MLADI DOBIJAJU ZNANJE, NOVAC I "HLEB U RUKE": Espreso otkriva sve o modelu DUALNOG OBRAZOVANJA u Srbiji!

Model dualnog obrazovanja u Srbiji se primenjuje 10 godina, a kroz njega je prošlo oko 13.000 učenika.

Kroz ovaj vid učenja, teorijsko znanje se dobija u školi dok se praktične veštine stiču kod poslodavca. Rezultat toga je brži pronalazak posla nakon srednje škole i veća konkurentnost na tržištu rada.

Sa početna tri profila, model je narastao na sadašnja 73 od kojih je najveći broj iz oblasti elektrotehnike i mašinstva.

Na taj način stvorena je tzv. win-win situacija jer se za ove profile školuje najveći broj đaka a i privreda iskazuje najveću potrebu za njima.

O tome kakvo je interesovanje mladih u Srbiji za ovaj model obrazovanja i da li ono prati trendove na tržištu rada, razgovarali smo sa Mirjanom Kovačević, rokovodiocem Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktorkom Poslovne akademije PKS.

Kako navodi naša sagovornica, dualno obrazovanje je učenje na dva mesta – u školi i u realnom radnom okruženju, odnosno kompanijama. Kod nas se dualni model realizuje i u srednjem i u visokom obrazovanju.

- Prvi koraci u razvoju dualnog modela obrazovanja na nivou srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji učinjeni su 2013. godine i u periodu do 2016. godine već se oko 400 učenika školovalo za jedan od tri obrazovna profila (industrijski mehaničar, bravar-zavarivač i električar) u 16 srednjih škola i uz podršku 40 kompanija. U narednim godinama, broj učenika, škola i kompanija uključenih u sistem dualnog obrazovanja konstantno je rastao, tako da je do sada ovaj model obrazovanja obuhvatio oko 13.000 učenika. Učenje kroz rad u realnom radnom okruženju omogućuje 850 kompanija koje sarađuju sa 165 srednjih stručnih škola. Za realizaciju po dualnom modelu do sada su prilagođena 73 obrazovna profila (30 trogodišnjih i 43 četvorogodišnjih), koja pokrivaju sve privredne sektore, ističe Mirjana Kovačević za Espreso i dodaje da je u novembru 2017. godine usvojen Zakon o dualnom obrazovanju (na nivou srednjeg obrazovanja) i definisana su prava, obaveze i odgovornosti svih učesnika i utvrđene određene specifičnosti ovog modela u našoj zemlji.

- Iskustva u implementaciji dualnog modela na nivou srednjeg obrazovanja su pomogla da se isti model implementira i na nivou visokog obrazovanja. U skladu sa tim, Zakon o dualnom modelu studija na visokom obrazovanju donet je 2019. godine i omogućio je da visokoškolske ustanove zaključuju ugovore sa poslodavcima koji obezbeđuju mesta za izvođenje učenja kroz rad za studente. Do sada je 11 visokoškolskih ustanova krenulo sa realizacijom dualnog modela studija, akreditovano je 40 studijskih programa (relevantnih za tekstilnu, mašinsku, prehrambenu industriju, ugostiteljstvo i dr.), a 99 kompanija učestvuje u realizaciji dualnog modela studija. Uvođenje dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Republike Srbije, na zahtev privrede, inicirala je Privredna komora Srbije, kako bi školovanje kadrova odgovaralo potrebama privrede i kako bi se istovremeno smanjila nezaposlenost mladih, što dovodi do takozvane win-win situacije.

Šta se nudi mladima?

Ohrabrujuća činjenica je da interesovanje poslodavaca za sistem obrazovanja, koji đacima nudi učenje kroz rad, raste. Uprkos Četvrtoj industrijskoj revoluciji, zanatlije su i dalje na ceni te mnogi poslodavci nude dobre uslove kako bi privukli i zadržali radnike.

Dualno obrazovanje osluškuje potrebe tržišta, pa učenici mogu da biraju između 72 obrazovna profila.

- Dualni model obrazovanja na nivou srednjeg obrazovanja u saradnji sa poslodavcima realizuju srednje stručne škole. Tokom nedavno završenog upisa u srednje škole, učenici su mogli da se opredele za neki od 72 obrazovna profila po dualnom modelu obrazovanja (u međuvremenu je razvijen još jedan), koji su svrstani u 10 različitih područja rada: Mašinstvo i obrada metala, Elektrotehnika, Saobraćaj, Geodezija i građevinarstvo, Tekstilstvo i kožarstvo, Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, Šumarstvo i obrada drveta, Trgovina, ugostiteljstvo i turizam, Hemija, nemetali i grafičarstvo, kao i Kultura, umetnost i javno informisanje. Dualne obrazovne profile budući srednjoškolci mogu da izaberu u nekoj od srednjih stručnih škola koje su verifikovane za školovanje obrazovnih profila iz pomenutih područja rada. Očekuje se porast broja obrazovnih profila za realizaciju po dualnom modelu u skladu sa potrebama privrede, koja inicijativu za razvoj novih obrazovnih profila podnosi Privrednoj komori Srbije. Kada je reč o dualnim studijama, ovaj model je primenljiv na osnovnim i master strukovnim i akademskim studijama, a izuzetak su društveno-humanističke nauke i medicinske nauke. Neki od do sada razvijenih studijskih programa i modula su: pejzažna arhitektura, informacione tehnologije, odevno inženjerstvo i dizajn, savremene računarske tehnologije, komunikacione tehnologije, industrijsko inženjerstvo, drumski saobraćaj, građevinsko inženjerstvo, poslovni informacioni sistemi, inženjerstvo nameštaja i enterijera, poštansko-logistički sistemi, menadžment tehnologije hrane i gastronomije, prehrambena tehnologija, menadžment biznisa i logistike i drugi, navodi Mirjana Kovačević za naš portal.

Dualno obrazovanje je prisutno u ponudi škola u gradovima i opštinama gde poslodavci iskažu potrebu i mogućnost za prijem učenika na učenje kroz rad, jer se dualno obrazovanje isključivo uvodi na zahtev privrede.

- Uključivanje u dualno obrazovanje je dobrovoljno i namenjeno je onim poslodavcima koji u tome vide sistemski način da dugoročno reše problem nedostatka kompetentnih kadrova kroz sopstveno investiranje u obrazovanje. U uslovima nedostatka kvalifikovane radne snage za obavljanje određenih proizvodnih zanimanja, relevantnih za izvozno orijentisane grane industrije, još uvek velike nezaposlenosti mladih (naročito sa srednjim nivoom obrazovanja), velikim udelom mladih koji niti rade, niti se školuju, sistemom stručnog obrazovanja koji ne prati potrebe tržišta rada u potpunosti, kao i velikog odliva kadrova, privrednim subjektima nije lako da drže korak sa zahtevima četvrte industrijske revolucije i da budu konkurentni na međunarodnom tržištu. Upravo dualno obrazovanje ima za ciljeve obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada, doprinos jačanju konkurentnosti privrede Srbije, kao i omogućavanje zapošljavanja po završenom obrazovanju, navodi Mirjana Kovačević za Espreso.

Benefiti i za učenike i za poslodavce

Za razliku od klasičnog školovanja, ovaj model učenicima obezbeđuje praktičnu nastavu koja se realizuje kod poslodavaca u obimu od najviše 25% od ukupnog broja časova stručnih predmeta.

- U dualnom modelu obrazovanja učenje kroz rad iznosi od 20% do 80% ukupnog broja časova stručnih predmeta. Poslednje izmene Zakona o dualnom obrazovanju, koje bi uskoro trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri, utvrđuju minimum broja časova učenja kroz rad na nivou od 60% ukupnog broja časova stručnih predmeta za trogodišnje obrazovne profile, odnosno 40% za četvorogodišnje obrazovne profile. Ključna razlika je, dakle, fond časova koje učenik može provoditi kod poslodavca. U dualnom obrazovanju učenik ima više mogućnosti da se upozna sa realnim radnim okruženjem, kao i da se u modernom radnom okruženju upozna sa poslovnim procesima jedne kompanije, ali i ojača veštinu timskog duha koja je veoma važna u pravljenju prvih profesionalnih koraka nakon završetka školovanja. U klasičnom modelu školovanja, veća grupa učenika, nekada i celo odeljenje, posećuje kompaniju radi upoznavanja sa realnim radnim okruženjem. U dualnom obrazovanju, jedan instruktor (zaposleni u kompaniji koji prenosi znanje učeniku, a prethodno je prošao pedagoško-didaktičku obuku koju organizuje PKS) može da radi sa najviše 5 učenika. Pored toga, učenik dobija naknadu za svaki provedeni sat u kompaniji, što znači da razvija osećaj samostalnosti i nezavisnosti već tokom prvih dana srednjoškolskog obrazovanja. Kada su u pitanju dualne studije, odnos u obimu časova aktivne nastave koja se izvodi na visokoškolskoj ustanovi i učenja kroz rad kod poslodavca utvrđuje se u skladu sa studijskim programom, s tim da aktivna nastava mora da bude zastupljena najmanje sa 450 časova godišnje prosečno na nivou celog studijskog programa, a učenje kroz rad sa najmanje 450 sati godišnje prosečno na nivou celog studijskog programa, kaže naša sagovornica.

Očekuje se da dualni model studija doprinese razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije često nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove, prvenstveno zbog nedostatka odgovarajućeg kadra – a tu studenti dualnog modela mogu biti spona koja bi kompanijama ukazala na savremena dostignuća, i podstakla saradnju univerziteta i kompanija na realizaciji naučno-istraživačkih projekata.

- Formiranjem mreže poslodavaca na visokoškolskoj ustanovi, praktično se formira lokalna ili regionalna mreža kompanija koje se kroz realizaciju dualnog modela međusobno upoznaju, umrežavaju i počinju da razgovaraju o međusobnoj saradnji što može da doprinese regionalnom razvoju, naglašava sagovornica.

Benefiti dualnog obrazovanja i za poslodavce su višestruki.

Kako ističe sagovornica, poslodavci koji imaju učenike u dualnom obrazovanju neće imati potrebu da prilikom zapošljavanja novih radnika izdvajaju znatna sredstva za njihovu dodatnu obuku organizovanje dodatnih obuka ovih radnika, jer buduće zaposlene mogu odabrati među učenicima koji su učenjem kroz rad u njihovim objektima već stekli potrebna stručna znanja i veštine.

- Na taj način se smanjuju troškovi selekcije novih kadrova i skraćuje vreme uvođenja u posao novog radnika. Takođe, aktivnijim angažovanjem poslodavaca u izradi opisa poslova kao prvih koraka u pripremi novih standarda kvalifikacija, daju se inputi da se nastavni planovi i programi usklađuju sa poslovno-tehnološkim procesima i generalno se proces obrazovanja stavlja u funkciju rasta i razvoja privrede. Što se tiče mladih, tj. učenika, prednosti koje im donosi dualno obrazovanje su brzo i lako uklapanje u posao po završetku školovanja, kao i više opcija u razvoju karijere – ili da rade odmah ili da nastave školovanje, često i uz podršku tih istih kompanija u kojima su učili kroz rad. Iz godine u godinu, zainteresovanost mladih za stručno obrazovanje raste, što pokazuju podaci o upisu i opredeljenje za stručno obrazovanje. Tradicionalno, 2/3 svršenih osnovaca pri upisu srednje škole bira srednju stručnu školu. Tako se i ove godine oko 45 hiljada učenika (od oko 67000 koliko ih je polagalo završni ispit ove godine) opredelilo za neki od profila koji nudi srednje stručno obrazovanje, nezavisno od toga da li će realizacija biti po klasičnom ili dualnom modelu. Od toga, nešto malo više od 12 hiljada učenika se opredelilo za profile iz oblasti mašinstva i elektrotehnike, dok je više od 5,5 hiljada budućih srednjoškolaca izabralo neki profil iz oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, ističe Mirjana Kovačević.

50% učenika nakon školovanja dobilo posao u struci

Sagovornica kaže da su se benefiti dualnog obrazovanja višestruko pokazali u praksi, a nešto malo više od 3.000 učenika je već završilo dualno obrazovanje.

- Istraživanja na odabranom uzorku su pokazala da se oko 50% ovih učenika po završetku svog obrazovanja zaposlilo u struci i da je oko 25% njih ostalo da radi upravo u kompanijama u kojima je i realizovalo učenje kroz rad. Učenici ističu da su se brzo socijalizovali, tj. privikli na industrijsku kulturu, da su stekli radne navike i samopouzdanje, da su bili u mogućnosti da i sami predlažu neka poboljšanja i izmene u proizvodnom procesu I da je dobro to što su starije kolege ozbiljno uvažavale njihove predloge. Boravkom u realnom radnom okruženju naučili su se odgovornosti i timskom radu i shvatili da se zbog njihovog nezalaganja ili lošeg rada mogu ugroziti drugi članovi kolektiva. Ovi učenici znaju da im dualno obrazovanje povećava mogućnost zaposlenja po završetku škole – u struci pre svega, u toj kompaniji kojoj je realizovano učenje kroz rad, ali i mogućnost pokretanja sopstvenog posla, navodi sagovornica.

Bitno je istaći i da se međusobni odnos škole i poslodavca uređuje Ugovorom o dualnom obrazovanju, a međusobni odnos poslodavca i učenika, odnosno roditelja ili drugog zakonskog zastupnika učenika se uređuje Ugovorom o učenju kroz rad.

Takođe, stimulativno je i to što učenik ima obezbeđene naknade za prevoz, hranu, 70% minimalne cene rada po satu, kao i druge benefite.

- Zakon o dualnom obrazovanju propisuje obavezne elemente ovih ugovora, a ostale, dodatne, ugovorne strane samostalno uređuju. U dualnom obrazovanju u Srbiji učenik ne radi, već uči kroz rad, što znači da se na njega ne primenjuje Zakon o radu već zakoni i sva ostala pravna regulativa iz oblasti obrazovanja. Učenik se najpre upisuje u školu, a potom biva raspoređen kod poslodavca. Kada završi svoje obrazovanje, učenik nema obavezu da se zaposli kod poslodavca kod kojeg je učio kroz rad, ali ni poslodavac nema obavezu da zaposli učenika. Obaveze učenika prema poslodavcu su da se pridržava svih pravila i procedura rada, koje mu obezbeđuju ne samo kvalitetno učenje, već i bezbednost i zaštitu zdravlja na radu. Što se tiče kompanija, njihove obaveze prema školi sa kojom su zaključili ugovor o dualnom obrazovanju da odškoluju generaciju učenika za koju su dali izjavu o spremnosti za realizaciju učenja korz rad. Prema učenicima, njihove obaveze su da im obezbede sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu; naknadu stvarnih troškova prevoza od škole do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad, najviše u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, odnosno ukoliko nije na drugi način obezbeđen; naknadu troškova ishrane u skladu sa opštim aktom poslodavca; osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca, ukoliko nije na drugi način obezbeđeno i novčanu naknadu za učenje kroz rad - minimalna novčana naknada iznosi 70% minimalne cene rada po satu. Škola je odgovorna i za deo plana i programa nastave i učenja koji se realizuje u školi i za deo koji se realizuje kod poslodavca, ističe Mirjana Kovačević.

Kriterijumi za upis učenika u program dualnog obrazovanja

U dokumentu koji se zove Konkurs za upis učenika u prvi razred srednje škole, navodi naša sagovornica, nalazi se spisak svih srednjih škola i obrazovnih profila koji se nude po dualnom modelu, kao i ostale važne informacije koje se tiču uslova upisa.

- Ono što je važno istaći jeste da se sama procedura upisa za dualne obrazovne profile ne razlikuje od upisa za srednje škole u kojima se nastava realizuje po klasičnom modelu. Najveći broj tih profila traži od učenika da imaju određene predispozicije da bi mogli lako savladati gradivo, kako u školi tako i u kompaniji. Negde je potrebna precizna ruka, negde oštro oko, negde sigurnost i smirenost u radu. Mladi koji imaju praktičnog, zanatskog talenta, mogu kroz ovaj model obrazovanja da ga razviju i istovremeno i steknu kvalifikaciju. Pre samog upisa u srednju školu, učenika očekuje polaganje završnog ispita u osnovnoj školi. Nakon što učenik/ca bude rangiran na konačnoj rang listi, on/ona pristupa popunjavanju liste želja, u kojoj može navesti najviše 20 škola, naravno prema definisanim prioritetima. U zavisnosti od ukupno broja poena, učenik/ca biva raspoređen/a u jednu od srednjih škola za koju se opredelio/la. Nakon upisa, škole realizuju proces raspoređivanja učenika, čime započinje realizacija dualnog obrazovanja, ističe sagovornica.

Kompanije u Srbiji prepoznale značaj dualnog obrazovanja Rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike kaže da su kompanije prepoznale ovakav način školovanja, s obzirom na činjenicu da je do sada preko 850 kompanija uključeno u realizaciju dualnog modela obrazovanja na nivou srednjeg obrazovanja, a najnoviji podaci govore o tome da će se sistemu dualnog obrazovanja priključiti i 100 novih kompanija od naredne školske godine.

- Mada su se velike kompanije, posebno strane, koje imaju iskustva sa dualnim obrazovanjem u zemljama iz kojih dolaze, među prvima uključile u pilot projekte razvoja dualnog obrazovanja i značajno nam pomogle i u kreiranju regulatornog okvira, dualno obrazovanje na nivou srednjeg obrazovanja u Srbiji danas nose mala i srednja preduzeća, koja imaju i najveću potrebu za kvalitetno obrazovanim kadrovima sa razvijenim veštinama. Prema analizi koju smo uradili prošle godine, oko 90 odsto kompanija uključenih u dualno su mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici (gotovo 60 odsto su najmnogobrojnija mala i srednja preduzeća). Velikih je oko 10,5 odsto. U isto vreme, primetno je interesovanje stranih investitora za ovaj model obrazovanja u situacijama kada razmatraju odluku o tome da svoje poslovne operacije obavljaju u Srbiji, navodi sagovornica.

Zagarantovan posao u Nemačkoj

Osim na domaćem tržištu rada, učenici dobijaju veću šansu da se nakon školovanja odmah zaposle u nemačkim kompanijama. Sagovornica nam je otkrila koji profili su najviše traženi u inostranstvu.

- Nemačka je jedan od inostranih partnera sa kojim smo sarađivali od početka uvođenja dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja i koja je razvoj ovog modela podržala i ekspertski i finansijski. U okviru implementiranih projekata, Nemačka je fokus stavila na jačanje srednjih stručnih škola i njihove saradnje sa kompanijama u pravcu uvodjenja dualnog modela obrazovanja. Prvi ''dualni'' obrazovni profili su razvijeni uz nemačku podršku. tj. u okviru projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, koji je realizovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u periodu od 2013 do 2019 godine. Reč je o profilima bravar-zavarivač, električar, industrijski mehaničar, mehaničar motornih vozila, modni krojač i elektromonter mreža i postrojenja koji su tradicionalno najtraženiji od strane privrede i najatraktivniji za učenike, pa se za njih školuje skoro 50% ukupnog broja učenika koji su se opredelili za dualni model obrazovanja. U dualno obrazovanje u Srbiji je trenutno uključeno 40 kompanija sa većinskim nemačkim kapitalom. Takođe, Nemačka projektom Regionalni Čelendž Fond podstiče unapređivanje stručnog obrazovanja na nivou srednjeg, visokog i obrazovanja odraslih u pravcu veće primene dualnog modela obrazovanja, povećanje zapošljivosti u regionu Zapadnog Balkana i posticanje regionalnog ekonomskog razvoja, napominje sagovornica.

Najveće interesovanje za mašinstvo i obradu metala, ali i tekstilstvo se vraća "u igru"

Konkursom za upis učenika u srednje škole za školsku 2023/24. godinu odobreno je nešto manje od 3700 mesta za učenje kroz rad (od 4200 obezbeđenih od strane privrede), a nakon prva dva upisna kruga nešto više od 3000 učenika je popunilo ova mesta. - U odnosu na ukupan broj odobrenih mesta za upis po dualnom modelu obrazovanja, najveći procenat (preko 40%) budućih đaka se opredelio za obrazovne profile iz oblasti mašinstva i obrade metala, a među profilima koji su najviše upisani se ističu bravar-zavarivač, mehaničar motornih vozila, tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašina, kao i operater mašinske obrade rezanjem. Visok procenat upisanih učenika tokom ovih krugova upisa primetan je i u oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma (oko 15%), kao i u području rada elektrotehnika (oko 17%), gde se izdvajaju obrazovni profili poput električara, montera telekomunikacionih mreža, ali i tehničara mehatronike. Pored navedenih, veoma popularan profil je i elektrotehničar informacionih tehnologija o čemu svedoči i praksa koja pokazuje da učenici popune sva raspoloživa mesta za ovaj profil. Takođe, primetno je da učenici ove godine pokazuju zainteresovanost za upis profila iz oblasti tekstilstva , te se dobar deo đaka (nešto preko 10 procenata) opredelio za sticanje praktičnih znanja i veština za profile poput modnog krojača, tehničara modelara odeće i industrijskog krojača, navodi za Espreso Mirjana Kovačević rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja je zaposlenje po završenom učenju kroz rad. Međutim, kako naglašava naša sagovornica, jedan broj učenika u dualnom obrazovanju želi da nastavi školovanje, što sistem obrazovanja omogućuje uz ispunjenje uslova definisanih zakonodavnim okvirom.

- Posebno važno je što i određene visokoškolske ustanove nude mogućnost upisa studijskih programa po dualnom modelu, pa se saradnja sa kompanijom može nastaviti i tokom nastavka školovanja, zaključuje Mirjana Kovačević rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike.

Bonus video:

(Espreso)