ELVIRA JE IZ MUSLIMANSKE PORODICE, A ZAVOLELA JE SRBINA: Imali su LJUBAV IZ FILMA, ali se desila STRAŠNA TRAGEDIJA

Elvira Jovanović je davne 1994. imala 18 godina i prijatelji su je nagovorili da se prijave za takmičenje za Mis plaže, koje se svakog jula organizovalo u njenom rodnom gradu, a na veliku radost svih ona je pobedila.

Ipak, Elvira u tom trenutku nije znala da je njena pobeda sudbonosna i da je to trenutak kada će upoznati čoveka svog života. Otišla je u Bar da proslavi pobedu i tamo je ugledala njegove zelene oči.

- Došaptala sam drugarici: „Ovaj će biti moj, ubeđena sam 100%“. Sutradan, na istom mestu, krenula sam u more i začula korake iza sebe. Okrenula sam se i iz blizine ugledala te prekrasne zelene oči. Upitao me je za ime i odakle sam, a kada sam mu odgovorila, rekao mi je da sam baš lepa devojka. Iako opčinjena njegovim očima, brzo sam se snašla da i ja njega upitam za ime i odakle je. Rekao mi je da se zove Slobodan, da je iz Majdanpeka. Upitao me je da li može dobiti broj mog telefona jer bi voleo da se možemo čuti - započinje prepričavanje svojih najlepših uspomena Elvira.

Kako je poreklom iz konzervativne muslimanske porodice, stvari nisu odmah mogle da teku tako glatko. Kada je Slobodan prvi put pozvao na fiksni telefon, javio se njen otac Šefko ne dozvolivši Elviri da preuzme vezu. Ali, kako je to sve bilo sudbinski, a protiv sudbine se ne može, pozvao je ponovo. Ovog puta kada njen otac nije bio kod kuće.

- Bila sam opčinjena njegovom preduzimljivošću, odlučnošću, upornošću. Kroz pet dana došao je u Berane da me vidi. Imala sam tada samo 18 godina, ali sam postajala sve više svesna da sam ga zavolela, da bih volela da on bude moj Slobodan, baš kao što sam i nagovestila kad sam ga prvi put ugledala.

Kako je i Slobodan bio očigledno zaljubljen i odlučan, Elvira je već 29.8.1994. godine napustila sve u Beranima i krenula za čovekom koji je postao njen životni izbor, za čovekom kojeg je ludo, ludo volela.

Posle tri godine dobili su Denisa. Verovali su da se na javi događa sve što je dodenavno bio san. Dve godine kasnije Denis je dobio brata Veselina, a Slobodan je ubrzo poželeo i jednu devojčicu.

- Želela sam voljenom čoveku da ispunim želju, a i ja sam priželjkivala da u porodici imamo miljenicu. Posle četiri meseca, ostala sam u drugom stanju. Slobodan je od radosti blistao. Sećam se da mi je trudnoća potvrđena 6. jula 2007. godine. Plod bebe nije mogao biti tada određen, jer to pozicija bebe nije dozvoljavala - vraća u sećanje Elvira dane u kojima se velika sreća za tren pretočila u najveću tugu.

Slobodan, koji je bio profesor, fudbalski sudija, humanitarac, predsednik opštine Majdanpek, a nakon posla, 9. jula je posle treninga došao kući, nije ni slutio da će mu to biti poslednji dan.

- Došao je oko 15:30, ručali smo i legli da se odmori. U jednom trenutku, tek što je stavio svoju ruku na moj stomak, podigao se od radosti, čvrsto me zagrlio govoreći: „Duki, naša beba se mrda, pogledaj“. Poljubio me je i od sreće utonuo u san. U 18:30 sati, obukao je sportsku opremu i krenuo ka stadionu da istrči svoju uobičajenu maršrutu. Rekao je da će se odmah vratiti. Stariji sin mu je mahnuo sa prozora, a mlađi se dvoumio da krene sa njim, ali je odlučio da ostane sa drugarima ispred zgrade.

Dok je spremala večeru i čekala da se suprug vrati, zazvonio joj je telefon i usledio poziv koji će pamtiti za života.

- Slobodan je povređen na treningu - rekla je Elviri njegova koleginica. Istrčala je na ulicu i prvog automobilistu zaustavila da je odveze do stadiona. A tamo... Policijski auto i kola hitne pomoći.

Onako gotovo bosa, sa stomakom do zuba prišla sam gomili ljudi i čula ženski glas kako govori:

- 'Ona je u drugom stanju, pazite na nju'. Ugledala sam mog Slobodana na travi kako leži pored doktora, nepomičan. Sva unezverena i šokirana zagrlila sam ga i upitno kazala doktoru : "Pa doktore, on je mrtav". Odgovorio mi je da jeste i da je srce bilo u pitanju - pamti.

Samo ona zna kako se u tim momentima osećala i šta joj je sve kroz glavu prolazilo. U čudu i neverici da je naprasno izgubila voljenog čoveka, prvo što je pomislila bilo je - kako će to sinovima saopštiti.

- Skupila sam nekako snagu i došla do kuće, da ih zagrlim, da i sebe ohrabrim, a oni su osetili da se nešto strašno dogodilo. Stariji sin, koji je tada imao 10 godina, odmah je upitao šta se tati dogodilo. Rekla sam da je umro. Bili su šokirani, nastala je vriska, suze na licu, tu tugu dva mališana, nikada neću zaboraviti. Nastojala sam svom svojom moći da u tim trenucima budem čvrsta kao stena, radi njih, koji mi od mog Slobodana jedini ostaju.

Uspela je da održi trudnoću, da zaštiti sinove, a 13. novembra rodila je devojčicu. Na Denisov predlog dali su joj ime po pokojnom ocu koji ju je tako dugo priželjkivao, ali je nije sačekao.

Damas je najponosnija na decu koja su svoji ljudi, dobri i uspešni. Njenog sina Denisa danas zna skoro ceo svet jer je veliko ime uu svetu modelinga. Veselin je zaposlen u jednoj firmi, a Slobodana je pošla u prvi razred srenje škole. Elvira se nikada više nije udala. Ostala je verna uspomeni na vanvremensku ljubav i u potpunosti posvećena deci.

- U našem komšiluku u Beranima je bilo dosta srpskih porodica koje su takođe bile tradicionalne i obeležavale i slavile pravoslavne verske praznike. A mi deca, radovali smo se i jednim i drugim praznicima. Odrastanjem smo se upoznavali i sa specifičnostima svake od vera. Kada sam se udala, s obzirom da je moj izabranik bio pravoslavac, uz podršku roditelja, nije bio problem da postanem član pravoslavne porodice u kojoj se proslavljaju pravoslavni praznici, da prihvatim praznike i običaje kao svoje. I za ovaj Božić bićemo svi na okupu, pa sa radošću iščekujemo sve januarske praznike - kaže Elvira na kraju i čestita praznike svima.

Bonus video:

(Espreso / ŽenaBlic)