DERMATOLOG O ŠTETNOSTI UV ZRAČENJA: Samo OVAKO ćete ZAŠTITI svoju KOŽU od TRAUME i BOLESTI, MLADEŽI prvi STRADAJU

Pre nego što legnete da se sunčate morate znati kako UV zraci utiču na vašu kožu i zdravlje!

Sve je više upozerenja o štetnosti UV zraka, ali i pored njih često zaboravljamo da koristimo kremu za sunčanje, predugo ostajemo na suncu, ne hidriramo se dovoljno, jednostavno rečeno - ugrožavamo svoje zdravlje i kožu. Kako treba postupati u situacijama kada je pojačan indeks zračenja, govorili smo sa dermatologom Predragom Poleksićem.

Prvo pitanje koje se nameće jeste koliko je zaista važno nanositi kremu za sunčanje u letnjem periodu i na koji način ona štiti našu kožu?

- Izrazito je važno, svedoci smo značajnog porasta malignih bolesti kože u poslednjih dvadeset godina. To su melanocitni i nemalnocitni tumori; od melanocitnih tumora melanom je najviše opasan i prisutan, a od nemelanocitnih to su bazocelularni i skvamocelularni karcinomi kože. Zato je jako bitno, da se kao preventiva koriste kreme sa SPF zaštitom i da se izbegava sunčanje u vreme najjačeg inteziteta UV zraka. Te kreme imaju hemijske ili mineralne komponente koje ili odbijaju ili apsorbuju UVA, UVB, UVC, kao i infrared zrake i na taj način štite kožu - ističe dr Poleksić.

Kako se pravilno nanosi krema za sunčanje?

- Kreme sa SPF treba nanositi od devet ujutro sve do šest časova poslepodne i to na svakih 90 min, u zavisnosti od tipa kreme. Obavezno je posle sunčanja koristiti kreme za negu, regeneraciju, rehidratraciju kože. Kreme za sunčanje ne pružaju stoodstotnu zaštitu od sunca, ne oslanjajte se samo na njih - savetuje dermatolog.

Na pitanje da li neki od ovih proizvoda mogu da izazovu alergijske reakcije ili druga neželjena dejstva, naš sagovornik odgovara:

- Kod osetljivih osoba može da se dogodi alergijska reakcija, tako da se za pravilan odabir kreme treba konsultovati dermatolog. Mada, današnje kreme su moderne i retko izazivaju neželjene reakcije.

Koliko je sunčanja koži dovoljno i kakve su posledice ako preteramo

- UV zraci imaju kumulativno dejstvo na kožu, što znači da "ona pamti" tako da višegodišnje ponovljene opekotine mogu proizvesti efelide, tj. kožne fleke, keratoze ili tumore kože, a u svakom slučaju koža brže stari, stanjuje se kolagen i elastin. Ako želite duže da ostanete mladi, ne sunčajte se. Dovoljno je petnaest minuta na suncu da bi se dobila dovoljna količina vitamina D za ceo dan - posebno ističe Predrag.

On takođe apeluje da pacijenti pre i posle letnje sezone provere svoje mladeže samostalno i kod dermatologa, jer su moguće promene, a prevencija je važna.

Dr Poleksić ističe da treba ići kod dermatologa koji se bave dermatoskopijom i eventualno dermatohirurgijom, koji mogu da dijagnostikuju i eventualno uklone nevus (mladež) ako treba, što je upravo njegova praksa.

Bonus video: Dermatolog Lana Ćirković i psiholog Bojana Šlajmer o opasnosti novog bjuti trenda

(Espreso/Telegraf)