PREMINUO MIROSLAV LILIĆ: Čovek koji je na TELEVIZIJI celoj Jugoslaviji rekao da je UMRO TITO

Preminuo je televizijski velikan Miroslav Lilić.

Lilić je imao karijeru dugu 43 godine. U penziju je otišao 2009. godine, ali je celo vreme pratio što se događa u televizijskom svetu.

Rođen je u Siveriću 1944., ali je prvi razred osnovne škole završio u Beogradu.

- Moja majka Ljubica bila je iz Širokog Brijega, a otac Mate iz Siverića. Otac je bio ministar rudarstva FNRJ i od 1949. smo stanovali u Skadarskoj 55 kod kafane “Tri šešira”, najrazvikanije beogradske birtije za lumpovanje. Iz tog se doba sećam tri detalja. Jednom kad je vetar jako zapuhnuo i učiteljici podigao haljinu, ja sam pred svima viknuo da joj se vidi kombine. Onda sam na tribini 5. kongresa SFRJ, kao dete partijskog čoveka, pevao: “Peti kongres složno glasa, druga Tita i Đilasa...”, kazao je jednom prilikom za Večernji list.

Najranija sjećanja na djetinjstvo vežu ga za Dalmatinsku zagoru i rodni Siverić, iz kojeg se sroditeljima vrlo brzo odselio u Beograd, gde je njegov otac Mate, inženjer rudarstva, dobio posao.

Naime, Mate Lilić je bio jedan od prvih posleratnih ministara u Titovu režimu, od 1945. do 1948. bio je direktor rudnika u Zagori, a potom je postao ministar rudarstva.

Početkom 1965. godine otišao je u Zagreb, gde se dve godine posle zaposlio na televiziji Zagreb te relativno brzo postao voditelj Dnevnika pa kasnije i glavni urednik.

– Kad sam došao u Zagreb na studij, upisao sam jugoslavensku i svjetsku književnost i dvije godine išle su mi vrlo dobro, a onda sam pao na engleskom i prekinuo fakultet. Idućih dvanaest godina nisam pomišljao vratiti se na fakultet, a kako sam od 1967. radio na TV Zagrebu, mislio sam što će mi studije! Onda je pokojni profesor Kuzmanović, s kojim sam se sprijateljio i koji je radio kao profesor na Filozofskom fakultetu, insistirao zajedno s mojom drugom ženom Pupom da svakako moram završiti fakultet. Pune sam dve godine, svaku noć od 23 do 4 sata učio i na kraju diplomirao – otkrio je tada Lilić koji je kao urednik na Televiziji Zagreb vukao brojne poteze po kojima ga pamte tadašnji zaposleni, ali i publika.

Ipak, karijeru mu je obeležila činjenica da je njemu pripala dužnost da pročita vest o smrti Josipa Broza Tita.

U 15.05h, u zagrebačkom studiju izgovorio je: Umro je drug Tito.

Kako za sebe uvek kaže da je neviđen tremaš, tako je i tada bio, posve opravdano, jako nervozan, toliko da je obukao pogrešnu odeću.

– Cela je ekipa imala pripremljene crne sakoe, crne kravate i bijele košulje. U 17 sati počeo sam se oblačiti, bila je pretpostavka da će u 19 sati biti vest, i ja sam u toj panici, uzbuđenju i strahu obukao sako Vladimira Fučijaša, koji je malo jači od mene. Zatim sam stavio i košulju Gradimira Agbabe, a ostao sam dolje u farmerkama. Zato sam, nakon čitanja vesti, ostao sediti. Da se ne vidi da još imam farmerke na sebi.

Nikada, a to će posvedočiti brojni njegovi prijatelji, nije trčao za uspehom i novcem.

Napravio je zavidnu karijeru, a pritom nikada nije bio karijerista. I upravo zato sve mu je, ističe, nekako sve dolazilo samo od sebe.

Nije se vezivao za novac, ali ga je nekoliko puta, riskirajući i vodeći se isključivo predosećajem, dobro investirao. Otkako je i službeno primio prvu penziju, Miro nikada nije prestao raditi, piše Večernji.

Bonus video:

(Espreso/Večernji)