VELIKA TRAGEDIJA NAŠEG PEVAČA: Nakon SMRTI SESTRIĆA uradio je OVO, veoma POTRESNO

U takmičenju „Nikad nije kasno“ Dejan Drašković iz Herceg Novog plenio je harizmom i osmehom, a samo njegovi najbliži znali su da se iza njegovog nasmejanog lica krije neverovatna bol i žal zbog gubitka najdražeg člana.

O razlozima zbog kojih je u takmičenju ćutao o porodičnoj tragediji po prvi put govorio je za Grand.

- Mnogi takmičari imaju tužnu priču i u razgovoru sa njima sam saznao za te priče, tako su i oni saznali za moju.

Tokom takmičenja nisam hteo da se moja tužna priča eksploatiše i da se o njoj govori, jer sam hteo da se predstavim onakvim kakav jesam. Ja sam vedar čovek, cela moja porodica je vedra i ne bi mogli kroz tu tragediju da prođemo i da se oporavimo da nismo puni duha. Sad kad se sve to završilo (prim.aut. takmičenje), nekako mi je milije što o tome nisam govorio, jer na kraju krajeva ta tragedija je samo moja i moje porodice – započinje razgovor za Grand takmičar koji je ipak smogao snage i govorio o teškoj sudbini dečka koji je do poslednjeg dana živeo sa njegovim ćerkama i suprugom.

S knedlom u grlu Dejan je progovorio o trenutku kada je za njegovu porodicu sve stalo. Jedan običan dan na moru pretvorio se u večnu tugu. Taj dan kada je 11-godišnji Strahinja skočio u vodu sa broda i više nije izronio, a sve to je gledao njegov ujak, pevač koji je u takmičenju ostao upamćen po neverovatnom osmehu, a koji nije mogao da mu pomogne. Iako je to najviše na svetu želeo.

Tetovaža sa dečakovim likom krasi ujakova nedra. Kaže, tako mu je bliži.

- Kada je Strahinja stradao ja sam istetovirao njegov lik na grudima, na srcu. To je njegovo mesto, ono na kom zaslužuje da bude, u mom srcu. Pamtiću ga dok sam živ. Praktično od kad je stradao ja živim život kako bi on voleo da ga živim, radim stvari koje volim, živim svaki dan kao da je poslednji. Živim i za sebe i za njega – ističe Drašković.

Bonus video:

(Espreso/Grand)