hrabra žena
SPASILA JE TUĐE DETE! DUŠANKI JE SIN UMRO SA 26 GODINA, NJEGOVO SRCE I DALJE KUCA: Još uvek se plaši da ga OSLUŠNE
Ona svoju bol nosi tokom svih godina
"Igor je bio sportista. Nije što je to moj sin, ali zaista je bio divan i drag. Tog dana kada je doživeo moždani udar bio mi je nekako čudan. Baš sam ga pitala, da li ga nešto boli, a on je rekao "Šta bi mene moglo da boli u ovim godinama?" i nastavio sa radom. Tokom noći mu je pozlilo i kasnije smo ga izgubili", počinje priču za "Blic" Dušanka Petronijević, majka mladića koji je imao samo 26 godina kada je preminuo od posledica moždanog udara, a porodica je dala saglasnost da donira srce i oba bubrega.
Kako priča Dušanka, ona svoju bol nosi tokom svih godina, ali kako je i sama imala veze sa zdravstvom zna šta znači kada je neko bolestan, kada neko gubi najmilijeg i šta se dešava sa organima kada odu "u zemlju".
- Moj sin je iznenada doživeo moždani udar i sve se dešavalo tako nekako brzo. Nikada neću zaboraviti kada su mi saopštili šta mu se dogodilo, kada mi je lekar u Beogradu rekao da praktično nema nikakve šanse da preživi, da ga gubimo 99, 9 odsto. Plakala sam, plakali smo svi... Moj unuk, njegov sin Dušan je bio mali, ali svi mi ostali nismo znali za sebe. Rekli su nam da mu pričamo nešto lepo jer nas on čuje, pa smo mu snimali sina telefonom i puštali da on sluša, jer možda nas zaista čuje. Nije komunicirao, ali nadali smo se da nas čuje - priča drhtavim glasom Dušanka, prisećajući se trenutka kada je ostala bez sina.
Imenjak iz Banatskog Karlovca čekao srce
Igor iz Banatskog Karlovca koji je te 2013. godine imao 37 godina, čekao je transplantaciju srca. I dok je njegov imenjak gubio bitku za životom, Igor je razmišljao kako i šta dalje, jer je i njemu život visio o koncu. Neizvesnost, strah...i kod jednih i kod drugih.
- Kada su nam saopštili da smo ga izgubili, pomenuli su prvo meni da on može biti donor i da li smo mi saglasni da se to obavi. To je velika bol za mene jer gubim dete, a s druge strane, znam da će ti organi prestati da rade i istruleti. U prvi mah jesam se složila, ali sam opet rekla da moramo sačekati ostatak naše porodice koji takođe moraju da se izjasne. Sve je to neopisivo bolno, ali bili smo hrabri, i odlučili da pomognemo. Posle kraćeg razgovora rekli smo da može, pa je tako transplantirano srce i oba bubrega - priča majka heroj.
Njegovo srce i dalje kuca
Drhtavim glasom Dušanka objašnjava da je za nju Igor još uvek živ, jer njegovo srce kuca u telu drugog Igora koji ne zaboravlja ove hrabre ljude, te se javlja za praznike.
- Nisam spremna još uvek da ga upoznam, jer bih sigurno uzela slušalice i slušala sve vreme kako radi srce mog Igora. Za mene je on živ. Kad čujem da je Igor koji je dobio organ dobro, shvatim da ako svom detetu nisam mogla da pomognem, pomogla sam nekom drugom. A mi znamo kako je nama, porodici, jer imam i drugog sina, i snaje, i unučiće i mog Dušana, sina Igorovog, koji raste u divno dete a i u dobrog čoveka, onda kažem sebi - dobro je. Moj sin nedostaje, i nedostajaće zauvek. U Petrovcu na Mlavi moj Igor je omiljen, voleo je sport, navijao za Partizan, izradili su ogroman mural i ja tako sednem preko puta i kao da "popričam sa njim". Onog momenta kada budemo spremni da se susretnemo sa Igorom, i da dodirnem i oslušnem srce, onda ćemo verovatno to i uraditi - kaže Dušanka.
Igor koji nosi srce svog imenjaka, kako nam kaže Dušanka, danas posle 10 godina živi normalno, u invalidskoj je penziji, ima hobije i uživa pored svoje porodice. On se njoj uvek zahvaljuje na daru i novoj šansi.
- Tako se desilo, izgubili smo našeg Igora, ali organe je dobilo troje ljudi. Moj unuk je sada porastao i sada već zna šta znači biti donor i šta je učinio njegov tata - završava priču ova hrabra majka.
Šta je moždana smrt i zašto nema povratka
U ovom momentu, oko 2.000 ljudi čeka neki organ dok se suočava sa bolešću, dok birokratija i neinformisanost uporno odlažu šansu za njihov normalan život.
Kako lekari objašnjavaju, kada se proglasi da je pacijent moždano mrtav to znači da njemu, na žalost, nema povratka, ali još neko kratko vreme njegovi organi rade i kao takav može spasiti nekoliko ljudi. Iako mnogi mešaju komu sa moždanom smrću, lekari kažu da postoje jasna pravila, koje je zakon definisao, ali i komisija tako da nema mesta malverzacijama ali ni greškama.
Ipak, teorije zavere su uvek prisutne, što dodatno komplikuje situaciju, a ujedno otežava svima onima put do ozdravljenja, zato je važno svakom članu familije dati jasnu informaciju kako bi mogao da donese pravu odluku.
Transplantacioni program u Srbiji bio na dobrom putu, sada ga treba oživeti
Naime, transplantacioni program u Srbiji do pre epidemije Kovida-19 bio je na dobrom putu, međutim, zbog situacije sa koronom sve je stalo. ovom momentu na neki organ čeka oko 2.000 pacijenata, i to jedno "da" može u potpunosti promeniti njihove živote. Kako objašnjavaju lekari, program je ponovo pokrenut posle skoro dve godine, ali pred nama je sada veliki posao. Potrebna je edukacija i pristup svim informacijama onim ljudima koji iz nekog razloga ne žele da njihov bližnji, kome na žalost nema spasa, donira organe kako bi mogao da produži nečiji život.
(Espreso/Blic)