REKLI SU JOJ DA NEĆE MOĆI IMATI DECU A ONDA JE NA ULTRAZVUKU UGLEDALA NEŠTO ŠOKANTNO: Usledio je scenario iz HORORA

Nakon saobraćajne nesreće Šantal i Rob Emeri, bračni par iz Dorseta, bili su ubeđeni da neće moći da imaju decu. Šantal je dijagnostikovana paraplegija i bila je veoma iznenađena kada je nakon nesreće saznala da je zatrudnela i to prirodnim putem. Međutim, supružnike su potom sačekali još veći šokovi.

Iznenađenje na porođaju

- Moj muž Rob i ja smo se gledali u potpunoj neverici. Trojke! Šta? To je smešno, ne bih mogla da budem trudna sa tri bebe. Rob se okrenuo ginekologu i rekao: „Danas je 10. april, a ne prvi april – ne šali se.“ Ali on je odgovorio: „Nikad se ne šalim sa trojkama.“ Čak i jedna beba bi bila šok. Bio sam paraplegičar nakon saobraćajne nesreće i moje povrede kičme koje su mi promenile život značile su da nisam imao osećaj od struka naniže. Doktori su mi rekli da neću moći da imam decu - govori Šantal u ispovesti za Miror.

Objašnjavajući dalje, objasnila je kako se sudbina poigrla sa njima.

- Rob i ja smo bili zapanjeni kada sam prirodno zatrudnela sa našim prvim detetom Skarlet. Ali trojke? Vau! Kako su vesti počele da stižu, osećali smo se nervozno ali i uzbuđeno. Onda sam se jednog jutra, kada sam imala 26 nedelja trudnoće, probudila osećajući se iscrpljeno. Rob je bio na poslu, i dok sam otišla da se istuširam, doživela sam šok. Skidajući se, video sam bebu u donjem vešu. Samo što nije izgledao kao beba. Više kao ptica ili mače. Bio je čudne boje i tako sićušan. Bila sam prestravljena i nisam znala šta da radim. Rekla sam Skarlet, koja je tada imala tri godine, da probudi mog trinaestogodišnjeg pastorka: „Idi probudi Džoša i reci mu da dođe brzo. Treba mi da mi pomogne. Došla je beba." - započinje neverovatnu priču ova hrabra majka.

Deca su odmah pozvala Hitnu pomoć i njenog muža, a svog oca.

- Rob se vratio kući za pet minuta. Brzo smo otišli u bolnicu i bebe su odmah prebačene na intenzivnu negu. Međutim, mene je još boleo stomak. Kada me je lekar pregledao bukvalno je "izletela" četvrta beba i zaista je bilo zastrašujuće - kaže Šantal.

Skarlet je stajala ispred kupatila sa izrazom užasa na licu. Dok je Džoš pokušavao da pomogne sa prvom bebom i druga beba je izašla i kliznula po podu kupatila.

- Džoš je viknuo: „Još jedna beba visi naopačke o pupčanu vrpcu. Šta da radim? Ne želim da budem doktor.” Ali pokušao je da mi pomogne i pozvao hitnu pomoć i nazvao Roba i moje roditelje. „Tata, bebe su ovde“, rekao je, panično. Rob je stigao kući za pet minuta. Prvo što je video bila je Skarlet, širom otvorenih očiju od zaprepašćenja, kako stoji pored ćebadi i peškira. „Mama ima bebe“, rekla je. Svi smo požurili u bolnicu gde su bebe prebačene na neonatalnu intenzivnu negu. Ali bilo je još toga. Želudac me je stvarno bolovao. Dok me je lekar pregledao, "izletela" je četvrta beba. Četiri bebe? Šta za ime Boga je? Nismo imali pojma. Ali nismo imali vremena da obradimo vesti. Sve četiri bebe su se borile za život - a još nisu imale ni imena. Odlučili smo da bebi koja je prva stigla damo ime Gabrijel. Imao je 1.060 grama. Bredli je imao 825 g, Danijel 805 g, a Harvi 1100 g.

Nažalost bebe su bile u životnoj opasnosti.

- Sve četiri bebe su se borile za svoje živote. Srce mi se kida kada ih se setim na aparatima, cevima i kablovima i sve su imale krvarenja u mozgu. Osećala sam se toliko bespomoćno i sve što sam mogla da uradim jeste da čekam. Međutim, najmanji, kojeg smo kasnije nazvali Bredli, nije preživeo - kaže Šantal kroz suze.

Kako ova majka objašnjava, najteža stvar u životu bila je kada je morala da sahrani dete. Komemoracija mališana Bredlija slomila joj je srce ali nije imala vremena da tuguje jer su je kod kuće čekala ostala deca o kojima je moral ada brine. - Srce mi se steglo kada sam videla kako su u inkubatorima. Svi su imali krvarenje u mozgu, a koža im je bila toliko krhka da ih nismo mogli ni dodirnuti. Osećao sam se tako bespomoćno i svaki dan je bio zastrašujući, nismo imali pojma šta će se dogoditi. Sve što smo mogli da uradimo je da slavimo svaki dan kada su prošli. Ali kada je Bredli imao samo 16 dana, dobili smo telefonski poziv da dođemo pravo u bolnicu. Kada smo stigli, doktori su radili CPR. Rob ih je molio da nastave da pokušavaju, ali nije bilo koristi. Organizovanje Bredlijeve kremacije bila je najteža stvar koju smo ikada uradili. Ali nismo imali vremena da tugujemo jer smo imali tri ratnika u bolnici i stariju decu kod kuće - slomljena od bola govorila je Šantal za Miror.

Bolest je pokucala na vrata

Trojica dečaka su uspela da prežive, a dobili su imena Harvi, Danijel i Gabrijel. Međutim, kako je vreme prolazilo shvatili su da nešto nije u redu.

- Kako je vreme prolazilo, primetili smo da sa njima nešto nije u redu, jer nisu sedeli, a nisu se ni razvijali normalno. Počeli smo da tražimo pomoć stručnjaka i tada su nam se srušili svi snovi, jer su sva trojica dečaka sa dve i po godine dobila dijagnozu cerebralne paralize. Nisam mogla da dođem sebi i razmišljala sam šta ćemo da radimo sa toliko invalidskih kolica, jer sam i sama invalid - rekla je Šantal vidno uznemirena.

Shvatili su da moraju da budu hrabri i suoče se sa ovim životnim izazovima. Prihvatili su sudbinu i trudili se da se raduju svakom novom danu. - Obećali smo jedno drugom da ćemo uzeti jedan po jedan dan i da ćemo biti zahvalni za svaki trenutak koji smo imali sa njima. Naša tri dečaka su bili naši heroji. Svaki dan bih im govorila: „Nastavite da se borite. Možete uspeti." I jesu. Harvi je prvi došao kući nakon tri meseca u bolnici, a za njim Gabrijel dve nedelje kasnije. Daniel je ukupno proveo 171 dan u bolnici, imao je hidrocefalus (tečnost na mozgu) i bila mu je potrebna operacija i kiseonik 24/7. Bilo je neverovatno imati ih sve kod kuće za njihov prvi Božić. Ali kako je vreme prolazilo počeli smo da primećujemo da se ne razvijaju kao ostala deca. Nisu sedeli ili se razvijali „normalno“. Počeli smo da viđamo specijaliste koji su pominjali kašnjenje u razvoju. Mislili smo da to znači da će ih na kraju sustići. Bio je veliki šok kada je, u dobi od dve i po, sva tri dečaka dobila dijagnozu duboke cerebralne paralize. Osećala sam sam se kao da sam pogođena u stomak. Moj svet se srušio. Zar nismo dovoljno prošli? Kako bismo se nosili sa četiri invalidska kolica? Ali odlučila sam da više nikada ne razmišljam na taj način. Ne mogu da promenim prošlost, ali mogu da biram našu budućnost. Momci sada imaju osam godina i idu u specijalnu školu u blizini naše kuće i potrebna im je stalna nega. Neverbalni su, ne mogu da hodaju ili da se hrane sami i nalaze se u pelenama. Naši dani su planirani sa vojničkom preciznošću i uključuju kasne noći, rano jutro i puno kafe. Može potrajati dva sata da se dečaci spreme za školu. Ali Rob i ja smo sjajan tim. Pomažemo i podržavamo jedni druge - objašnjava Šantal.

Kao velika inspiracija roditeljima koji su se našli u sličnoj situaciji, ona govori sa kakvim su se sve situacijama suočili.

- Trojke su veoma srećne, dečaci koji već rade više nego što je iko mislio da je moguće. Vole kupanje, plivanje. Naši ciljevi u budućnosti su da sami mogu da jedu, piju i peru zube. Ako su oni srećni, onda smo i mi srećni. Danijel voli da se igra automobilima, zavesama i svojim padobranom i ima najneverovatniji zarazni smeh. On je tako drzak. Harvi voli knjige, muziku i kuvanje u kuhinji. Gabrijel je veliki mek koji voli maženje - posebno sa Skarlet, koja sada ima 10 godina. Skarlet ima divnu vezu sa svom braćom i pomaže nam da se brinemo o njima. Pokazuje negovateljima gde se drže lekovi i gde su njihove omiljene igračke. I ona sedi sa dečacima dok se Rob tušira. Ali ona ima posebno poseban odnos sa Gabrijelom. Ona ga smiruje na način koji niko drugi ne može - ponosno govori majka dečaka.

SNAŽNA PORODIČNA VEZA

- Skarlet je više puta spasila Harvijev život. Ponekad će nas noću probuditi govoreći: „Mama, tata, dođite brzo. Harvi ima napad." Njena soba je odvojena od njegove i ona duboko spava, ali nekako samo oseti kada on ima napad. Kada hitna pomoć stigne, ona će sesti sa Gabrijelom i Danijelom i uveriti se da su u redu. Neverovatno je misliti da je pomogla da spase živote svoje braće kada su se rodili i da to još uvek čini sada. Ona je fenomenalna -zaključila je ova ponosna majka u svojoj ispovesti.

(Espreso/Republika.rs)