vrbasu i ako vam treba usluga dubinskog pranja garnitura, kreveta, fotelja, dušeka, naddušeka, tepiha i velikih plišanih igračaka možete pozvati Stefana na broj 063 1317 624.

Bonus video:

(Espreso)