PRE PAR GODINA SE DESILO KOD GRČKE
NEVREME POGODILO ZAGREB: Naučnica o RAZORNOJ OLUJI u Hrvatskoj, evo šta kaže da možemo OČEKIVATI
Na pitanje po čemu se superćelijska oluja razlikuje od druge letnje oluje, Ston kaže da u osnovi fizike sve počinje isto i da je dizanje vazduha vertikalno, zavisno od okoline, ona će se razviti jače ili manje
Naučnica koja proučava uragane Željka Ston komentarisala je nevreme koje je u sredu pogodilo Zagreb i istakla da je to bio uragan treće kategorije.
Ona je u programu hrvatske RTL Direkt iz Novog Meksika rekla da Hrvatsku može da pogodi tornado, ali ne i uragan.
"On treba da ima okean sa istom energijom. Kod nas se može dogoditi 'medicane'. On se može formirati iznad Mediteranskog mora i to bi bila mediteranska tropska oluja ili uragan. Pre par godina to se dogodilo kod Grčke", rekla je Ston i dodala da je to što se dogodilo u Hrvatskoj "mezoskalni konvektivni sistem" koji se brzo premeštao i u jednom delu razvio se u superseriju.
To su, navela je, superkumulonimbus - oblak koji se razvija vertikalno po celoj troposferi i do 13 kilometara. Ima jake uzlazne struje, kad postaje superćelija, ulazna struja počinje da se rotira radi smicanja vetra iz okoline koji je u sredu bio vrlo impresivan. Ston je rekla da je gledala Zagreb u podne par sati pre oluje.
"Kad se tako poklopi velika raspoloživa potencijalna energija zbog velikih vrućina, plus takvo smicanje vetra i mezoskalni konvektivni sistem koji protutnji, tada se dogodi oluja ovako velike jačine, vetra i uz puno padavina. Na veliku sreću kratkog je trajanja", rekla je Ston.
Na pitanje po čemu se superćelijska oluja razlikuje od druge letnje oluje, Ston kaže da u osnovi fizike sve počinje isto i da je dizanje vazduha vertikalno, zavisno od okoline, ona će se razviti jače ili manje. "Normalna letnja oluja s pljuskovima i nešto grada zapravo je slična stvar, samo se superćelija razvila jače", navela je Stonova.
Na konstataciju da je DHMZ saopštio da je ovo bila jedna od najjačih oluja i vetrova izmerenih u Zagrebu i na pitanje da li je ovo nešto na šta se treba navikavati, Ston kaže: "Dobro je pitanje i, nažalost, struka na to nema odgovor. Nemamo dovoljno merenja. Možda ćemo na to moći odgovoriti za nekoliko decenija. Ovakvih oluja ima i po Evropi, puno i po Americi".
S obzirom na to da, kako je kazala, postoje o otopljavanju i klimatskim promenama, a i nauka potvrđuje šta se događa kada je toplije - oluje će biti intenzivnije.
"Za uragane znamo da ih neće biti više, ali da će biti intenzivniji te da će se sporije premeštati. To znači da ćemo imati više padavina i štete.... Ovako nešto neće se dogoditi sutra ili prekosutra, atmosfera se primiri. Ali svakako je nešto što možemo očekivati, kao i tornada koja prate superoluje, superćelije", rekla je Ston.
Bonus video:
(Espreso/ Agencije)