objasnili stručnjaci
SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O SUPERĆELIJSKOJ OLUJI: Evo kakvu je pustoš ostavila i zašto je upoređuju sa ATOMSKOM bombom
Sistem je odmah bio veoma jak
Superćelijska snažna orkanska oluja koja je u Srbiji napravila ogromnu materijalnu štetu, čupala drveće, nosila klupe, krovove, bilborde, rušila kranove i povredila više ljudi, jedna je od najsnažnijih koja je zadesila našu zemlju, ali i region.
Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ), kaže za "Blic" da grmljavinski sistem koji je uslovio padavine i olujni vetar u Srbiji razvio se u okolini Alpa i veoma brzo je preko Slovenije i Hrvatske stigao do Srbije.
- Sistem je odmah bio veoma jak, uslovljavao je izuzetno jake orkanske udare vetra, preko 28 metara u sekundi ili preko 100 kilometara na sat, takođe i krupan grad. Na području Slovenije i Hrvatske, poginulo su, nažalost, četiri osobe zbog nevremena - kaže Sovilj.
Superćelijska oluja se razvija, kako objašnjava, kada je atmosfera izuzetno nestabilna, ali i kada postoji jak vetar na 5-6 kilometara visine i zbog toga su ovi opasni sistemi dugoživeći i mogu da pređu stotine i hiljade kilometara pre nego što se na kraju ugase.
- RHMZ je rano ujutru u sredu izdao upozorenje baš na vremenske nepogode koje se očekuju u Srbiji, precizirajući da ćemo tačnu lokaciju, koji će krajevi biti na udaru ovih grmljavinskih oblaka, dati jedan do dva časa unapred. Kako se oblačnost iz zagrebačke regije premeštala ka osječkoj regiji mi smo u popodnevnim satima, pre 18 sati, izdali hitno upozorenje da će zahvatiti Mačvu, Srem, donje Podrinje, a zatim vrlo brzo preko juga Vojvodine, Beograda, zapadne Srbije, Šumadije i dalje na istok, uz naznaku na krupan grad, ali i vetar od preko 100 kilometara na sat i da oni mogu da prouzrokuju značajnu materijalnu štetu i da ugroze bezbednost ljudi i životinja – kaže Slobodan Sovilj.
1. Ovako nešto se ne pamti!
Prema njegovim rečima, iako superćelijskih nepogoda ima i na našem području, veoma je retko videti ovako kompaktan i prostran sistem grmljavinskih oluja.
- Ne sećam da smo u poslednjih desetak godina imali nepogodu ovako prostornih razmera koja je zahvatila praktično skoro celu Srbiju. Ovo se zove sistem grmljavinskih oluja i ima više grmljavinskih ćelija među kojima su neke bile i superćelije – kaže Sovilj.
2. Kako nastaje superćelijska oluja?
- Superćelijska oluja nastaje u atmosferi kada je više faktora jako povoljno za njeno nastajanje. Moramo imati dovoljnu količinu vlage, toplote i frontalni pristup, u slučaju koji se desio kod nas to je hladan front koji se približio i izazvao je određene efekte. Sve to zajedno kada se sklopi daje mogućnost superćelijske oluje i one traže nizijske oblasti, da teren bude što ravniji – kaže za „Blic“ meteorolog Marko Čubrilo.
3. Kako se kreće?
- Superćelijska oluja se kreće vrlo brzo i to je jedna od njenih odlika zato što je vezana za jake visinske vetrove. Imali smo u sredu oluju koja je počela u Sloveniji oko 15 sati, a već oko 18 sati je bila nadomak Vojvodine naše. Taj put je prešla vrlo brzo – kaže Marko Čubrilo.
Superćelijska oluja može da traje i do 12 sati i da pređe više stotina kilometara, čak i hiljadu pre nego što oslabi i raspadne se.
4. Odakle dolazi i koliko je jaka?
- U Srbiju superćelijski oblak najčešće dolazi sa zapada i jugozapada, jer je to dominantan put prodora vlage nama sa Atlantika. Najčešće je nošena visinskim vetrovima zapadnim. Koliko je jaka zavisi šta pod tim podrazumevamo, jer nekada to može da bude samo krupan grad, a nekada samo obilna kiša, a sada smo imali strašne udare vetra. Ali, znatno je jača od običnih oluja koje poznajemo.
5. Da li postoji kategorizacija oluja kao kod tornada?
Marko Čubrilo, meteorolog kaže za „Blic“ da kod nas, u Srbiji, ali i u regionu ne postoji kategorizacija oluja, jer nisu česta pojava.
- Tornada imaju skalu u oblastima gde se često javljaju, 500-600 puta godišnje i u tim delovima sveta kategorizacija definiše brzinu vetra, rotacionog vetra tornada. Međutim, kod superćelijskih oluja je to teško jer njihov efekat nije svaki put isti. Nemamo kategorizaciju, jer neki put donese samo krupan grad, a ne bude vetra, neki put obrnuto.
6. Zašto se poredi sa atomskom bombom
Marko Čubrilo kaže da poređenje superćelijske oluje sa atomskom bombom nema veze sa zdravim razumom.
- Oluja oslobodi energiju koja može da bude ekvivalent atomske bombe po količini energije, ali ne po efektima, na sreću. To što oluja oslobađa i potroši energiju, mi vrlo mali deo te energije doživimo pri tlu. Troši se u atmosferi na procese isparavanja, kondenzacije, sublimacije, razne toplote i sve je to energija koju energija oslobađa, ali nije snage atomske bombe – kaže Čubrilo i napominje da su ljudi zbog takvog poređenja bili veoma uplašeni i pozivali su ga da ga pitaju da li će im se zgrade i kuće srušiti.
7. Ostavlja pustoš za sobom
Razorne posledice koje je ostavila za sobom superćelijska oluja u sredu kasno popodne i uveče u Srbiji razlog su zbog čega se mnogi ljudi plaše njenog ponovnog povratka, što se može i desiti naredna dva dana. Mnogi se pitaju kako se zaštiti ukoliko ponovo bude stravično jaka i da li je moguće preduprediti da šteta bude manje, odnosno, da je nema.
- Što se tiče grada, postoji protivgradna odbrana i ona može da smanji štetu. Međutim, kod ovako snažnih oluja ne možete sprečiti da grad padne, to je gotovo nemoguće, ali može da se smanji šteta. Tim raketama se obrće prirodni proces i pokušava se da se oluji oduzme voda kojom formira zrna grada. Doslovno, vodu u atmosferi pretvaramo u sitna zrna grada. Ne možemo da istopimo grad u oblaku – kaže Marko Čubrilo.
8. Nemoćni smo pred vetrom
Meteorolog napominje da u slučajevima kada superćelijska oluja donosi snažan vetar, tada ne možemo apsolutno ništa učiniti.
- To je energija koja je kinetička, imamo snagu udara i drugo. Možemo samo biti spremni da utvrdimo koje su nam slabe tačke, kod nekoga je to voćnjak, krov na kući i drugo i onda se nadati najboljem – poručuje Čubrilo.
9. Raspad superćelijske oluje kod Niša
- Nad Slovenijom se oko 14-15 sati pokrenula snažna oluja koja je vrlo brzo prerasla u superćelijsku oluju. Putovala je dalje i napravila haos u Zagrebu. Preko istoka Hrvatske je stigla kod nas. Ovoga puta je malo južnija putanja išla u odnosu na oluju prošle sedmice i zato je gore prošao jug Bačke, Srem, Šumadija, jug Banata i deo južnije od Beograda prema Šapcu i Valjevu. Sever zemlje je imao sreću i izbegao je oluju. Oluja je nastavila putanju prema istoku Srbije i oslabila je, jer čim smo ušli u noć onda je manja količina energije u atmosferi i onda je došla do Niša i polako se raspala – objasnio je Marko Čubrilo.
10. Stiže nova opasnost iz atmosfere
- Već u petak i u subotu ćemo imati ponovo problem, jer ćemo imati istu situaciju kao u sredu i opet će isti delovi naše zemlje, sever, Vojvodina, severozapadna Srbija, deo oko Podrinja, Valjeva, Šapca, prema Beogradu, istoku, i granici sa Rumunijom biti u opasnosti. To je na snazi u petak, pogotovo u subotu posle podne i uveče. Da li će oluja biti superćelijska ili ne to je sada nemoguće reći, ali imaćemo slične parametre. Tek kada se one pokrenu onda možemo znati da li će prerasti u superćelijske ili će biti obične. Želim da isteknem da i obične oluje mogu imati olujan vetar, obilnu kišu i krupan led, nije to vezano samo za superćelijske oluje. One su samo na manje po površini i manje su izražene – kaže Marko Čubrilo.
11. Superćelijska oluja u budućnosti
Marko Čubrilo kaže da se ova oluja kod nas javlja leti i uvek traži specifične uslove. Ne može nastati bilo kada i bilo gde, traži poklapanje mnogo faktora i tako će biti i ubuduće.
- Kod nas se takvi faktori ne poklapaju često i nemamo pojavu tih oluja svaka dva ili tri dana i ovo je neobično što će biti potencijalno sutra i prekosutra. Međutim, oko 27. ula ćemo imati malo konkretnije osveženje. Rashladiće se ne samo „prizemlje“ gde smo mi, već i gornji slojevi atmosferi i onda će energije biti manje što znači da je manja opasnost od jakih oluja. Procena modela je da smo juče imali 3.500-4.000 džula po kilogramu, to je dostupna energija u atmosferi i ona se ne mora uvek potrošiti na isti način. Recimo, prošlog četvrtka se energija potrošila najviše na zrna grada, a u sada je bilo manje grada, i vetar je bio izraženiji – kaže Marko Čubrilo i napominje da uvek kada energija pređe 3.500 džula po kilogramu možemo očekivati jače nevreme.
12. RHMZ : Upozorenje ostaje na snazi
Slobodan Sovilj iz RHMZ kaže da upozorenje koje su izdali ostaje na snazi sve do subote uveče.
- Iako su sada parametri atmosfere povoljniji, u petak i subotu se situacija komplikuje. To znači da će ponovo biti veoma povoljni atmosferski uslovi za nastanak snažnih grmljavinskih oluja i očekujemo razvoj u oblasti Alpa i oblasti zapadnog Balkana i prema našem području. Za Vojvodinu, zapadnu i centralnu Srbiju biće upozorenja, ali kao i prethodno ćemo za konkretne lokacije izdavati hitna upozorenja kako se ti sistemi budu približavali našoj zemlji. U svakom slučaju upozorenje ostaje na snazi i tek ćemo u nedelju, ponedeljak i utorak imati stabilno vreme bez padavina. U nedelju sa temperaturama u većini mesta oko 30 stepeni, dok bi u ponedeljak ponovo došlo do otopljenja zbog osetno toplijeg vazduha sa severa što bi uslovilo nagli porast temperature – kaže Slobodan Sovilj.
13. Grad veći od 5 cm u prečniku
Prema rečima Slobodana Sovilja superćelijske oluje su sposobne da produkuju grad koji je u prečniku veći od 5 centimetara.
- Imali smo i ranije pojavu grada, međutim, pojavu sitnijeg grada koji je veličine 1-2 centimetara i koji pričinjava materijalnu štetu privrednim kulturama. Kada očekujemo superćelijsku oluju treba biti pripravan na pojavu krupnog grada jer on može da ošteti fasadu, prozore, i drugo i da ugrozi bezbednost ljudi i životinja. Zato uvek uvek pri najavi upozorenja na superćelijske nepogode treba voditi računa i tome, i biti informisan, pratiti upozorenja i radarske najave pogotovo za sve one koji planiraju da u narednim danima imaju aktivnosti na otvorenom kako bi na vreme i bezbedno mogli da se sklone u slučaju nailaženja jake nepogode.
(EspresoBlic)