SAHRANJEN DEČAK KOJI JE STRADAO U NOVOM SADU TOKOM OLUJE: Reči na groblju KIDAJU SRCE, drugari nosili BELE RUŽE

Bele ruže u rukama najmilijih i jecaji prigušeni neizmernim bolom ispratili su u večni san malenog (12) koji je stradao od strujnog udara nakon razorne oluje koja je pogodila Novi Sad proteklog petka. Dečak vedrih očiju i širokog osmeha, kako su ga njegovi najbliži doživljavali, sahranjen je danas u 15 časova na Almaškom groblju u Novom Sadu.

Slomljena porodica, ali i mnogobrojni prijatelji došli su da poslednji put pozdrave dragog dečaka. Njegovi drugari pognutih glava nosili su po jednu belu ružu, a suze koji bi im se omakle otkrivale su veliku zrelost koja ih je iznenada i bez pitanja snašla. Porodica je neutešno stajala kraj belog sanduka, a veliki broj ljudi ispunio je maleno Almaško groblje, poznato kao groblje novosadskih velikana i čuvenih ljudi.

Direktorka škole koju je pohađao održala je govor i u ime svih đaka i nastavnika uputila poslednji pozdrav.

"Volimo te zauvek dečače naš"

- Dragi naš, tokom pet godina koliko si bio sa nama prošli smo razne situacije, ali ovo niko nije mogao da pretpostavi da će se desiti. Nešto je moglo da se ne desi u životu, ali nešto je opet neobjašnjivo, a opet dešava se. Sa nečim možemo da se izborimo, sa nečim da se suočimo. Suočavamo se danas sa tvojim preranim odlaskom. Trebalo je da u septembru započnemo novu školsku godinu... Da nas ponovo nasmeješ svojim nestašlucima i da nas podsetiš koliko je lep tvoj osmeh bio. I baš takvog te pamtimo. Zato je tvoj odlazak jedini nerešiv problem za sve nas. Nema tog koji se protiv toga danas ne buni. Nisi ni zakoračio u život, a već iz njega izlaziš. Mi ćemo te se uvek sećati. Naročito tvojih radosnih očiju, širokog osmeha i tvog trčanja kroz hodnike i naših glasova koji prate tvoje korake i opominju tebe i drugare. Nikada nam te niko ne može oduzeti, jer ti si ljubav, a ljubav je večna. Volimo te zauvek dečače naš. Mirno spavaj i neka te anđeli čuvaju - glasio je jedan deo govora direktorke novosadske škole.

Uz bolne jecaje porodica i prijatelji prilazili su da se oproste od tragično stradalog dečaka. Beli krst i njegova fotografija prizori su koji su svedočili o velikom gubitku koji je zadesio sve Novosađane gubitkom jednog mladog života.

Porodica se bori sa bolom

Slomljeno, ali dostojanstveno, porodica je svog najmilijeg ispratila istovremeno skupljajući snage za one koji ostaju.

Tome svedoče i reči majke Valentine, koja je neposredno posle tragedije svoj bol podelila teškim rečima.

- I dalje sam u šoku. Ne mogu da dođem k sebi. Slomljena sam a u isto vreme moram da budem jaka zbog druge dece. Strašno mi je. Drugog sina smo jedva smirili. Sada je malo bolje a toga se i najviše plašim. Kakve će posledice ostaviti po moju decu gubitak brata? Na sebe i ne mislim - pričala je Valentina, majka poginulog dečaka.

Kako je tada rekla, njen je bio veoma druželjubivo dete te da je koristio svaku priliku da izađe napolje da se igra.

- Trenirao je košarku, voleo je društvo i samo je mislio o tome kako će da ide da se igra a ne da sedi i gleda televiziju. Mi smo ga između ostalog tako i vaspitali, da se igra i da se druži. Klisa je multinacionalna sredina i njemu nikada nije bilo bitno ko je koje nacije, bitno mu je bilo na prvom mestu da je neko drug i da ima sa kim da se igra. Ništa mu drugo nije bilo bitno. Samo druženje i to će vam svi potvrditi - bile su reči neutešne majke.

Pošao od drugara i svratio do tetke

Kako je objasnila, on je oko 18 sati otišao kod drugara da se igra i tamo je ostao tokom oluje.

- Kada se oluja završila krenuo je kući a usput do naše kuće živi moja rođena sestra, njegova tetka. Verovatno je hteo da vidi kako su prošli u oluji, a i da mi se javi da je dobro pošto on nema telefon. Kako su nam ispričali posle, on je prišao zgradi preko male travnate površine i pokucao na tetkin prozor koji je u prizemlju zgrade i odjednom se čuo vrisak - rekla je tada Valentina.

"Otišao je naš dobrica"

U to nas je uverila i komšinica unesrećene porodice koja je rekla da je bio dobro i milo dete.

- Otišao je naš dobrica. Bio je prepun života. Nije bio jedan od onih koji je kao većina naše omladine buljio u ekran televizora, kompjutera ili telefona. Telefon nije ni imao, zato je između ostalog verovatno i svratio do tetke da se javi mami, da joj kaže da je sve u redu i da ne brine a i da vidi da li mu je tetka dobro nakon oluje. Bio je omiljen među drugarima, prepun duha i uvek spreman za šalu i dečije bezazlene nestašluke. Neka nam ga anđeli čuvaju - navela je slomljenog srca komšinica pokojnog dečaka.

Drugari slomljeni

Majka drugara iz razreda pokojnog dvanaestogodišnjaka ispričala je da te tragične večeri nije smela da kaže svom sinu šta se desilo. Međutim, kaže da se sada vesti brzo prošire preko društvenih mreža te da je i njen sin tako saznao za smrt drugara.

- Pošto je ceo dan bio napolju i igrao se mislili smo da je umoran i da već uveliko spava kada je izleteo iz sobe i rekao nam uzbuđeno: "Nema ga više, Mog.." Rekli smo mu da to nije proverena vest te da se vrati u krevet i da spava jer je već kasno. Svesno smo ga slagali gledajući mu u suzne oči jer smo znali da neće oka sklopiti ako mu kažemo istinu. Međutim, znao je. Već se dopisivao sa nekim drugarima i nije nam poverovao pa smo mu na kraju priznali i rekli da je to njegov i, kao što smo i pretpostavili, jedva smo ga smirili i nisam baš sigurna da je puno te noći spavao. Sada se malo smirio, bio je sa drugarima, tešili su jedni druge i proveo je mirnu noć. Nadam se da će brzo preboleti ali sam sigurna da ga nikada neće zaboraviti - ispričala je majka drugara poginulog dečaka.

Dečak definitivno stradao od strujnog udara

Nadležne službe saopštile su da je dečak kobne večeri definitivno stradao od strujnog udara i to tako što je dotakao strujno sanduče koje je bilo pod naponom.

On je otišao od kuće oko 18 časova kod drugara i kada je prestala oluja na putu do kuće svratio je kod tetke da joj se javi. Pokucao joj je na prozor ispod kojeg je strujno sanduče koje je ostalo pod naponom što je verovatno uzrokovano kvarom na banderi prekoputa zgrade koju je oštetila oluja.

Dečak je slučajno dodirnuo sanduče i vrisnuo. Komšije su istrčale na ulicu i videle ga kako se trese od struje. Jedan od komšija je doneo lopatu i odgurnuo nesrećnog dečaka od sandučeta kako bi ga odvojio od struje a zatim je usledila agonija okupljenih ljudi koji su pokušali da ga reanimiraju.

Ubrzo potom stigla je i ekipa Hitne pomoći čiji su lekari sat vremena pokušavali da ga ožive ali uzalud te je smrt proglašena u 21.45 časova.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)