RUSKE BOMBE PALE 200 METARA OD GRANICE NATO: Uzbuna u Rumuniji nakon napada dronova na ukrajinske luke na Dunavu!

Rečni lađari iz Rumunije reagovali su iznenađeno, a potom i panično kad su snimili mobilnim telefonima dronove kako se približavaju u zoru.

U početku su to bile male tačkice na nebu sa reskom bukom motora.

- Pustiće ih ovde da eksplodiraju. Pašće pravo u luku - viče zapanjeno jedan od muškaraca sa snimka.

Tada je nekoliko stotina metara dalje bljesnula vatrena lopta praćena zvukom snažne detonacije.

- Hajde ljudi! Tek je počeo rat kod Rumunije - viče jedan od lađara.

Ukrajinska dunavska luka Reni napadnuta je u zoru 24. jula. Rusija je poslala 15 dronova Šehid-136 na lučke objekte. Neki su oboreni od strane ukrajinske protivvazdušne odbrane, a drugi su eksplodirali u luci uništavajući skladišta i silose za ukrajinsko žito. Povređeno je sedam osoba.

U napadu je oštećen i rumunski teretni brod. Napadnuta je i luka Izmajil dalje nizvodno, ali ovaj napad za Ruse nije bio uspešan.

NAJNOVIJI NIVO ESKALACIJE

Rat Rusije protiv Ukrajine nikada se nije toliko približio spoljnoj granici NATO-a kao tog jutra 24. jula. Dunavska luka Reni nalazi se na tromeđi Ukrajina-Rumunija-Republika Moldavija oko 120 kilometara zapadno od ušća Dunava u Crno more.

Od porušenih objekata u luci Reni ima samo 200 metara do sredine reke gde je nacionalna granica Rumunije, a time i NATO. Moldavska dunavska luka Đurđulešti je samo pet kilometara uzvodno, a rumunski grad Galat na Dunavu koji ima 220.000 stanovnika udaljen je desetak kilometara vazdušnom linijom.

Sreća je što dronovi Šehid-136, koji ne spadaju u precizne rakete, nisu pali na teritoriju NATO. Napad na Renu je najnovija eskalacija ruskog bombardovanja koje je počelo pre nedelju dana u crnomorskim lučkim gradovima Odesi i Nikolajevu i to prvenstveno usmerenog na infrastrukturu za izvoz žita iz Ukrajine. Dve ruske rakete su već proletele delom rumunskog vazdušnog prostora. Fragmenti ruske rakete pali su u Moldaviji dok je jedna ruska raketa pala i u poljsku šumu. Ali planirani napad tako blizu spoljne granice NATO i na civilni cilj u oblasti bez značajne vojne infrastrukture novi je kada je u pitanju ruska agresija.

DUNAVSKI PUT KAO ALTERNATIVA

- Vladimir Putin želi da iskoristi sva raspoloživa sredstva da parališe ukrajinski izvoz žitarica i da se istovremeno osveti jer Rusija nije ukinula određene sankcije na primer u bankarskom sektoru - kaže za DV politikolog Armand Gosu iz Bukurešta.

Gosu predaje rusku i sovjetsku istoriju i diplomatiju na Univerzitetu u Bukureštu i jedan je od najboljih stručnjaka za Rusiju i postsovjetski prostor u Rumuniji. Ukrajina je trenutno u velikoj meri zavisna od prihoda od prodaje žitarica i uljarica i do sada je imala tri izvozne rute. Čak i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine najveća količina je izvezena preko Crnog mora iz luka Odesa i Nikolajev zahvaljujući sporazumu sa Rusijom koji je postignut uz međunarodno posredovanje i to pre svega Turske. Drugi deo je od početka rata na svetska tržišta stizao kopnenim putem preko Rumunije, Mađarske, Slovačke i Poljske. Treći izvozni put prolazi kroz deltu Dunava preko ukrajinskih dunavskih luka Reni i Izmajil, takođe preko Crnog mora, ali dela koji pripada rumunskim teritorijalnim vodama. Ukrajina posebno namerava da proširi tu rutu.

PROBLEM SA KAPACITETOM

Luka malog grada Reni na krajnjem jugozapadu Ukrajine, koji ima svega 18.000 stanovnika, veoma je udaljena i teško dostupna kopnom, ali nudi bolji put za plovidb jer i veći teretni brodovi mogu da plove odavde do Crnog mora.

Do dunavske luke Izmajil (70.000 stanovnika), koja se nalazi na severnom kraku delte Dunava, lakše je doći kopnom nego do Renija, ali je ta luka dostupna samo malom broju većih teretnih brodova. Projekat produbljivanja pojedinih deonica Dunava sporo napreduje i godinama je kontroverzno pitanje između Rumunije i Ukrajine.

RAZOTKRITI NATO

U poređenju sa crnomorskim putem iz Odese i Nikolajeva, samo je manji deo ukrajinskog žita mogao da se izveze preko luka na Dunavu. Ako se ova činjenica uzme u obzir, za Rusiju je bombardovanje ovih luka pod znakom pitanja s obzirom na rizik zbog blizine teritorije NATO.

Gosu navodi da je napad mnogo više od pukog sprečavanja izvoza žitarica.

- Putin želi da pokaže da ga nije briga koliko su njegovi napadi blizu teritorije NATO. Čak i više od toga. Putinov cilj je da osramoti NATO i pokaže koliko je NATO neodlučan - navodi stručnjak.

Rumunska javnost je sa užasom i dubokom zabrinutošću reagovala na bombardovanje ukrajinskih dunavskih luka i to ne samo zato što se dogodilo na samoj granici. Delta Dunava je područje gde su stanovnici obe strane blisko povezani istorijski, jezički, kulturno... U lučkom gradu Reni više od polovine stanovnika su etnički Rumuni.

NATO NE ŽELI ESKALACIJU

Za razliku od šire javnosti zvanične reakcije u Rumuniji bile su neobično suzdržane. Rumunski predsednik Klaus Johanis je na Tviteru kratko "najoštrije osudio" ruske napade u blizini Rumunije, a ministarstvo odbrane je samo šturo saopštilo da nema direktnih vojnih pretnji nacionalnoj teritoriji.

NATO se do sada nije ni oglasio.

Savet NATO-Ukrajina se sastaje od početka talasa ruskih napada na Odesu i Nikolajev pre nedelju dana, ali zapadni odbrambeni savez nije ni osudio ni upozorio Rusiju zbog bombardovanja tik uz granicu sa NATO.

Gosu kaže da NATO želi da "izbegne eskalaciju po svaku cenu".

- Elite na Zapadu su sada umorne od rata i više se plaše kolapsa Rusije nego poraza u Ukrajini. Neće biti dugog i zamrznutog sukoba u Ukrajini samo zbog Rusije već zato što Zapad ne isporučuje dovoljno oružja. To je cinična igra - zaključuje Gosu.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/DW/Večernji)